Anatomija borbe za Bor

Dan pre, 19. juna, na dan predizborne tišine, direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski pustio je u pogon najveći bager u Evropi i, pri tom, kazao da će RTB dobiti kredit od 10 miliona evra za nabavku rudarske mehanizacije, „čime će se povećati ranije uzeti kredit Fonda za razvoj za iste namene, od 27 miliona evra“.

Desetoga juna, predstavnik kanadske kompanije „SNC Lavalin“ i glavni čovek Dinkićeve predizborne liste, isti Blagoje Spaskovski, u prisustvu istog Dinkića, potpisali su ugovor o izgradnji topionice i nove fabrike sumporne kiseline u Boru. Projekat je, reče Dinkić, vredan 175 miliona evra, u RTB će biti izgrađena nova topionica i fabrika sumporne kiseline, a dodatno će se uložiti i oko 27 miliona evra u rudarsku opremu. Kanadska kompanija biće projektant i izvođač radova, topionica i fabrika finansiraće se pretežno kreditom Kanadske izvozne banke u iznosu od 135 miliona evra i sopstvenim učešćem RTB-a, odnosno Vlade Srbije od oko 40 miliona evra.

Maja dvadeset i osmog, posle srećnog izlaska iz podzemnog ležišta „Jama“ (zadnja pošta, Bor), u ponešto opuštenijoj atmosferi, Boris Tadić obećao da će se „u novu opremu i istraživanja narednih godina u RTB uložiti 450 miliona evra“, a sledećih leta, dodade predsednik, biće izgrađen i autoput od Paraćina ka Zaječaru, pride. Aprila devetnaestoga, Ivica Dačić, u svojstvu svih funkcija koje obnaša, plus kao (kako naglasi) kopredsednik Mešovitog srpsko-ruskog komiteta, u prisustvu, nekoć svog, a danas Dinkićevog partijskog saborca, usput i tek ustoličenog direktora RTB Spaskovskog, najavio - nabavku moderne flotacije renomiranog ruskog proizvođača!

Šestoga aprila, Dinkić zvanično otvorio sezonu lova na Borane, kada je „pustio u rad“ (lično se popevši u nj) kamion damper, marke „Belaz“, nosivosti 220 tona, najavivši da, do kraja godine, u Bor i Majdanpek stiže još devet takvih, što, kako je izračunao potpredsednik em ministar, sa još 2 x 2 hidrualična bagera, 2 x 1 bušilicu i 2 x 1 grejder i, naknadno dodata, dva buldožera, znači da je vrednost novostizajuće opreme 27 miliona evra. Istoga dne, u prisustvu istoga Dinkića, ali u Beogradu, „SNC Lavalin“ predstavio Studiju izvodljivosti za gradnju nove savremene topionice u Boru, za šta je, rekoše Kanađani, robni garant Vlada Srbije, uz podršku jedne kanadske banke. Sve u svemu, troškovi izgradnje topionice - 135 miliona evra... Dodamo li svemu i prvi komentar borskog trijumfa iz usta zamenika predsednika G 17 plus - „pobeda URS - SDP je najava apsolutnog preporoda Bora, a najbolji dokaz za to je izgradnja nove topionice i fabrike, kao i kupovina mehanizacije, čime je investirano više do 200 miliona evra“ - eto deduktivne hronologije i, delimično, anatomije očekivanih rezultata tamošnjih izbora. U disciplini kovanja lažnog zlata, Mlađan Dinkić je, nesporno, prvi alhemičar Srbije. Recept je jednostavan: ako već ne potpomogne problem X u mestu Y, naš drugi potpredsednik Vlade se trudi da što duže ništa ne čini da ga spreči da eskalira, već mudro čeka da bude pozvan kao spasilac. Kragujevcu je, u stanju kliničke smrti, priveo „Fiat“, u Raču doveo Korejance, u Kuršumliju priterao „Simpo“, u „Jumko“ Grke, ali tu se već opekao. Javlja mi se, evo, da će, posle Bora, uskoro, u Pirot i Niš (ako ga ne zezne Đelić koji je tamo već privodio Francuze koji su obećali da će napraviti fabriku nečega, ali pod uslovom da, na jesen, dobiju posao na tenderu u Srbiji!) da dovede nešto konkretno.

U senci statističkih regiona, kao prethodnice prave regionalizacije Srbije, projekta koji Dinkićevi guraju na državnoj razini, o istom trošku zaživljava i njihov stranački „Socsavez“, Ujedinjeni regioni Srbije - genijalna simbioza operacionalizacije državne strategije i partijske taktike na terenu. Zloupotreba državne logistike u stranačke svrhe? Ništa novo, Dinkić je stvar samo razvio do perfekcije. No, ako će takva puzajuća diskriminatorska regionalizacija i najzabitijem delu Srbije da donese toliko i toliko investicija i boljeg života, alal mu bilo. Nikoga onda neće da zanima da li to, u grad centarfora Boriše Đorđevića i golmana Ljubiše Dalanovića, zaista Kanađani investiraju 200 miliona evra ili se, kako to razumeju neki zlobni ekonomisti, zbog običnih lokalnih izbora, Srbija zadužuje i u bunar upumpava tu ogromnu sumu. Niko, pa ni moja malenkost, nema onda ništa protiv da Mlađan Dinkić pobedi u svim opštinama i gradovima, neka bude jedini vladar Srbije, ma neka uvede prosvećenu diktaturu... Jer, i nama svima biće tada lepo. U suprotnom, posle Bora, vladajuća koalicija je - zrela za vuvuzele. Pošto su već šerpe i pištaljke izašle iz mode.