Evropa je, učešćem u bombardovanju, pokazala svoju kukavičku, slugeranjsku ćud, i poniznost pred Velikim bratom. Izlečila nas je od poverenja u bolji i slobodniji svet, gajenog u razdoblju brozovskog samovlašća i kardeljevske logoreje.

Vašington nema resurse, a od Moskve se traži saradnja na nizu pitanja svetske bezbednosti. Ako su se ranije preduzimale mere u cilju uništavanja preostalog uticaja kojima je raspolagala Rusija, sada se teži da zemlje susedi sačuvaju veze sa Zapadom u dovoljnom obimu.

Do danas ništa nije urađeno. Jasno je ko dan da su budžeti svih naših partija puno veći nego što se pokazuje u izveštajima. Jasno je i da je finansiranje partija direktno vezano sa privilegijama koje pojedinci imaju u ovom društvu.

u Srbiji je dugo važila izreka da „mafija u Srbiji ima svoju državu“. Čak i posle „događanja naroda“ 5. oktobra nije bilo jedinstva u borbi protiv mafije. Država se obnavljala, ali nismo svi u svakom pogledu želeli isto.

Vlada je, kažu, super, nikad nismo bili bliži Evropi, čeka nas lepa budućnost, dobro je što smo popravili odnose u regionu i glasali za rezoluciju o Srebrenici. Još samo kad bi sve to uradili i s Kosovom, bila bi to, reklo bi se, idealna vlada.

Da će Harper zaustaviti rezoluciju, postalo je izvjesno. Njegov veto odnosi se na ključne dimenzije falsifikata – od termina „genocid“, preko broja od 8.000 ubijenih Bošnjaka u nespornom ratnom zločinu, do ignorisanja istine da su u BiH u značajnoj mjeri stradali i pripadnici ostala dva naroda.

Na putu ka Evropi pred Srbijom je i niz drugih važnih uslova. Jedan od njih je dovršenje procesa društvenih, pre svega pravnih i ekonomskih reformi. Tu je i rešenje spornih pitanja granica, kao i suštinski napredak u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije.

Naša ekonomska situacija izgleda bezizlazna. Međutim, kao u šahu, vrhunski velemajstori i u situaciji na šahovskoj tabeli koja izgleda izgubljena – često nađu spasonosno rešenje.

Slučaj sa ,,kiparskim milijardama” je neopravdano stavljen ad akta. Jedno vreme su svi o tome pisali, a onda je i ta tema postala otrcana vest koja više ne prodaje novine. Pravile su se neke komisije, putovali su na Kipar neki ,,eksperti” i „jagnjeće brigade”.

U senci statističkih regiona, kao prethodnice prave regionalizacije Srbije, projekta koji Dinkićevi guraju na državnoj razini, o istom trošku zaživljava i njihov stranački „Socsavez“, Ujedinjeni regioni Srbije - genijalna simbioza operacionalizacije državne strategije i partijske taktike na terenu.