Angela Merkel na Kosovu

(Vreme 22. decembar 2011)
Kancelarka Nemačke Angela Merkel je u maniru američkih predsednika pred Božić posetila nemačke vojnike angažovane u mirovnoj misiji na Kosovu. Usput je na aerodromu u Prištini razgovarala sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem i na zajedničkoj konferenciji za medije uputila "božićne čestitke" Vladi Srbije. Bila je to njena poslednja službena poseta u ovoj godini: prijateljskom narodu u prijateljskoj zemlji, u kojoj se nemački vojnici nalaze u neprijateljskom okruženju lokalnih Srba; gde je nemački general-major Erhard Drevs komandant KFOR-a, a Nemačka sa oko 1300 od ukupno 6200 vojnika iz tridesetak zemalja ima najbrojniji kontingent. Ni u jednoj vojnoj mirovnoj misiji na svetu posle Drugog svetskog rata Savezna Republika Nemačka nije imala tako dominantnu ulogu.

Herzlick willkommen, Frau Bundeskanzlerin ("Želimo vam srdačnu dobrodošlicu, gospođo savezna kancelarko"), pisalo je na bilbordima u Prištini ispod slike Angele Merkel na kojoj se ona dobrodušno smeška. Dok u Srbiji Merkelova uživa status zlonamernog političara, na Kosovu je ona trenutno bez premca najpopularniji strani državnik: jasno je Srbiji postavila pravila kosovske igre, stala na put "arogantnom srpskom mešanju u unutrašnja kosovska pitanja", kako se priča u Prištini, i sprečila da se na Samitu šefova država i vlada EU 9. decembra nekadašnjem "agresoru" koji "neće da se pomiri sa istorijskim porazom i gubitkom teritorije" dodeli status kandidata.

Toliko je omiljena među kosovskim Albancima da su prištinske dnevne novine "Koha ditore" tim povodom objavile na naslovnoj strani euforičan članak Gut getan, Frau Merkel ("Svaka čast, gospođo Merkel") i to na nemačkom jeziku, dok je albanska verzija bila u unutrašnjosti novina. U članku stoji da "nemačka kancelarka za Evropu i naš region čini više nego što bismo od nje u ovim teškim vremenima smeli da očekujemo", prenose uticajne nemačke novine "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ). U FAZ-u piše da Merkelovu na Kosovu slave kao "majku kosovara", koja se odlučnije od same kosovske vlade zalaže za interese nezavisnog Kosova. Iste te novine su nedavno objavile autorski tekst predsednika Srbije Borisa Tadića, u kome on upozorava da bi blokada dobijanja statusa kandidata Srbije mogla da ojača ekstremne, nacionalističke snage, da je Srbija ispunila sve što se od nje tražilo, da je ona zaslužila status kandidata... sve u svemu, da je nemačka politika po tom pitanju pogrešna.

MAJKA I MAĆEHA: I srpska i albanska strana, umesto racionalno, prilično emotivno reaguju i izvode zaključke iz hladne kosovske politike Angele Merkel. Opšti ton je da je ona Albancima majka, a Srbima maćeha. Činjenica je da je na konferenciji za medije prilikom njene posete Beogradu u avgustu između nje i Tadića sve varničilo od netrpeljivosti i nediplomatski javno izrečenih sukobljenih stavova, te je Merkelova, pošto je prvi put izrekla da Srbija mora da "ukine paralelne strukture na Kosovu", na kraju pogledala na sat, rekla da nema više vremena i prekinula neprijatnu situaciju. To je bio više nego jasan signal da će Berlin po pitanju Kosova zaoštriti svoju politiku prema Beogradu.

U Prištini je razgovor sa Tačijem protekao posve drugačije. Merkelova je pored uobičajenih fraza da Nemačka smatra da je budućnost čitave regije članstvo u EU, da i sa Kosovom i sa Srbijom treba razgovarati na koji način taj dugačak put može najbrže da se pređe, da je za evropsku budućnost važan doprinos demokratskog i multietničkog Kosova, Merkelova je, jednima prijateljski, a drugima ultimativno – svakako ne neprijateljski, ili pak srdačno – poručila šta očekuje od Prištine i Beograda.

Tačiju je, kako se navodi na veb-sajtu nemačke savezne vlade, rekla da Kosovo mora da se razvija kao demokratska, transparentna, pravna država, da tema korupcije "ostaje na dnevnom redu", da je veoma važno da saradnja sa policijskom i pravnom misijom EU na Kosovu EULEKS-om "ne postoji samo na papiru, već da mora zaista i da zaživi". Rekla je i da joj je Tači obećao da će po svim tim pitanjima biti ostvaren napredak, baš kao što napreduje saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom. Ogoljeno na prost jezik bez diplomatskih oblandi, to bi za Kosovo trebalo da znači: što manje gangsteraja i što veća pomoć prištinskih vlasti EULEKS-u da procesuira albanske kriminalce, to više međunarodnih para.

Što se tiče srpsko-albanskih razmirica Merkelova je rekla da je nezavisnost Kosova veliki korak, ali da sada kosovarska strana mora da deluje veoma odgovorno, da ne podgreva emocije i da bi trebalo da doprinosi miroljubivom rešenju svih konflikata, te da joj je Tači sve to svečano obećao.

"Danas se, gospođo savezna kancelarko, klanjam nemačkim vojnicima, koji se zalažu za mir i bezbednost u mojoj zemlji. Želim dobro zdravlje i brz oporavak onima koji su povređeni", rekao je kosovski premijer. Naglasio je i da na severu Kosova njegova vlada nije u sukobu sa svojim građanima, već da je "zakon u sukobu sa anarhijom", da on želi da integriše građane srpske nacionalnosti u kosovsku državu, i obećao Merkelovoj da će da uradi sve što se od njega traži. To Tačiju i nije teško palo, jer se u konfliktu sa Srbima na severu Kosova i nesuglasicama sa Vladom Srbije interesi Vlade u Prištini podudaraju sa predstavom Nemačke, da što pre treba zaokružiti kosovsku državnost. A kada obračun sa korupcijom i mafijom na Kosovu ponovo bude došao na dnevni red, uslovi postavljeni Beogradu već će biti zacementirani u Briselu.

Osvrćući se na stanje na severu Kosova, Merkelova je Beogradu poručila da je "pre svega važno da dođemo do razumne forme ophođenja", to jest da niko ne puca i ne ugrožava nemačke i ostale vojnike, te da se uklone barikade i EULEKS-u omogući potpuna sloboda kretanja. U "razumno ophođenje" spada i "zajednička kontrola granica, koja je na papiru dogovorena, a koja još nije implementirana". Zbog veoma različitih tumačenja dogovora o "integrisanom upravljanju" graničnih prelaza, to jest punktova na administrativnoj liniji razdvajanja Jarinje i Brnjak, nije, međutim, posve jasno kolika bi u praksi trebalo da bude uloga kosovskih carinika, šta zapravo treba da radi EULEKS i do koje mere i na koji način će biti postavljeni državni simboli nezavisnog Kosova.

Merkelova je i ovom prilikom ponovila da od Beograda traži da dođe do "razumnog prometa robe", što trenutno nije moguće zbog barikada, te da "korak po korak moramo da dođemo do toga da (na severu Kosova) više nema paralelnih struktura".

POKVARENI TELEFON: Kada je Merkelova u avgustu u Beogradu rekla šta njena vlada očekuje od Srbije da bi podržala dobijanje statusa kandidata, činilo se kao da je na srpskoj strani niko nije preterano ozbiljno shvatio. I državnici i mediji podgrevali su optimizam da će se već nekako sve rešiti pozitivno po Srbiju koja je dobila pozitivnu ocenu Evropske komisije i da će nemačka kancelarka popustiti. Ona je, međutim, što se i dalo očekivati, 9. decembra na samitu EU sve izrečeno u Beogradu ponovila, a 19. decembra u Prištini još jednom istakla. Ako je u avgustu još uvek olako preovladalo mišljenje po principu "što je babi milo, to joj se i snilo", do sada je predsedniku Tadiću i Vladi Republike Srbije postalo jasno da Angela Merkel neće promeniti svoje mišljenje, a po nemačkom ustavu savezni kancelar/ka definiše državnu politiku. Isti uslovi biće na stolu i 28. februara naredne godine, kada se pri Savetu za opšte poslove EU bude ponovo razmatrala srpska evropska kandidatura, a neće nestati ni sledeće jeseni, ili kada god se srpski status kandidata bude našao na dnevnom redu Saveta Evrope, ako do kraja februara Srbija ne ispuni nemačke uslove.

Srpska politika "dva odvojena koloseka" je propala, na svom evropskom putu, po svemu sudeći, Srbija je došla do raskrsnice kada će morati ili da se povinuje zahtevima Nemačke, koja ne traži formalno, ali i te kako suštinsko priznavanje nezavisnosti Kosova u vidu niza pojedinačnih ustupaka – ukidanje paralelnih institucija na severu, pre svega pravosuđa, ukidanje lokalnih samouprava koje finansira Beograd, implementaciju postignutih dogovora između Beograda i Prištine, defakto priznavanje državnih granica Kosova, makar se to na Jarinju i Brnjaku zvalo "integrisano upravljanje", regionalno predstavljanje Kosova bez oznake da se radi o protektoratu Ujedinjenih nacija – ili da zamrzne proces evropskih integracija.

Na pitanje kako bi Nemačka rešila problem regionalnog predstavljanja Kosova, ambasador Volfram Mas je u emisiji "Između dve vatre" na televiziji B92 nonšalantno rekao da jednostavno treba postaviti tablice sa imenom Kosova i Srbije, jer se radi o dve države. A na pitanje "Večernjih novosti" da li se po pitanju inkluzivne regionalne saradnje od Srbije traži da se odrekne Rezolucije 1244 UN, komesar za proširenje EU Štefan File odgovorio je neodređeno, da se nada da će rešenje biti "praktično i kompromisno", te da niko od Srbije ne traži da prizna Kosovo.

Pozivanje Srbije na važeću Rezoluciju 1244 UN države koje su priznale Kosovo jednostavno se ne uzima u obzir. Ako već moraju da tolerišu tvrdoglavo insistiranje Grčke da Republika Makedonija u međunarodnim organizacijama mora da bude predstavljena kao "Bivša jugoslovenska republika Makedonija", u EU većinski smatraju da Srbiji ne treba da se dopusti da svima koji su priznali Kosovo na nos nabija da nisu u pravu, da su povredili međunarodno pravo insistiranjem da se Kosovo predstavlja kao "UNMIK Kosovo".

U Srbiji, u kojoj niko ozbiljno ne analizira izjave domaćih političara, jer isuviše često menjaju stavove, u čijoj parlamentarnoj praksi je uobičajeno da narodni poslanici izjavljuju kako su "protiv nečega", ali da će, kanda iz nekih opštih interesa, glasati za to protiv čega su, kao da se olako zanemaruju detaljne analize poruka predstavnika regionalnih sila kao što je Nemačka, u kojima su i te kako važni svaka reč, zapeta i intonacija. Dok su u avgustu svi na političkoj sceni Srbije bili iznenađeni uslovima koje je "iz vedra neba" postavila Angela Merkel, u Berlinu tvrde da su slične poruke na nižem nivou prenošene više od pola godine, a da ih zvaničnici Srbije ili nisu razumeli ili nisu hteli da ih razumeju.

Iako je Merkelova još u avgustu rekla da je ne zanima što će se srpski parlamentarni izbori održati na proleće 2012. godine i da svoju politiku uslovljavanja neće tome da prilagođava, predsednik Tadić je ipak u svom tekstu u FAZ-u pre dve nedelje smatrao za shodno da upozori da bi pritisak Nemačke mogao da bude kontraproduktivan, te da na vlast dovede nekog goreg i neevropskijeg od njegove Demokratske stranke. Stiče se utisak da u Srbiji državni vrh ne shvata da jednom javno izrečene poruke i uslovi zapadnih vlada neće biti ni povučeni ni ublaženi, jer je to pitanje političke verodostojnosti.

S druge strane, Berlin ne pokazuje nikakvo razumevanje za srpske kosovske muke koje su utemeljene u Ustavu Republike Srbije, da bi preveliki ustupci Vlade Srbije po pitanju kosovske nezavisnosti bili neustavni i mogli da izazovu ustavnu krizu, da je Beograd u postojećim i ustavnim i političkim okvirima po pitanju teritorijalnog integriteta Srbije iskoristio skoro čitav manevarski prostor.

STALjIN I ČERČIL: U skladu sa spoznajom da popuštanja u Berlinu neće biti, od političara vladajućih partija prvi je pred zvaničan početak izborne kampanje počeo da se ponaša potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić. "Hajde da se ne lažemo. Očigledno je da je uslov za status kandidata priznavanje nezavisnosti Kosova", izjavio je Dačić. Na opasku da niko formalno od Srbije ne traži da prizna Kosovo on je rekao "nije šija, nego vrat", te "ako ćemo da uđemo u EU pljujući sami sebe, onda nam tamo nije ni mesto." On je rekao da žele da podele Balkan "carskim rezom", istom linijom kojom su ga podelili Vinston Čerčil i Staljin, da na to ukazuju poslednje odluke Saveta Evrope koje on smatra duboko pogrešnim.

Predsednik Tadić je u intervjuu za skopski "Dnevnik" daleko umerenije izjavio da "Srbija ne može produžiti evropske integracije ukoliko nema podršku građana, a oni neće dati podršku ukoliko Srbija ne sačuva svoje legitimne interese na Kosovu i Metohiji". On je rekao da Srbija nema iluzije da bi mogla da vrati Kosovo u državni sistem Republike Srbije na način na koji je to bilo pre 2000. godine, ali da Srbija ne odustaje od pregovora i traženja održivog rešenja, te da podela Kosova nije realno rešenje. Prema njegovom mišljenju, jedno od rešenja je dvojni suverenitet, ali i neki model koji se bazira na međunarodnom rešenju, kao što su irski model, Južni Tirol ili onaj iz vremena dve Nemačke.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, povodom zahteva Angele Merkel da treba da se ukinu "paralelne strukture" na severu Kosova, izjavio je da se to ne može učiniti "jednim rezom" i da će Srbija u skladu sa vizijom razvoja Srbije doneti "najbolju odluku", da je Srbija na evropskom putu, ali da je činjenica da postoji "politička prepreka, o kojoj je Merkelova govorila".

Beograd se konačno suočio sa činjenicom da Berlin neće odustati od svojih zahteva. Mada se ne radi ni o kakvom deljenju Balkana između Otomanskog carstva i Austrougarske, već o posve drugačijem shvatanju prava, pravde i nepravde na Kosovu i oko Kosova, u ovom trenutku ne razaznaje se kakav će biti odgovor kabineta predsednika države na novonastalu situaciju da će Srbija samo sa "manje Kosova dobiti više Evrope". Jedino se prepoznaje da je prkos nemačkim uslovima u političkim izjavama utoliko veći što je jasnije da Srbija neće moći da ih ispuni, te da pre izbora neće dobiti status kandidata.

ISKORAK NEMAČKE: Odgovor na pitanje zašto je baš Nemačka od svih drugih država EU koje su priznale Kosovo toliko zapela da Srbiji nametne zaokruživanje kosovske nezavisnosti treba tražiti u bombardovanju NATO-a 1999. godine. Nemačka je tada teškom mukom preskočila preko svoje senke, savezna vlada kancelara Gerharda Šredera odobrila je da Luftvafe prvi put posle Drugog svetskog rata učestvuje u borbenim ratnim akcijama, mada to izričito zabranjuje nemački ustav.

Nemačku javnost trebalo je pridobiti da Nemačka, koja počiva na doktrini da Nemci posle nacističkih zločina nikada više ne smeju da učestvuju u ratu protiv drugih država, treba aktivno da učestvuje u bombardovanju jedne evropske zemlje i to bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Ministar spoljnih poslova Joška Fišer govorio je o "srpskim koncentracionim logorima" na Kosovu, poznat je njegov usklik Nie wieder Konzentrationslager!, nikada više koncentracioni logori. Ministar odbrane Rudolf Šarping pričao je o pogromu nad albanskim civilnim stanovništvom, o krvavim zločinima Miloševićevih snaga. Nemačka svest o Kosovu je svest o srpskim zločinima, o borbi Albanaca za slobodu, o ratu koji je srpski totalitarni režim izgubio, koji je izgubila Srbija. U današnjoj nemačkoj politici o Kosovu provejava neizrečen stav da je Srbija posle čitave decenije Miloševićevih ratova izgubila i rat na Kosovu i da i posle 5. oktobra treba da se ponaša kao strana poražena u ratu koja nema prava da postavlja uslove. Berlin koji je priznao nezavisnost Kosova jedini izlaz za dugoročnu normalizaciju situacije vidi u tome da se kosovska nezavisnost tehnički zaokruži.

Za većinu Nemaca je spoznaja da je Nemačka aktivan učesnik u ratu na Balkanu dovela do pravog sloma sistema vrednosti na osnovu kojih su vaspitavani, što je moglo da se opravda jedino ubeđenjem da je na Kosovu došlo do "humanitarne katastrofe" apokaliptičnih razmera, da srpske snage sistematski i masovno sprovode ratne zločine i da to po svaku cenu mora da se zaustavi. Ipak, ostalo je osećanje da je Nemačka na prevaru uvučena u taj rat. I pored pojedinačnih naknadnih analiza u ozbiljnim nemačkim medijima, škakljiva tema nemačkog učešća u bombardovanju Srbije potisnuta je u javnosti.

Sve to svakako nije presudno za nepopustljiv stav Angele Merkel, ali otežava pregovaračku poziciju Srbije.