Autonomija Vojvodine ne može da zaživi bez promene Ustava

(NIN, 12.11.2009)

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine izašli su iz skupštine Vojvodine kada je na dnevni red došlo ponovno glasanje o Statutu jer ne žele da budu “đaci ponavljači”. Kada je svojevremeno predlagano da Novi Sad u Statutu bude definisan kao glavni administrativni centar i sedište pokrajinske administracije, Nenad Čanak je prokomentarisao “ako je Novi Sad sedište, onda je Vojvodina bioskop”. Razgovor za NIN vođen je dva dana nakon što je Skupština Vojvodina usvojila izmene Statuta, a Novi Sad postao sedište pokrajinske administracije.

“Pre više od godinu dana, poslanici LSV glasali su za taj Statut. Skupština Srbije je mogla da Statut prihvati, mogla je da ga odbije, ali nije mogla da za više od godinu dana ne nađe za shodno da ga razmotri. Onda je Statut vraćen na pravno-tehničku redakciju. Mi nismo želeli da prisustvujemo sednici ne zato što nam se ne sviđa sadržaj Statuta, odavno smo rekli da je reč o dokumentu nevelikog značaja, već zbog digniteta institucije, jer su se vlasti u Beogradu na ponižavajući način ponele prema skupštini Vojvodine.

Kako komentarišete amandmane socijalista kojima je tekst Statuta izmenjen i smanjena širina autonomije? Da li je to bio povod za vašu odluku da ne prisustvujete sednici na kojoj se usvaja Statut?

Ja bih zaista voleo da vidim konačni tekst jer ćemo tek kada vidimo konačni tekst znati šta valja činiti. Stvari su tu jednostavne – imamo jedan veliki nesporazum koji nikada nije razjašnjen. Nismo imali puni diskontinuitet sa nacionalsocijalističkim režimom Slobodana Miloševića. Posle svog užasa devedesetih na kraju saznajemo da niko nije kriv, a onih nekoliko ljudi smo poslali u Hag samo da bismo brže ušli u Evropu a ne zato što su oni za nešto krivi.

Kako niste videli konačni tekst?

Nisam ga video jer ga jednostavno nema. Tu su vrlo osetljiva politička usaglašavanja, jer tekst koji daje Vojvodini neke prividne ingerencije treba da odobri Socijalistička partija Srbije koja je zatukla svaki trag autonomije Vojvodine u proteklih 20 godina, partija koja je bila grobar ne samo Vojvodine nego i kompletne jugoslovenske zajednice. Funkcioneri te partije sada vole da kažu da se ona resetovala, ali ne kažu ni kada se to resetovala, niti u kojem delu se resetovala. Mi smo doživeli da nam SPS proverava meru autonomije Vojvodine iako je jasno da se ona nije odrekla nasleđa Slobodana Miloševića, iako je jasno da je njihova mera autonomije nula, da je jednostavno nema.

Rekli ste da niste videli tekst Statuta jer ga nema. Za šta su onda poslanici u pokrajinskoj skupštini glasali?

Oni nisu glasali za Statut nego za amandmane, a na odboru je bilo da izvrši takozvano pravno-tehničko usaglašavanje i nakon toga će se slati Skupštini Srbije.

Gde se zaista utvrđuje mera autonomije? Između kabineta Tadića, Pajtića, između raznih koalicionih partnera ili.

Ne verujem da unutar Demokratske stranke postoji tako velika konfrontacija jer velika stranka ne sme sebi da dopusti da ne razreši tako veliko pitanje. Mislim da se vode usaglašavanja na više nivoa, pa i sa strankama opozicije, i tako se dobija čudnovata mešavina interesa. Ako pogledate predlog zakona o nadležnostima, Vojvodina ima samo dve nadležnosti, jedna je da delegira članove pojedinih upravnih odbora na nivou Srbije ali bez prava glasa, a druga nadležnost je da ima mišljenje. Sve ostalo čime se zagovornici Statuta hvale su poverene nadležnosti, a to znači da bi sutra vlast u Beogradu mogla da ih povuče. To je kao kad bi neko rekao: poveravam ti novac da mi kupiš cigarete, a on vam srećan tvrdi da se nalazi u centru duvanskog biznisa.

Da li Tadić kroz dogovore sa vama ili Savezom vojvođanskih Mađara želi da oslabi autoritet Bojana Pajtića u Vojvodini?

Pajtić je još devedesetih godina bio ministar vera u „vladi u senci“ u kojoj sam ja bio predsednik. Iza nas je duga istorija saradnje i uvažavanja. Ovo moram da kažem da neko ne bi pomislio da imamo neki privatni nesporazum, ali Pajtić je nekoliko puta bio doveden u poziciju da politički bude nedosledan. Prvi put sa platformom o autonomiji Izvršnog veća u kojoj je taksativno navedeno da Vojvodina traži izvršnu, zakonodavnu, delimičnu sudsku vlast, pravo na imovinu i izvorne prihode, ali je u pregovorima sa onima koji su kreirali Ustav 2006. godine, ta platforma ostala prazno slovo na papiru, a Pajtić postao neko na koga se ne možete preterano osloniti. Onda je priča o Statutu umesto da je završena 2008. godine, dočekala da se krajem 2009. godine i dalje lome koplja. Time se najviše potkopava ugled Bojana Pajtića, koji je jedan od retkih autentičnih vojvođanskih političara. I to je šteta. Nema potrebe za nekakvim teorijama zavere između Tadića, mene ili bilo koga drugog, jer su ovi potezi daleko bolniji za Pajtićev kredibilitet od bilo kakvih koalicionih, kabinetskih dogovora.

Hoće li se rasplet priče o autonomiji Vojvodine desiti u Skupštini Srbije?

Te izmene će biti činjene kako bi svako mogao da proglasi pobedu. Neke velike vajde neće biti. Autonomija Vojvodine, ili bilo koja druga autonomija, ne može da zaživi bez promene Ustava. Ako vama vraćaju autonomiju oni koji su je uništili, ako optužene za ratne zločine izručuju oni koji te zločine opravdavaju već 15 godina, ako su vam politički preletači osnova stabilnosti u Srbiji, onda se bojim da su veoma male šanse za Srbiju kao ozbiljnu državu.

Jeste li razgovarali o promeni Ustava sa predsednikom Srbije?

Nisam jer u ovom trenutku nema političke volje, ni političke većine za to. Sama promena Ustava ne znači ništa. Ustav treba promeniti nabolje, a ne samo ga promeniti kao što je učinjeno 2006. godine.

Glavni grad?

Pitanje glavnog grada, čak i po mišljenju bivšeg predsednika Ustavnog suda Vučetića, nije sporno u pravnom smislu, ono nije protivustavno, pitanje je politički sporno. Ne mogu da shvatim koji deo je sporan, to što je Novi Sad glavni ili to što je grad.

Šta je od toga sporno?

To što je glavni. Ako nije glavni, koji grad je glavni. Da li Beograd treba da bude glavni grad Autonomne Pokrajine Vojvodine, to bi bilo isto kao kada biste rekli da je Beograd glavni grad Subotičkog okruga.

(Razgovarao: Batić Bačević)