Čerečenje Kusturice

Jesu li Srbi, odnosno da li je Srbija spremna da ima i poštuje svoje velikane!? Sudeći po onome što se ovih dana dešava našem reditelju svetskog glasa Emiru Kusturici, nisu, niti Srbiji trebaju velikani.

Jer pojedinci koji su sada na vlasti, a koji su bez sumnje umešani u smišljeni pokušaj degradiranja genijalnog umetnika, potpisujući autorstvo preko svog omiljenog oružja - žute štampe i tabloidiziranih medija, očigledno su dovoljni sami sebi. Žive u svojoj samodovoljnosti i (ispod)prosečnosti koja očigledno ne trpi nikakvo majstorstvo i genijalnost, još manje razume planetarni značaj i popularnost ovakvog umetnika. Jer zaboga, sve to bi moglo da razotkrije i poremeti njihovu neubedljivost, a posebno banalnost njihovog političkog i malograđanskog života.

Jer kako drugačije protumačiti to što se Kusturica našao na naslovnim stranama većine, nemojmo se zavaravati, ipak kontrolisanih medija, kao prestupnik koji je uhvaćen u krađi!? Tako smo, zahvaljujući tom zamešateljstvu politike i medija, saznali da se Kusturica u stvari sve vreme lažno predstavljao da je vlasnik najznačajnijih svetskih filmskih priznanja, junak svetskih filmskih pozornica, vrsni kreativac i intelektualac i neumorni borac za razbijanje naše sumorne stvarnosti. On je po svemu što se vidi ovih dana u Srbiji, samo jedan običan lopov koji potkrada državu! Tako se Srbija zahvaljuje onima koji je već godinama, o sopstvenom aranžmanu, promovišu i šire njen ugled u svetu. Ništa bolje nije prošao ni Crnjanski i mnogi drugi... Da kojim slučajem i Nole Đoković malo češće dolazi u Beograd, verovatno bi i njemu našli da je sa zakašnjenjem platio vodu, odvoz smeća itd....

Iz stotine obrađenih izveštaja Državne revizorske institucije Srbije, u kojima vrve drastični primeri zloupotrebe službenog položaja, nenamenskog trošenja novca, itd... izvučen je Kusturica sa bizarnim i nehatnim privrednim prestupom njegovog knjigovodstva, i stavljen na stub srama. Pri tome Kusturica nikoga nije oštetio, ništa nije ukrao, zloupotrebio, prisvojio, sakrio... Ali Kusturica je suviše veliki, a u Srbiji u ovom momentu to je izgleda nedopustivo. Pogotovu ako ste slobodouman i nesputanog duha. Ko to onda tera Kusturicu iz Srbije!? Ko to preko Kusturice demonstrira svoju snagu, a u stvari govori o svom duhovnom diletantizmu.

,Ko ne razume značaj kulture, sam sebe osuđuje na tiho umiranje i nestanak...“ ...itd, itd. Tako nekako je izjavio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ovih dana, prilikom posete Narodnoj biblioteci Srbije, kada su mediji upravo pokušali čerečiti Kusturicu. Je li to aktuelna vlast postala samokritična ili je odlučila da nestane, dok u slučaju Kusturice, ne razumevajući značaj jedne kulturne institucije kakva je on, pokušava da ga provlači kroz kal i blato naše svakodnevice. Da li su opominjuće Nikolićeve reči došle i do njegovih stranačkih prvaka i ostalih? Sumnjam, jer oni su nakon propale priče sa niklom, za šta smo takođe zahvalni Kusturici, sada okupirani „obogaćenim“ mlekom kao da su ne daj bože odlučni da nas pomalo truju na bilo koji način, a svi koji im u tome stanu na put, mogli bi proći sa etiketom lopova, lažova iliti uzurpatora vlasti....

Kada je nedavno našeg uglednog pesnika Matiju Bećkovića neko upitao zašto Srbi (vlast) ne poštuju svoje velikane, duhoviti pesnik je odgovorio - takvo nam je sito pa sve što je krupno propadne, a ono sitno i beznačajno ostane na površini. Posle ovakve briljantne konstatacije o našim naravima, postavlja se pitanje šta da radimo. Da li da tražimo drugo sito ili da se prvo izvinimo Kusturici pa onda po sito kakvo je kod drugih naprednih naroda?

Hoće li jednom u Srbiji neko smoći snage da se izvini Emiru Kusturici za sve uvrede i neprijatnosti koje su mu činjene. Da se izvini zbog toga što je ovakav umetnik i stvaralac umesto plandovanja i uživanja u planetarnoj slavi po svetskim mondenskim destinacijama odlučio da se skrasi u našoj blatnjavoj Srbiji i pri tom sve što je zaradio uloži u nju, u Mokru goru, Kustendorf, filmski festival sa svetskim predznakom, u posao za stotine nezaposlenih... Da se izvini majstoru i genijalnom kreativcu, koji posle doručka sa Putinom, ručka sa Orhanom Pamukom i večere sa marokanskim kraljem, žuri da se vrati u Srbiju, u kojoj je doživljavao uglavnom poniženja koja je stoički izdržao, čekajući da Srbija odraste. Zapanjujuća je stamenost sa kojom profesor sve to izdržava i retki su ljudi koji bi sva ta poniženja mogli podneti.

Ako se država Srbija što pre ne izvini Kusti zbog sramnog pokušaja treniranja strogoće prema njemu, deklarisaće se kao neslobodno društvo, nesposobno za bilo kakvo intelektualno delovanje i razumevanje.

Mislim da delim stav većine Srbije ako kažem - Kusta, izvini, ne znaju šta rade!

(Danas)