Добрица Ћосић је разарач српских митова и он је у Србији направио оно што у Хрватској није направио нитко. Он је у својем големом прозном дјелу разорио четништво као важну снагу у српској повијести.

Квалитетни садржај није бесплатан. У новом пословном моделу ми ћемо од муштерија наплаћивати вести које пружамо на нашим Интернет-сајтовима. Критичари кажу да људи неће желети да плате. Ја верујем да хоће – али једино ако им пружимо нешто добро и од вредности.

Опростите што ћу бити отворен, али Србија нема никакав имиџ. У америчким институцијама о Србији постоје две школе мишљења. Једна је да је Србија руски тројански коњ, и друга проистиче из чињенице да Србија није следила америчку политику деведесетих година.

Када су се банке због тога нашле на ивици пропасти, влада их је спасла парама пореских обвезника. А сада, када су захваљујући томе преживели и поново почели да праве профит, банкари би поново да се чашћавају бонусима, као да се ништа није десило.

Велимир Илић и ја већ дуже време тражимо јасан одговор од председника ДСС-а да ли је одустао од уласка Србије у ЕУ. Желим да знам шта су нам стратешки циљеви и Коштуница ће до избора сигурно морати да се изјасни.

Најављено отварање конзулата, као и признање Косова део су политике сталних провокација. Признање није донело никакве користи Црној Гори, а нанело је штету Србији. На може се причати да је Србија најважнији партнер, а повлачити потези на њену штету.

Чак је и у Њузвику осванула насловна страна са насловом „Сад смо сви социјалисти”. Те теме се међутим не преносе на Србију из више разлога: зато што су у Србији и даље најгласнији заговорници неолибералног концепта капитализма, који не могу да признају слабости тог пројекта.

Да ли вест с насловом "Влада САД: Више од 49 милиона Американаца гладује" заправо значи да они "гладују на богат начин" или нема разлике између детета у САД и у Бијафри које "редовно одлази на спавање гладно"?

У Југоисточној Европи ће ускоро настати нова држава – "Република Српска" – као осма по реду држава која пониче из крвавих југословенских ратова деведесетих. Међутим, рађање овог новог проблематичног дјетета неће бити ни лако, нити једноставно.

На једној страни политичари уверавају јавност да су домаће муке последица светске економске кризе. На другој страни економски стручњаци проблеме виде у нереформисаној држави која није створила институционални оквир за привлачење иностраних улагања.