|
NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO Posebno izdanje 2/2008. Uvodnik 
Od kako je, u proleće 2007, objavljeno mišljenje Venecijanske komisije o Ustavu Srbije iz 2006, to mišljenje je postalo omiljen argument svima koji, iz ovih ili onih razloga, žele da kritikuju Ustav, ili neke njegove delove. Želeći da ispita opravdanost tih primedbi, uredništvo Nove srpske političke misli, uz pomoć Megatrend univerziteta i kolege Vladana Kutlešića, organizovalo je naučno-stručnu raspravu: "Ustav Republike Srbije i mišljenje Venecijanske komisije" (održana 27. oktobra 2007). Rasprava je okupila naša najznačajnija imena iz oblasti ustavnog prava, kao i ugledne poslenike iz oblasti društvenih nauka. Opšta konstatacija učesnika bila je da aktuelni Ustav, doduše, ima nekih manjkavosti, ali da su primedbe Venecijanske komisije uglavnom neopravdane. To dolazi od toga, ocenili su učesnici rasprave, što je Komisija poslednjih godina sve više postajala političko, a ne stručno telo. Komisiju je pod nazivom «Evropska komisija za demokratiju putem prava», obrazovao Savet Evrope 1990. za pružanje stručno-savetodavnih usluga. Ona je vremenom dobijala sve više moći da utiče na zemlje u tranziciji, što je bilo praćeno njenom sve većom birokratizacijom i politizacijom. (Tako je u komisiji je bivalo sve manje stručnjaka, a sve više činovnika, pa su u njoj našli, na primer, zamenik sekretara u Ministarstvu pravde Danske, direktor «Evropskog centra» iz Albanije, hrvatski ambasador, ministar spoljnih poslova Češke, tužilac iz Lihtenštajna, bivši ministar iz Ukrajine, ministar pravde iz Moldavije itd). Razume se, Komisija se uglavnom čuvala da razmatra promene ustava u zemljama EU, ali su zato strogo pretresani ustavi Gruzije, Makedonije, Kirgistana, Moldavije, Jermenije, Čečenije, Azerbejdžana, Belorusije... I, naravno, Srbije. Pri tome, Srbija uopšte nije zatražila «savetodavne usluge» Komisije. To je zatražio Nadzorni odbor Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dakle, jedno političko telo. Komisija je napravila izveštaj na 16 gusto kucanih stranica. Izveštaj sadrži nešto pohvala, uopštenih i kurtoaznih, ali i brojne kritike, konkretne i često sarkastične. Neke od tih kritika su sasvim opravdane – naročito ona koja se odnosi na «slobodu» poslanika da podnesu «neopozivu ostavku svojoj partiji», ili ukazivanje na određene nepreciznosti i nejasnoće u tekstu ustava. Ali, dobar deo kritika je, ipak, kao što je pokazala ova rasprava, bio neosnovan i čisto politički. Te kritike, reklo bi se, više izražavaju političko mišljenje ovdašnjih "informatora" Komisije, nego što su stručna i objektivna ocena srpskog ustava. Kao što je rečeno, svakako da Ustav Srbije ima mana i na neke od njih je argumentovano ukazano tokom ove naučne rasprave i u prilozima koje objavljujemo. Ali, ne treba zaboraviti da je iza njega stalo 96 posto poslanika u republičkoj skupštini i 3,4 miliona građana na referendumu, kao i da mu je prethodilo nekoliko godina intenzivne debate, nekoliko verzija različitih predloga i niz stručnih i naučnih skupova. Sve u svemu, sadašnji i budući srpski «ustavorušitelji» ipak će morati da nađu jače dokaze za to da je Ustav loš i da se mora promeniti, nego što je to mišljenje uvažene gospode iz Venecijanske komisije. * * * U drugom bloku ove sveske nalaze se tekstovi koji su posvećeni raspravi o predloženom Stautu A. P. Vojvodine. I njih su pisali naši ugledni ustavnopravni stručnjaci i društveni naučnici. Ti članci su u neposrednoj vezi sa prvim blokom. Naime, tekst predloženog Stauta je, kako ocenjuju naši saradnici, izrazito suprotan Ustavu Srbije i, istovremeno, predstavlja više kriptoseparatistički politički projekt zaogrnut u pravnu normu, nego jedan pravno-regulativni dokument. Statut Vojvodine je, u obliku u kom je predložen i usvojen u pokrajinskoj skupštini, ocenjen kao otelotvorenje koncepta parafederalne autonomije, koja nužno vodi protivustavnoj redefiniciji statusa pokrajine. Prema ovom predlogu, APV će postati poludržava, sa dovoljno resursa da njena elita, ako zaželi, sutra može da ponovi put kojim su već prošli neki raniji secesionisti. Dovoljno će joj biti da, uz nešto malo pravnog nasilja i „interpretativne kreativnosti“, stavi u pogon dobijene medijske, instuitucionalne i novčane resurse i – još jedna država nastala na tlu Srbije biće na pomolu. Srpska javnost se trenutno uglavnom umiruje pričom o tome kako beogradska i novosadska elita tesno sarađuje i kako su tamošnji politički čelnici u "prijateljskim odnosima". Ali, jedinstvo države ne može da počiva na personalnim vezama. Ono treba da se zasniva na jedinstvenim i snažnim institucijama, koje jedna drugu kontrolišu i koje imaju unutrašnje zaštitne mehanizme. Ako se, međutim, usvoji ovaj kriptofederalistički Statut, ustavno jedinstvo Srbije biće razbijeno stvaranjem institucionalnog "korpus separatuma". A ako se sutra novosadski i beogradski vrh posvađaju, upravo taj institucionalni "korpus separatum" biće stavljen u pogon, po već viđenom crnogorskom modelu. I od jedne zemlje brzo će nastati dve. Zato ovaj drugi blok naše sveske treba shvatiti kao dobronamerno upozorenje da predloženi tekst Predloga Statuta mora da se suštinski popravi, ne samo kozmetički, ako ne želimo dalju destabilizaciju i dezintegraciju zemlje. Neophodno je naći kompromis. Ima još modela "decentralizacije i modernizacije", koji ne sadrže latentno destruktivni i secesionistički potencijal. Zaista ne moramo da se držimo upravo onog koji je, plašimo se, svesno ili nesvesno projektovan tako da proizvodi jedino raspad, sukobe, svađu i zlo. Đorđe Vukadinović Slobodan Antonić Sadržaj Uvodnik .............3 USTAV SRBIJE U SVETLU PRIMEDBI VENECIJANSKE KOMISIJE Vladan Kutlešić: Da li je promena Ustava Srbije „izuzetno teška i vrlo složena“ - uporedna analiza 38 ustava .............7 Ratko Marković: Mišljenje Venecijanske komisije o Ustavu Republike Srbije od 2006: odredbe o sistemu vlasti .............25 Momir Milojević: Ustavni propisi i međunarodno pravo .............37 Olivera Vučić: Ustav Republike Srbije i mišljenje Venecijanske komisije o sudstvu ............. 59 Vladan Petrov: Novi ustavni sud Republike Srbije: povodom mišljenja Venecijanske komisije o ustavu Republike Srbije ............. 71 Milan Jovanović: Od slobodnog mandata ka promenljivom delegatu .............85 Irena Pejić: Koncept narodnog predstavništva i kontroverze o parlamentarnom mandatu u srpskom ustavu ............. 101 Nenad Vuković: Ustavne granice „partijskog“ mandata ............. 109 Marijana Pajvančić: Pravo građana na pokrajinsku autonomiju: evropski standardi i ustavna rešenja ............. 117 Slobodan Antonić: Venecijanska komisija i ćirilica .............133 STATUT VOJVODINE I SUVERENITET SRBIJE Đorđe Vukadinović: Statut Vojvodine: više od autonomije - manje od nezavisnosti ............. 139 Kosta Čavoški: Državnost Vojvodine i mogućnost secesije ............. 149 Ratko Marković: Čežnja za državom ............. 155 Vladan Kutlešić: O prednacrtu statuta AP Vojvodine ............. 163 Vladimir Đurić: Statut Vojvodine: izazov građanskoj ustavnosti i ustavnom patriotizmu .............. 169 Dodatak Predlog statuta AP Vojvodine ............. 193 Contents ............. 229 Contents Editorial ............. 3 THE CONSTITUTION OF SERBIA IN TERMS OF OBJECTIONS MADE BY THE VENICE COMMISSION Vladan Kutlešić: Is it very difficult to amend the Constitution of Serbia and does it involve a complex Procedure a comparative Analysis of 38 Constitutions ............. 7 Ratko Marković: The Opinion of the Venice Commission about the 2006 Constitution of the Republic of Serbia concerning Provisions on the System of Government ............. 25 Momir Milojević: Constitutional Regulations and international Law ............. 37 Olivera Vučić: The Constitution of the Republic of Serbia and the Opinion of the Venice Commission on Judiciary ............. 59 Vladan Petrov: The new constitutional Court of the Republic of Serbia concerning the Opinion of the Venice Commission on the 2006 Constitution of the Republic of Serbia ............. 71 Milan Jovanović: From a free Mandate to a replaceable Deputy ............. 85 Irena Pejić: The Concept of people’s representative and controversies about parliamentary Term of office in the constitution of Serbia ............. 101 Nenad Vuković: Constitutional Borders of „Party“ parliamentary Term ............. 109 Marijana Pajvančić: The Right of Citizens to provincial Autonomy European Standards and constitutional Solutions ............. 117 Slobodan Antonić: The Venice Commission and the Cyrillic Alphabet ............. 133 THE STATUTE OF VOJVODINA AND SOVEREIGNTY OF SERBIA Đorđe Vukadinović: The statute of Vojvodina - more than Autonomy, Less than independence ............. 139 Kosta Čavoški: Statehood of Vojvodina and Possibility of Secession ............. 149 Ratko Marković: Craving for a State ............. 155 Vladan Kutlešić: About the preliminary draft Statute of Vojvodina ............. 163 Vladimir Đurić: The statute of Vojvodina - a challenge to civil constitutionality and constitutional Patriotism ............. 169 Addendum: AP Vojvodina Statute Draft ............. 193 Contents ............. 229 |
.jpg)
