Da će Harper zaustaviti rezoluciju, postalo je izvjesno. Njegov veto odnosi se na ključne dimenzije falsifikata – od termina „genocid“, preko broja od 8.000 ubijenih Bošnjaka u nespornom ratnom zločinu, do ignorisanja istine da su u BiH u značajnoj mjeri stradali i pripadnici ostala dva naroda.

Na putu ka Evropi pred Srbijom je i niz drugih važnih uslova. Jedan od njih je dovršenje procesa društvenih, pre svega pravnih i ekonomskih reformi. Tu je i rešenje spornih pitanja granica, kao i suštinski napredak u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije.

Naša ekonomska situacija izgleda bezizlazna. Međutim, kao u šahu, vrhunski velemajstori i u situaciji na šahovskoj tabeli koja izgleda izgubljena – često nađu spasonosno rešenje.

Slučaj sa ,,kiparskim milijardama” je neopravdano stavljen ad akta. Jedno vreme su svi o tome pisali, a onda je i ta tema postala otrcana vest koja više ne prodaje novine. Pravile su se neke komisije, putovali su na Kipar neki ,,eksperti” i „jagnjeće brigade”.

U senci statističkih regiona, kao prethodnice prave regionalizacije Srbije, projekta koji Dinkićevi guraju na državnoj razini, o istom trošku zaživljava i njihov stranački „Socsavez“, Ujedinjeni regioni Srbije - genijalna simbioza operacionalizacije državne strategije i partijske taktike na terenu.

Nemačka je priznala Kosovo, time je za nas pitanje statusa rešeno. Ne uslovljavamo  približavanje Srbije EU priznavanjem nezavisnosti Kosova, ali insistiramo na u Kopenhagenu zatraženoj spremnosti za regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose.

Predlog Ruske Federacije za uspostavljanje novog sistema kolektivne, nedeljive bezbednosti na prostoru „od Vankuvera do Vladivostoka“ predstavlja najvažniju inicijativu na polju globalne bezbednosti još od pada Berlinskog zida.

Izbori u Holandiji pokazali su, na jednoj strani, značajni rast desničarskog raspoložanja u zemlji, viši nego što je to iko očekivao pre izbora, ali i snaženje partija koje su izričito za proširenje Evropske unije.

Iluzorno je na Balkanu forsirati model britansko-francusko-nemačkog pomirenja i zajedničkog pristupa istoriji, a istovremeno nastavljati neoosmanističku pristrasnost u stvarima balkanske savremenosti.

Odbijajući da priznaju da Velika kriza uopšte postoji, a posebno da traje, oni su „grčku finansijsku tragediju” minimizirali više od nemačkih glasača. A nemački političari zavise od tih „prizemnih strahova” pojedinaca koji su kao miševi.