Evropa sve dalje?

(Blic, 2.7.2010)

Put Srbije u EU i dalje je u znaku vrlo složenih, čak sve složenijih i težih uslova i procedura. Naime, njih su svetska ekonomska kriza i kosovsko pitanje učinili još težim i tako put Srbije do EU, verovatno, znatno produžili.

Ohrabrujuća okolnost je nedavna odluka ministara spoljnih poslova zemalja EU da se odobri početak procesa ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u parlamentima članica EU. Taj proces, prema dosadašnjoj praksi, u proseku traje godinu i po do dve. Tužilac Bramerc je istakao da je glavni cilj Haškog tribunala hapšenje Mladića i Hadžića. To je, dakle, i dalje ključni uslov ne samo za ratifikaciju SSP, posebno u parlamentima nekih od 27 članica EU (pre svega Holandije), već i za suštinski napredak Srbije u procesu sticanja statusa člana EU.

Sledeći veoma važan korak Srbije ka EU biće otpočinjanje procesa odobravanja njene kandidature za članstvo u EU. Očekivanja državnog vrha Srbije da bi se to moglo dogoditi do kraja 2010. godine, a prijem u EU do 2014. godine, bila su preterano optimistička. Naime, svetska ekonomska kriza, posebno finansijski krah Grčke, ali i slične opasnosti za još neke članice EU veoma su pojačali rezerve, pa i načelni otpor proširenju EU u dogledno vreme (Nemačka, Holandija, Velika Britanija i Francuska). O ozbiljnosti tih rezervi, strahova i otpora proširenju EU govori i nedavna izjava, neka vrsta zahteva predsednika Borisa Tadića na međunarodnoj konferenciji u Istanbulu da se Evropska unija sasvim precizno izjasni o tom pitanju, a u prilog pristupanja Srbije i država zapadnog Balkana EU.

Osim hapšenja odbeglih haških optuženika, pre svega generala Mladića, sledeći, faktički jednako važan uslov pristupanja Srbije EU jeste rešenje statusa Kosova. Vodeće zapadne sile, pre svih SAD, jasno stavljaju do znanja Srbiji da bilo kakvo mišljenje Međunarodnog suda pravde neće uticati na njihove odluke o priznanju nezavisnosti Kosova. Takođe, zvanično predočavaju Srbiji da bi insistiranje na nastavku pregovora o statusu Kosova posle odluke Međunarodnog suda pravde „Srbiju odvelo u ćorsokak”, odnosno da je svaki dan takvog insistiranja „za Srbiju izgubljeni dan na putu ka evropskoj budućnosti”. Istovremeno zvanično snažno podržavaju evropsku perspektivu Kosova i njegov nezavisni put ka EU. Time su SAD i EU faktički sasvim napustile svoj doskorašnji zvanični stav da su evropski put Srbije i rešenje statusa Kosova dva odvojena procesa.

Jedan od snažnih zahteva koje EU upućuje Srbiji jeste pomirenje i uspostavljanje svestrane saradnje i dobrosusedskih odnosa sa zemljama zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo. Time se vrši dodatni pritisak na Srbiju kad je reč o rešenju kosovskog pitanja. U toku ove godine došlo je do niza pozitivnih inicijativa, pre svega od strane predsednika Tadića, da se taj zahtev Evrope u što većoj meri ispuni jer je od životnog interesa za Srbiju. U tom pogledu najveći napredak postignut je u procesu normalizacije odnosa sa Hrvatskom, prvenstveno obostranom dobrom voljom i diplomatskim aktivnostima predsednika Srbije i Hrvatske. Takođe, uz posredovanje Turske (bez obzira na njene ambicije da se strateški vrati na Balkan), otpočeo je dijalog sa BiH, uprkos opstrukciji tvrdog bošnjačkog dela rukovodstva, čiji ideolog i predvodnik je Haris Silajdžić. U tom pogledu veoma konstruktivan korak Srbije bila je rezolucija o Srebrenici.

Insistiranje na pregovorima i saradnji Srbije sa Kosovom u vezi sa tzv. tehničkim pitanjima (carina, pravosuđe itd) u okviru šest tačaka sporazuma sa Euleksom bitan su deo plana EU i SAD o faktičkom priznanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije. U istoj funkciji je i nametnuti kompromis o učešću predstavnika albanskih institucija na Kosovu na regionalnim i drugim međunarodnim skupovima, ali „pod zastavom”, odnosno uz zajednički nastup sa predstavnicima Unmika. Najzad, narednih dana doći će do posete predsednika Srbije Borisa Tadića Crnoj Gori. Time će biti učinjen važan korak ka normalizaciji odnosa koji su suštinski narušeni neočekivanim priznanjem kosovske nezavisnosti od strane Crne Gore. Sve pragmatičnija balkanska politika Srbije očigledno daje prve pozitivne rezultate, koji su bitni za njen evropski put.

Na putu ka Evropi pred Srbijom je i niz drugih važnih uslova. Jedan od njih je dovršenje procesa društvenih, pre svega pravnih i ekonomskih reformi. Tu je i rešenje spornih pitanja granica (pri čemu se faktički misli i na granice sa Kosovom), kao i suštinski napredak u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, posebno u javnom sektoru. Najzad, pred Srbijom je težak i krajnje neprijatan zadatak da izvrši reviziju nedavne kadrovske „obnove” u pravosuđu, koja je sprovedena na netransparentan, neustavan i nezakonit način. To je dovelo do direktnog angažovanja visokih evropskih institucija i njihovog zahteva da se hitno otklone grube nezakonitosti u postupku reizbora sudija, bez čega nije moguća suštinska reforma pravosuđa i vladavina prava.

Svi stari i novi teški uslovi i prepreke na putu Srbije ka EU (kosovsko pitanje i ekonomska kriza u EU) govore o nužnosti vođenja mudre, nacionalno odgovorne, ali i pragmatične balkanske i evropske politike državnog vrha Srbije. To je vrlo težak, ali ostvariv zadatak u okviru, očigledno, produženog roka za prijem Srbije u EU.