I tako, od sumorne sednice Skupštine Srbije, Nikolićeve Platforme i vladine Rezolucije, do (ne)rušenja spomenika u Preševu i pretnji ANA Srbiji, od prebijanja mladića do Dačićeve kosovske stolice u UN, utapamo se u sivu zimu naših tumaranja.

U kampanji sam obećao da ću da rešim pitanje statusa i da će iz toga da proizađu sva druga rešenja... I uvek sam govorio da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova.

Srbija treba da kaže pod kojim uslovima je spremna da prizna Kosovo. Jedino tako što će se sever pripojiti Srbiji, a jug priznati kao nezavisnu državu. Srpska nacionalna politika, u kojoj sam ja spreman da učestvujem, istovremeno treba da bude pripajanje severa

Polemika između Branka Pavlovića i Boška Obradovića oko pitanja autonomije AP Vojvodine i moguće promene Ustava Srbije.

I Milica i ti nesretni ljudi sa Kosova koji su tu sahranjeni, oni su svi moji. Oni su više moji nego bilo koji Srbin ili Albanac koji je ubijao, ili onaj frik u avaksu gore. A ovi koji su ih ubijali - oni nisu moji. I nikad neće biti moji, ma koliko bili Srbi ili Albanci. Ne interesuju me. Nisam ja rođak sa ubicama.

Kako je moguće da novina, dan pre, objavi – ko će i u koliko sati da bude uhapšen?! I, kakva je to istraga? Kad novine pišu optužnice, hapse i presuđuju? Biznis i politika su na ovim našim prostorima, nekako – u saglasnosti.

Glavni politički cilj srpske strane bio je takozvano „definitivno rešavanje srpskog nacionalnog pitanja“, odnosno ujedinjenje svih Srba sa prostora bivše Jugoslavije, njihovo odvajanje od drugih naroda i uspostavljanje etnički čiste Velike Srbije sa granicom na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. 

One koji se i dalje bave apologijom poteza nove vlasti samo treba pitati – kako su reagovali dok je slične stvari radio Tadićev režim? I – kako bi reagovali da je Tadić pobedio na izborima i ponovo formirao Vladu?

Na tribini „Srbija i Srbi 100 godina posle Kumanova“, koju su prošle nedelje u Novom Sadu organizovali desničarski pokret „Svetozar Miletić“ i Nova Srpska Fašistička Misao, među govornicima se pojavio sa suncem u kosi, mladi i nadahnuti Slobodan Antonić, da prisutnima prenese nacionalni bol koji ga žulja u grudima.

Politički odnosi Fidela Kastra s Moskvom, ipak, nisu bili jednostavni. Kastro se zalagao za aktivnu podršku revolucijama u celom svetu, a protivio se miroljubivoj koegzistenciji sa Zapadom.