Moj cilj je da legalizujem pravo Republike Srpske da iskaže svoju volju. Sada je sasvim jasno da je Bošnjacima prilikom potpisivanja Dejtonskog sporazuma rečeno: vi samo potpišite, a mi ćemo učiniti sve da RS oduzmemo ovlašćenja i da Bosna bude centralizovana!

Istina je da Srbiju niko ne uslovljava da uđe u NATO kako bi postala članica EU, ali je istina i da ukoliko želimo da u Srbiji uspostavimo evropske sisteme vrednosti, to podrazumeva i evroatlantski sistem bezbednosti.

Srbija je, uoči katoličkog Božića, zvanično podnela kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Reakcije u Evropi bile su negativne i gotovo neprimetne, što je posledica protivljenja javnosti ideji o daljem proširenju Unije.

Šta god da kaže Međunarodni sud pravde, narodnjaci i radikali će morati da budu glasno protiv, a naprednjaci će morati da budu znatno tiši kako bi broj jedan (Amerika) i Evropa ostali u uverenju da su se Nikolić i Vučić – promenili.

Dobro smo se pripremili, tako da nije bilo nikakvih iznenađenja. Značajan broj zemalja u Hagu je u svom nastupu snažno podržao Srbiju. Ne bi bilo fer da nikoga od njih posebno izdvajam, podjednako smo im zahvalni. Potencijalno, najštetniji nastup po naše ukupne interese je imala Hrvatska.

Srpski nacionalisti su besni zbog novog Statuta o autonomiji njihove severne pokrajine, Vojvodine. Zemlja im se, tokom dveju decenija, u stvari samo smanjivala, a ovo bi mogao biti sićušan početak velikih promena koje bi vodile u nezavisnost Vojvodine.

Tadićev problem je što - u vremenu kada je od političara postao državnik - ova godina, kao godina spoljne politike, prelazi u 2010, koja će predstavljati dominantno godinu unutrašnjepolitičkih pitanja.

I jedan od najvećih uspeha srpske politike u 2009. godini je da smo mi dobili potpuno jasna uveravanja od svih evropskih zvaničnika, najvažnijih činilaca evropske politike, da Srbiju više niko neće prisiljavati ni ucenjivati da zbog članstva u EU prizna nezavisnost Kosova.

Mi ne očekujemo da Srbija prizna Kosovo. Ali svakako očekujemo da Srbija nađe način da sarađuje sa vlastima u Prištini. Ne verujem da su mogući novi statusni pregovori između Beograda i Prištine posle odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Jedan broj neizabranih su stručni, ali nisu birani zbog potrebnog smanjenja broja. Sa druge strane izabrane su i neke sudije koje su po mom mišljenju morale da odu, zbog lustracionih razloga koji su jedino prihvaćeni od Venecijanske komisije kao razlog nereizbora.