Београд је разаран много пута, али никад нико није на такав начин развалио Београд као ова власт. Оваква власт – баш као и оваква опозиција – мера су наше стварности

 У последњој емисији „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“, гостовао је Срђан Шкоро, један од ретких српских савремених новинара који је био спреман да свој  лични интегритет плати каријером. Сарадник бројних медија, и уредник у „Новостима“, Шкоро је 2014. постао једна од првих медијских жртава режима Александра Вучића, када је због изречене критике у јутарњем програму РТС-а на рачун новоформиране Вучићеве владе прогањан и отпуштан с једног по једног радног места, свер док коначно није завршио на бироу. Након 2014. Шкоро се још једном нашао у жижи јавности као један од протагониста иницијативе „За Србију без страха“ и један од креатора „Апела 100“ за кампању Саше Јанковића на председничким изборима 2017. Потом је био један од оснивача и члан председништва „Покрета слободних грађана“, до коначног разочарења и разлаза са Јанковићем, које је уследило пола године након оснивања ове организације. Са Ђорђем Вукадиновићем се Шкоро познаје још од крајем 70-их, када су заједно радили у тадашњим „Омладинским новинама“, те је један од ретких гостију са којима је домаћин на „ти“. Као искусног новинара и дугогодишњег познаника, Вукадиновић га је квалификовао као једног од најкомпетентнијих саговорника када је реч о друштвеним, медијским и политичким проблемима са којима се Србија данас суочава.

„Кад све сабереш, наша економска логика је пљачка. Иде се из пљачке у пљачку“

Ми никад нисмо с корупцијом и тим лоповлуком, ситним-крупним, рашчистили како треба. Нико ни за шта није одговарао и то се гомилало и гомилало, док није попримило ове размере које ми данас живимо

Разговарајући о коренима актуелних друштвених проблема, саговорници су се вратили на период од пре распада Југославије. Шкоро је констатовао да корен свих проблема лежи у корупцији, о којој имплицитно говори као о елементу наше политичке културе.

„То је друго време, тадашњи су се функционери задовољавали једном украденом викендицом, једном љубавницом, неким бољим аутомобилом… Сад су у игри авиони, камиони, бродови, јахте, 10 љубавница, 20 станова... и милиони овога или онога. Они некада су имали могућност да запосле неког свог, неку фамилију и да буду главни у причи, и то је било, у односу на ово, наизглед, скромно. Али је то породило све ово.  Јер ми никад нисмо с корупцијом и тим лоповлуком, ситним-крупним, рашчистили како треба. Нико ни за шта није одговарао и то се гомилало и гомилало, док није попримило ове размере које ми данас живимо.“ Шкоро је истакао и то да је корупција темељни проблем нашег друштва, а да су сви остали, попут еколошких и слично, само последице.

Упитан за мишљење о томе који су конкретни узроци актуелног политичког стања, Шкоро је одговорио: „За ово све што нам се догодило одговорни су ови који су дошли после Петог октобра, ту нема никакве дилеме. Оно што им је народ дао мандат да ураде и да спроведу – они нису урадили. Њима се допало да уђу у системе Милошевићеве власти, јер су ту била огромна средства и паре… (…) Милошевић би вероватно такође све продао, али углавном није могао да прода, јер смо били под санкцијама, и тако је сачувано много ствари и то су затекли ови кад су дошли. (…) Систем се није променио и све је претворено у једну великку пљачку. Па, и Синиша Мали је вежбао и тренирао како се пљачка уз ту бившу власт, па је сад дошао до 24 стана. (…) Они су тренирали тада, ми их нисмо знали, ни у тој мери ни на тај начин, и сада су стасали да раде још веће и горе ствари. И они само иду из пљачке у пљачку.“

Српски НВО сектор 

Ствара се утисак да су они супарници режима, а они су у ствари партнери. Јер, практично, живе и једни и други јако лепо, а народ, друштво, институције, све око нас пропада

Шкоро је критиковао и невладин сектор, као лажног чувара грађанског интереса и бескористан механизам контроле власти, али и народни менталитет који такав систем омогућује и заправо подржава. Невладин сектор је настао онда када и „политички плурализам“, који је то, према Шкоровом мишљењу, био само наизглед.

„Онда су ти људи, са том свешћу (која потиче од комунистичког режима) прешли у НВО, и на исти начин, са истим приступом као што су ови из Кумровца (Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”) радили преко комитета, ишли по мишљење, прихватали га... Они сад прихватају догме које су дошле са стране, на основу којих они добијају средства да би живели боље од осталих. Ствара се утисак да су они супарници режима, а они су у ствари партнери… Јер, практично, живе и једни и други јако лепо, а народ, друштво, институције, све око нас пропада. И ми смо тога сведоци. Сад је то до те мере пропало, да ти немаш  у институцијама људе спремне да устану и да кажу о било чему што се догађа у њиховој институцији. Онда се ми чудимо како иду ти капиларни гласови. Како иду? Па како да не иду кад људи нису спремни да устану и да кажу: Чекај бре, нећу то да радим. Избаци ме с посла!’. (…) Кад све сабереш, наша економска логика је пљачка. ’Дај да узмем од било кога, а највише од свог човека и грађанина, ако могу.’ И они су то радили, а раде и дан данас“, констатује Шкоро.

„Београд је разаран много пута, разни освајачи, разне војске, рушили су и све… Али никад ни једна власт није на такав начин развалила Београд као ова.“

Вукадиновића је цела ова прича асоцирала на контроверзни пројекат „Београда на води“, те је питао свог госта шта му је прва помисао на помен овог подухвата којим се режим веома често и много дичи.

„Мислим да је званично објављено, да је од свих ових трансакција, не говорим само о Београду на води, него и начелно, од свих куповина нових станова, 80% су купљени за кеш.“, прокоментарисао је Вукадиновић

„Исто корупција“, одговорио је Шкоро. „И занима ме ко су власници. Јер за ове које нам представљају да то јесу, ја сматрам да нису и да ће се то врло брзо открити. Значи, то је корупција, прање пара, ништа друго. Јер то са собом не носи никакав квалитет и никакву лепоту. Чујем да су ону нову зграду тамо сад назвали ’Малограђанка’. (…) Београд је разаран много пута, разни освајачи, разне војске, рушили су и све… Али никад ни једна власт није на такав начин развалила Београд као ова. Укључујући и изградњу, не само рушење. Значи, нисмо ми пустиња, па ти сад као идеш, па у сред пустиње ничу неке зграде… Постоји неки ред, план... Сад направите 20 неких кула на реци која се неће више видети од њих. И онда кад не знају шта ће, дођу на идеју да руше мостове.  Пазите, сви причамо о изградњи мостова као нечем дивном, а једино овде имате захтев да се руше мостови. Ја стварно не схватам шта је смисао, осим тог прања лове, танге-франге, да видимо ко од тога има корист. Друго, ко купује те станове? Одакле толике паре?“

„Мислим да је званично објављено, да је од свих ових трансакција, не говорим само о Београду на води, него и начелно, од свих куповина нових станова, 80% су купљени за кеш.“, прокоментарисао је Вукадиновић.

Он воли тамо да иде јер тамо му је бизнис, тамо му се налази новац за који се не зна. (…) Мислим на Вучића и његову екипу којом је окружен

„Па да, шта вам то говори? Нема никакве контроле, чим долазите (да купујете) за кеш. Пазите, ти Емирати, где Вучић воли да иде, они су и настали тако. Није ово што људи мисле, туризам, имамо неку нафту или држ’ не дај... него управо тако што донесете два-три кофера новца и нико вас не пита одакле вам то.“ У наставку, Шкоро је рекао да су Уједињени Арапски Емирати нова офшор зона по избору српске економско-политичке елите, односно да врше исту функцију коју је протеклих деценија имао Кипар. А то је да се противправно стечен новац изнесе из земље и или легитимизује, тј. „пропере“, или да му се изгуби траг. „Он воли тамо да иде јер тамо му је бизнис, тамо му се тамо налази новац за који се не зна. (…) Мислим на Вучића и његову екипу којом је окружен. „Зато се они не дају и копрцају… Јер кад једног дана изађемо из тога, нит’ ћеш имати више овакву власт, нит’ ћеш више имати овакву опозицију“, закључује Шкоро.

Потребни су нам „прави људи“. Оваква опозиција је мера наше стварности – баш као и ова власт!

У склопу дела разговора о томе како види крај режима Александра Вучића и шта опозиција може да учини по том питању, Шкоро је изнео став да је потребно пронаћи и истаћи „праве људе“, те да је бескорисно размишљати у категоријама као што су „нова лица“, или „стара лица“, али и да једини излаз из овакве ситуације лежи у еволуцији свести грађана Србије као колектива.

„Оваква опозиција је мера наше стварности. Као и ова власт. Ми морамо прво да кренемо од себе, од народа. Да видимо шта смо то ми. О Вучићу и о овима, о свему, можемо да причамо дан и ноћ, толико је тога речено, толико је тога све више, свакоме ко хоће, јасно. Кључни је проблем шта је то са нама са ове друге стране. Шта је наш проблем? Ко смо ми? Да ли је могуће да можемо да ово све трпимо? И да се правимо да се ништа не дешава?“

Новинар је мишљења да су се актуелни лидери опозиције показали неуспешнима, а да су то најјасније показали сами бирачи. То не значи нужно да ти људи треба да престану да се боре, већ да треба да одустану од водећих позиција и покушају да подрже и помогну некоме другом да се испрофилише и можда боље трчи изборну трку него што су то могли они, констатује Шкоро.

„Ја сам спреман да се ставим на располагање. И у том смислу сам спреман и да у томе, ако је то потребно, и пострадам“

Када га је домаћин директно упитао –  да ли би се кандидовао за председника на предстојећим изборима, Шкоро је одговорио да се на њега из околине врши известан притисак да то учини, као и да су вршена истраживања према којима он има „најмање неких негативнихпоена“. 

„Ја сам свестан одговорности и свега тога уколико бих у то ушао, али то говори о стању очаја у којем се ми као народ налазимо, ако сам ја, као један незапослени новинар на бироу, који не зна шта ће сутра с њим бити, постао нека светлост у тунелу и нека нада за овај изгубљени народ. У том смислу, ја сам спреман да се ставим на располагање, и у том смислу сам спреман и да у томе, ако је то потребно, и пострадам… Мене не интересују не знам ни ја какве привилегије, али ако је потребно да се збијемо и да пробамо да добијемо ту утакмицу, тај меч, јер у противном нећемо постојати ни као народ ни као држава.“