Черечење Кустурице

Јесу ли Срби, односно да ли је Србија спремна да има и поштује своје великане!? Судећи по ономе што се ових дана дешава нашем редитељу светског гласа Емиру Кустурици, нису, нити Србији требају великани.

Јер појединци који су сада на власти, а који су без сумње умешани у смишљени покушај деградирања генијалног уметника, потписујући ауторство преко свог омиљеног оружја - жуте штампе и таблоидизираних медија, очигледно су довољни сами себи. Живе у својој самодовољности и (испод)просечности која очигледно не трпи никакво мајсторство и генијалност, још мање разуме планетарни значај и популарност оваквог уметника. Јер забога, све то би могло да разоткрије и поремети њихову неубедљивост, а посебно баналност њиховог политичког и малограђанског живота.

Јер како другачије протумачити то што се Кустурица нашао на насловним странама већине, немојмо се заваравати, ипак контролисаних медија, као преступник који је ухваћен у крађи!? Тако смо, захваљујући том замешатељству политике и медија, сазнали да се Кустурица у ствари све време лажно представљао да је власник најзначајнијих светских филмских признања, јунак светских филмских позорница, врсни креативац и интелектуалац и неуморни борац за разбијање наше суморне стварности. Он је по свему што се види ових дана у Србији, само један обичан лопов који поткрада државу! Тако се Србија захваљује онима који је већ годинама, о сопственом аранжману, промовишу и шире њен углед у свету. Ништа боље није прошао ни Црњански и многи други... Да којим случајем и Ноле Ђоковић мало чешће долази у Београд, вероватно би и њему нашли да је са закашњењем платио воду, одвоз смећа итд....

Из стотине обрађених извештаја Државне ревизорске институције Србије, у којима врве драстични примери злоупотребе службеног положаја, ненаменског трошења новца, итд... извучен је Кустурица са бизарним и нехатним привредним преступом његовог књиговодства, и стављен на стуб срама. При томе Кустурица никога није оштетио, ништа није украо, злоупотребио, присвојио, сакрио... Али Кустурица је сувише велики, а у Србији у овом моменту то је изгледа недопустиво. Поготову ако сте слободоуман и неспутаног духа. Ко то онда тера Кустурицу из Србије!? Ко то преко Кустурице демонстрира своју снагу, а у ствари говори о свом духовном дилетантизму.

,Ко не разуме значај културе, сам себе осуђује на тихо умирање и нестанак...“ ...итд, итд. Тако некако је изјавио председник Србије Томислав Николић, ових дана, приликом посете Народној библиотеци Србије, када су медији управо покушали черечити Кустурицу. Је ли то актуелна власт постала самокритична или је одлучила да нестане, док у случају Кустурице, не разумевајући значај једне културне институције каква је он, покушава да га провлачи кроз кал и блато наше свакодневице. Да ли су опомињуће Николићеве речи дошле и до његових страначких првака и осталих? Сумњам, јер они су након пропале приче са никлом, за шта смо такође захвални Кустурици, сада окупирани „обогаћеним“ млеком као да су не дај боже одлучни да нас помало трују на било који начин, а сви који им у томе стану на пут, могли би проћи са етикетом лопова, лажова илити узурпатора власти....

Када је недавно нашег угледног песника Матију Бећковића неко упитао зашто Срби (власт) не поштују своје великане, духовити песник је одговорио - такво нам је сито па све што је крупно пропадне, а оно ситно и безначајно остане на површини. После овакве бриљантне констатације о нашим наравима, поставља се питање шта да радимо. Да ли да тражимо друго сито или да се прво извинимо Кустурици па онда по сито какво је код других напредних народа?

Хоће ли једном у Србији неко смоћи снаге да се извини Емиру Кустурици за све увреде и непријатности које су му чињене. Да се извини због тога што је овакав уметник и стваралац уместо пландовања и уживања у планетарној слави по светским монденским дестинацијама одлучио да се скраси у нашој блатњавој Србији и при том све што је зарадио уложи у њу, у Мокру гору, Кустендорф, филмски фестивал са светским предзнаком, у посао за стотине незапослених... Да се извини мајстору и генијалном креативцу, који после доручка са Путином, ручка са Орханом Памуком и вечере са мароканским краљем, жури да се врати у Србију, у којој је доживљавао углавном понижења која је стоички издржао, чекајући да Србија одрасте. Запањујућа је стаменост са којом професор све то издржава и ретки су људи који би сва та понижења могли поднети.

Ако се држава Србија што пре не извини Кусти због срамног покушаја тренирања строгоће према њему, декларисаће се као неслободно друштво, неспособно за било какво интелектуално деловање и разумевање.

Мислим да делим став већине Србије ако кажем - Куста, извини, не знају шта раде!

(Данас)