Европа је, учешћем у бомбардовању, показала своју кукавичку, слугерањску ћуд, и понизност пред Великим братом. Излечила нас је од поверења у бољи и слободнији свет, гајеног у раздобљу брозовског самовлашћа и кардељевске логореје.

Вашингтон нема ресурсе, а од Москве се тражи сарадња на низу питања светске безбедности. Ако су се раније предузимале мере у циљу уништавања преосталог утицаја којима је располагала Русија, сада се тежи да земље суседи сачувају везе са Западом у довољном обиму.

До данас ништа није урађено. Јасно је ко дан да су буџети свих наших партија пуно већи него што се показује у извештајима. Јасно је и да је финансирање партија директно везано са привилегијама које појединци имају у овом друштву.

у Србији је дуго важила изрека да „мафија у Србији има своју државу“. Чак и после „догађања народа“ 5. октобра није било јединства у борби против мафије. Држава се обнављала, али нисмо сви у сваком погледу желели исто.

Влада је, кажу, супер, никад нисмо били ближи Европи, чека нас лепа будућност, добро је што смо поправили односе у региону и гласали за резолуцију о Сребреници. Још само кад би све то урадили и с Косовом, била би то, рекло би се, идеална влада.

Да ће Харпер зауставити резолуцију, постало је извјесно. Његов вето односи се на кључне димензије фалсификата – од термина „геноцид“, преко броја од 8.000 убијених Бошњака у неспорном ратном злочину, до игнорисања истине да су у БиХ у значајној мјери страдали и припадници остала два народа.

На путу ка Европи пред Србијом је и низ других важних услова. Један од њих је довршење процеса друштвених, пре свега правних и економских реформи. Ту је и решење спорних питања граница, као и суштински напредак у сузбијању организованог криминала и корупције.

Наша економска ситуација изгледа безизлазна. Међутим, као у шаху, врхунски велемајстори и у ситуацији на шаховској табели која изгледа изгубљена – често нађу спасоносно решење.

Случај са ,,кипарским милијардама” је неоправдано стављен ад акта. Једно време су сви о томе писали, а онда је и та тема постала отрцана вест која више не продаје новине. Правиле су се неке комисије, путовали су на Кипар неки ,,експерти” и „јагњеће бригаде”.

У сенци статистичких региона, као претходнице праве регионализације Србије, пројекта који Динкићеви гурају на државној разини, о истом трошку заживљава и њихов страначки „Соцсавез“, Уједињени региони Србије - генијална симбиоза операционализације државне стратегије и партијске тактике на терену.