Beograd je razaran mnogo puta, ali nikad niko nije na takav način razvalio Beograd kao ova vlast. Ovakva vlast – baš kao i ovakva opozicija – mera su naše stvarnosti

 U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“, gostovao je Srđan Škoro, jedan od retkih srpskih savremenih novinara koji je bio spreman da svoj  lični integritet plati karijerom. Saradnik brojnih medija, i urednik u „Novostima“, Škoro je 2014. postao jedna od prvih medijskih žrtava režima Aleksandra Vučića, kada je zbog izrečene kritike u jutarnjem programu RTS-a na račun novoformirane Vučićeve vlade proganjan i otpuštan s jednog po jednog radnog mesta, sver dok konačno nije završio na birou. Nakon 2014. Škoro se još jednom našao u žiži javnosti kao jedan od protagonista inicijative „Za Srbiju bez straha“ i jedan od kreatora „Apela 100“ za kampanju Saše Jankovića na predsedničkim izborima 2017. Potom je bio jedan od osnivača i član predsedništva „Pokreta slobodnih građana“, do konačnog razočarenja i razlaza sa Jankovićem, koje je usledilo pola godine nakon osnivanja ove organizacije. Sa Đorđem Vukadinovićem se Škoro poznaje još od krajem 70-ih, kada su zajedno radili u tadašnjim „Omladinskim novinama“, te je jedan od retkih gostiju sa kojima je domaćin na „ti“. Kao iskusnog novinara i dugogodišnjeg poznanika, Vukadinović ga je kvalifikovao kao jednog od najkompetentnijih sagovornika kada je reč o društvenim, medijskim i političkim problemima sa kojima se Srbija danas suočava.

„Kad sve sabereš, naša ekonomska logika je pljačka. Ide se iz pljačke u pljačku“

Mi nikad nismo s korupcijom i tim lopovlukom, sitnim-krupnim, raščistili kako treba. Niko ni za šta nije odgovarao i to se gomilalo i gomilalo, dok nije poprimilo ove razmere koje mi danas živimo

Razgovarajući o korenima aktuelnih društvenih problema, sagovornici su se vratili na period od pre raspada Jugoslavije. Škoro je konstatovao da koren svih problema leži u korupciji, o kojoj implicitno govori kao o elementu naše političke kulture.

„To je drugo vreme, tadašnji su se funkcioneri zadovoljavali jednom ukradenom vikendicom, jednom ljubavnicom, nekim boljim automobilom… Sad su u igri avioni, kamioni, brodovi, jahte, 10 ljubavnica, 20 stanova... i milioni ovoga ili onoga. Oni nekada su imali mogućnost da zaposle nekog svog, neku familiju i da budu glavni u priči, i to je bilo, u odnosu na ovo, naizgled, skromno. Ali je to porodilo sve ovo.  Jer mi nikad nismo s korupcijom i tim lopovlukom, sitnim-krupnim, raščistili kako treba. Niko ni za šta nije odgovarao i to se gomilalo i gomilalo, dok nije poprimilo ove razmere koje mi danas živimo.“ Škoro je istakao i to da je korupcija temeljni problem našeg društva, a da su svi ostali, poput ekoloških i slično, samo posledice.

Upitan za mišljenje o tome koji su konkretni uzroci aktuelnog političkog stanja, Škoro je odgovorio: „Za ovo sve što nam se dogodilo odgovorni su ovi koji su došli posle Petog oktobra, tu nema nikakve dileme. Ono što im je narod dao mandat da urade i da sprovedu – oni nisu uradili. Njima se dopalo da uđu u sisteme Miloševićeve vlasti, jer su tu bila ogromna sredstva i pare… (…) Milošević bi verovatno takođe sve prodao, ali uglavnom nije mogao da proda, jer smo bili pod sankcijama, i tako je sačuvano mnogo stvari i to su zatekli ovi kad su došli. (…) Sistem se nije promenio i sve je pretvoreno u jednu velikku pljačku. Pa, i Siniša Mali je vežbao i trenirao kako se pljačka uz tu bivšu vlast, pa je sad došao do 24 stana. (…) Oni su trenirali tada, mi ih nismo znali, ni u toj meri ni na taj način, i sada su stasali da rade još veće i gore stvari. I oni samo idu iz pljačke u pljačku.“

Srpski NVO sektor 

Stvara se utisak da su oni suparnici režima, a oni su u stvari partneri. Jer, praktično, žive i jedni i drugi jako lepo, a narod, društvo, institucije, sve oko nas propada

Škoro je kritikovao i nevladin sektor, kao lažnog čuvara građanskog interesa i beskoristan mehanizam kontrole vlasti, ali i narodni mentalitet koji takav sistem omogućuje i zapravo podržava. Nevladin sektor je nastao onda kada i „politički pluralizam“, koji je to, prema Škorovom mišljenju, bio samo naizgled.

„Onda su ti ljudi, sa tom svešću (koja potiče od komunističkog režima) prešli u NVO, i na isti način, sa istim pristupom kao što su ovi iz Kumrovca (Viša partijska škola „Đuro Đaković”) radili preko komiteta, išli po mišljenje, prihvatali ga... Oni sad prihvataju dogme koje su došle sa strane, na osnovu kojih oni dobijaju sredstva da bi živeli bolje od ostalih. Stvara se utisak da su oni suparnici režima, a oni su u stvari partneri… Jer, praktično, žive i jedni i drugi jako lepo, a narod, društvo, institucije, sve oko nas propada. I mi smo toga svedoci. Sad je to do te mere propalo, da ti nemaš  u institucijama ljude spremne da ustanu i da kažu o bilo čemu što se događa u njihovoj instituciji. Onda se mi čudimo kako idu ti kapilarni glasovi. Kako idu? Pa kako da ne idu kad ljudi nisu spremni da ustanu i da kažu: Čekaj bre, neću to da radim. Izbaci me s posla!’. (…) Kad sve sabereš, naša ekonomska logika je pljačka. ’Daj da uzmem od bilo koga, a najviše od svog čoveka i građanina, ako mogu.’ I oni su to radili, a rade i dan danas“, konstatuje Škoro.

„Beograd je razaran mnogo puta, razni osvajači, razne vojske, rušili su i sve… Ali nikad ni jedna vlast nije na takav način razvalila Beograd kao ova.“

Vukadinovića je cela ova priča asocirala na kontroverzni projekat „Beograda na vodi“, te je pitao svog gosta šta mu je prva pomisao na pomen ovog poduhvata kojim se režim veoma često i mnogo diči.

„Mislim da je zvanično objavljeno, da je od svih ovih transakcija, ne govorim samo o Beogradu na vodi, nego i načelno, od svih kupovina novih stanova, 80% su kupljeni za keš.“, prokomentarisao je Vukadinović

„Isto korupcija“, odgovorio je Škoro. „I zanima me ko su vlasnici. Jer za ove koje nam predstavljaju da to jesu, ja smatram da nisu i da će se to vrlo brzo otkriti. Znači, to je korupcija, pranje para, ništa drugo. Jer to sa sobom ne nosi nikakav kvalitet i nikakvu lepotu. Čujem da su onu novu zgradu tamo sad nazvali ’Malograđanka’. (…) Beograd je razaran mnogo puta, razni osvajači, razne vojske, rušili su i sve… Ali nikad ni jedna vlast nije na takav način razvalila Beograd kao ova. Uključujući i izgradnju, ne samo rušenje. Znači, nismo mi pustinja, pa ti sad kao ideš, pa u sred pustinje niču neke zgrade… Postoji neki red, plan... Sad napravite 20 nekih kula na reci koja se neće više videti od njih. I onda kad ne znaju šta će, dođu na ideju da ruše mostove.  Pazite, svi pričamo o izgradnji mostova kao nečem divnom, a jedino ovde imate zahtev da se ruše mostovi. Ja stvarno ne shvatam šta je smisao, osim tog pranja love, tange-frange, da vidimo ko od toga ima korist. Drugo, ko kupuje te stanove? Odakle tolike pare?“

„Mislim da je zvanično objavljeno, da je od svih ovih transakcija, ne govorim samo o Beogradu na vodi, nego i načelno, od svih kupovina novih stanova, 80% su kupljeni za keš.“, prokomentarisao je Vukadinović.

On voli tamo da ide jer tamo mu je biznis, tamo mu se nalazi novac za koji se ne zna. (…) Mislim na Vučića i njegovu ekipu kojom je okružen

„Pa da, šta vam to govori? Nema nikakve kontrole, čim dolazite (da kupujete) za keš. Pazite, ti Emirati, gde Vučić voli da ide, oni su i nastali tako. Nije ovo što ljudi misle, turizam, imamo neku naftu ili drž’ ne daj... nego upravo tako što donesete dva-tri kofera novca i niko vas ne pita odakle vam to.“ U nastavku, Škoro je rekao da su Ujedinjeni Arapski Emirati nova ofšor zona po izboru srpske ekonomsko-političke elite, odnosno da vrše istu funkciju koju je proteklih decenija imao Kipar. A to je da se protivpravno stečen novac iznese iz zemlje i ili legitimizuje, tj. „propere“, ili da mu se izgubi trag. „On voli tamo da ide jer tamo mu je biznis, tamo mu se tamo nalazi novac za koji se ne zna. (…) Mislim na Vučića i njegovu ekipu kojom je okružen. „Zato se oni ne daju i koprcaju… Jer kad jednog dana izađemo iz toga, nit’ ćeš imati više ovakvu vlast, nit’ ćeš više imati ovakvu opoziciju“, zaključuje Škoro.

Potrebni su nam „pravi ljudi“. Ovakva opozicija je mera naše stvarnosti – baš kao i ova vlast!

U sklopu dela razgovora o tome kako vidi kraj režima Aleksandra Vučića i šta opozicija može da učini po tom pitanju, Škoro je izneo stav da je potrebno pronaći i istaći „prave ljude“, te da je beskorisno razmišljati u kategorijama kao što su „nova lica“, ili „stara lica“, ali i da jedini izlaz iz ovakve situacije leži u evoluciji svesti građana Srbije kao kolektiva.

„Ovakva opozicija je mera naše stvarnosti. Kao i ova vlast. Mi moramo prvo da krenemo od sebe, od naroda. Da vidimo šta smo to mi. O Vučiću i o ovima, o svemu, možemo da pričamo dan i noć, toliko je toga rečeno, toliko je toga sve više, svakome ko hoće, jasno. Ključni je problem šta je to sa nama sa ove druge strane. Šta je naš problem? Ko smo mi? Da li je moguće da možemo da ovo sve trpimo? I da se pravimo da se ništa ne dešava?“

Novinar je mišljenja da su se aktuelni lideri opozicije pokazali neuspešnima, a da su to najjasnije pokazali sami birači. To ne znači nužno da ti ljudi treba da prestanu da se bore, već da treba da odustanu od vodećih pozicija i pokušaju da podrže i pomognu nekome drugom da se isprofiliše i možda bolje trči izbornu trku nego što su to mogli oni, konstatuje Škoro.

„Ja sam spreman da se stavim na raspolaganje. I u tom smislu sam spreman i da u tome, ako je to potrebno, i postradam“

Kada ga je domaćin direktno upitao –  da li bi se kandidovao za predsednika na predstojećim izborima, Škoro je odgovorio da se na njega iz okoline vrši izvestan pritisak da to učini, kao i da su vršena istraživanja prema kojima on ima „najmanje nekih negativnihpoena“. 

„Ja sam svestan odgovornosti i svega toga ukoliko bih u to ušao, ali to govori o stanju očaja u kojem se mi kao narod nalazimo, ako sam ja, kao jedan nezaposleni novinar na birou, koji ne zna šta će sutra s njim biti, postao neka svetlost u tunelu i neka nada za ovaj izgubljeni narod. U tom smislu, ja sam spreman da se stavim na raspolaganje, i u tom smislu sam spreman i da u tome, ako je to potrebno, i postradam… Mene ne interesuju ne znam ni ja kakve privilegije, ali ako je potrebno da se zbijemo i da probamo da dobijemo tu utakmicu, taj meč, jer u protivnom nećemo postojati ni kao narod ni kao država.“