После краће, апсолутно спонтане и ничим изазване медијске расправе, те после неколико политичких потеза повучених у предизборне, предреферендумске или неке треће сврхе, појављује се потреба за озбиљнијим разматрањем промена које се на Уставу Србије морају извести у догледно време.

Шта се хоће реконструкцијом? Да ли неко мисли да је СПС добио превише? Или сматрају да треба да узму од нас да би припојили себи? Реконструкције ће бити ако се договоримо. Рекао сам им: „Ево, ја ћу се први повући ако смо толики проблем“!

Скандалозност приказа "Српског психа" не лежи у цитирању његових огавштина, већ у односу према огавном. Битно је застати и разумети да се суочавамо са експонентима плана за прекрајање целокупне наше народне традиције и културе, које су оставиле бољег трага него данашњи букачи острвљени на њих.  

Генеза српске економске драме није почела 2008. Тада је почео њен расплет. Највећи кривци су НБС и монетарна политика. Прецењени курс динара и либерализација капиталних токова нанели су страховиту штету привреди.

Ненад Поповић: Потребна је децентрализација. Регионализација, на начин на који је предложена, по нама је федерализација. Владимир Илић: Постоји страх од сепаратизма. Регионализацију, међутим, видим као фактор интеграције друштва.

Ми се не можемо одрећи своје историје - она је једна, другу немамо, нити је можемо имати. Због тога, једино што је неопходно учинити јесте извући лекције из сопствене историје и ослањати се у даљем развоју на оно што је у њој било позитивно и трајно.

Не бавим се владом, осим кад у нечему сарађујемо. Ова влада је радила у тешким временима и било је тешко бити успешан министар и премијер. Само мислим да нико из владе не треба да излази са обећањима које неће моћи да спроведе.

После 5. октобра 2000. изостала је одлучна акција нове власти да се законом изврши „пореска национализација“ имовине Милошевићевих тајкуна, која је највећим делом стечена на основу подмићивања „владарске куће“ и шпекулативних метода.

Средином новембра неколико невладиних организација, које финансирају западни фондови (међу њима и фонд Сорос), организовало је акцију „Чисти парламент“, презентовавши списак од 30 „сумњивих“ политичара.