Prenosimo | |||
Dade čovek Kosovo, dade Jadar, šta je sledeće? |
ponedeljak, 22. jul 2024. | |
U četvrtak smo postali manji i siromašniji za deo teritorije koji je samoproglašeni vođa obećao Rio Tintu, nemačkoj automobilskoj industriji i gospodinu Šolcu. Ugovor o poklonu „vođa“ je „overio“ u TV studiju, pričajući bajke za laku noć. U toj bajci zvanoj litijum pomenuta trojka treba da usreći narod Jadra, Loznice, a potom i čitave Srbije. Evo osnovnih podataka o usrećiteljima; Rio Tinto je poznati svetski rudar iza koga ostaju sukobi i problemi za lokalno stanovništva, kao na Novoj Gvineji; Nemačka automobilska industrija je ekstremno profitabilna i nikada ničim nije pomogla Srbiji; Olaf Šolc je neko ko nam je spakovao Ohridski sporazum (o nezavisnosti Kosova) i Rezoluciju UN o Srebrenici.
Nemački kancelar je do juče, kao vatreni zagovornik Rezolucije, bio omraženi lik. Jer, taj dokument, prema tumačenju srpskih vlasti, čitav narod proglašava genocidnim, a iza predloga stoje „mrzitelji svega srpskog“. Sad je, gospodin Šolc preko noći postao prijatelj. Baš kao što nam je Toni Bler, zagovornik bombardovanja, postao savetnik. Gospodin Šolc svakako zna, kako reče onaj lik iz Zagreba, da je NATO uradio ekstrakciju Kosovo iz sastava Srbije, te da je tu stvorena velika vojna baza. I sad bi Šolc da ekstrahuje litijum iz Jadra, po istom principu, principu jačeg. Samo budala može da pomisli kako svetske i evropske kompanije, potpomognute nemačkim političarem dolaze u Jadar da bi usrećile lokalni živalj. Svako ko drži do života ne pušta Rio Tinto u svoje dvorište. Što se tiče drugova Nemaca oni nisu početkom devedesetih došli da kupe kragujevačku „Zastavu“ nego su kupili češku „Škodu“. I tu nema ništa sporno, „Škoda“ je bila lepša udavača.
Sporno je to što su Nemci kasnije. kao deo NATO učestvovali u akciji koja je 1999. uništila „Zastavu“ do temelja. Zašto bi sada Srbija davala svoj vazduh, vodu, oranice… svoj opstanak i lepotu da bi obezbedila budućnost nemačkoj auto industriji. Logično bi bilo, kad je već Škoda deo nemačke automobilske industrije, da se tamo, u Češkoj vadi i litijum. Imaju Česi veliko nalazište, blizu granice sa Nemačkom. Imaju i Nemci litijum, ali EU neće zagađenje svoje teritorije, to je rezervisano za primitivni Balkan. S druge strane, kakve mi obaveze kao narod i kao država imamo prema Rio Tintu, prema nemačkoj automobilskoj industriji i prema zagovorniku Rezolucije o Srebrenici? Ni-ka-kve! Ni moralne, ni pravne, ni finansijske. Iz potpisanog Memoranduma ne vidi se namera nijedne fabrike automobila da pokrene proizvodnju u Srbiji. To jedino najavljuje Samoproglašeni. Istim žarom kao što je telalio o naučnom parku u Borči, „Mercedesu“ iz Ikarbusa i proizvodnji vakcina za čitav svet… Zašto je onda „Premudri“ predao Jadar? Zašto je odbranu suvereniteta i teritorije zamenio novom šarenom lažom. Nema više: Ne dam Gazivode“. Sad „maše“ standardom. Tobož Lozničani neće imati gde da potroše pare kad se otvori rudnik u Gornjim Nedeljicama. Priča za siromašne, lakoverne i neobaveštene.
Evo vam primera iz sela Iđoš, opština Kikinda. Tamo je NIS pronašao naftu i 2017. otvorio dvadesetak bušotina. I da li Iđošani i cela Kikinda leže na parama. Jeste baš, nisu ni među prvih 20 po zaradama. Zaostaju za republičkim prosekom više od 10 hiljada dinara. Tako će biti i sa Lozničanima, jer onaj ko rudari uzima i kajmak. Sirotinja ostaje sirotinja. Nešto tu smrdi i to jako, a nije sumporna kiselina, nju ćemo udisati tek za četiri godine, kad krene zlo da kopa.Tako zaudara samo korupcija i želja da se po svaku cenu ostane na vlasti. Onaj što je predao Kosovo, može da pokloni i Jadar i svaki deo države. Nema on osećaj šta znači biti svoj na svome. I šta znači biti domaćin. Kad je izvađeno „srce Srbije“, sad je na red došlo čerečenje utrobe. Posle Jadra ide Valjevo, pa Istočna Srbija… ako se rijaliti narod ne probudi i sve otera dođavola. (Nova.rs) |