Polemika o koronavirusu, vakcinaciji i prevenciji

Zoran Radovanović: Kažnjavanje slabašnih (24. 8. 2021.)

Nedavna „Peticija protiv vakcinacije dece eksperimentalnim vakcinama protiv KOVID-19 u Srbiji“ jedan je od mnogih pokazatelja sumnje u dobrobiti vakcinacije, a pažnju je izazvala jer se ispod nje potpisalo 38 lekara, uključujući tri univerzitetska profesora (broj je kasnije rastao).

Nekoliko nas je početkom prošle nedelje u Danasu argumentima pobijalo stavove peticionara. Sve bi i ostalo na tim pojedinačnim izrazima neslaganja, da se nešto kasnije nije oglasio i Medicinski fakultet u Beogradu.

Pokazanu brigu Medicinskog fakulteta za održavanje ugleda profesije i žigosanje „crnih ovaca“ pojedini lekari su radosno dočekali. Drugi su, razočarani dosadašnjom pasivnošću svoje Alma Mater, iz daleke dijaspore slali sarkastične komentare tipa: „Ovo je mali korak za čovečanstvo, ali veliki za Medicinski fakultet“, a treći su rezignirano ćutali. Dva su osnovna razloga za tolike razlike.

Prvo, tokom mnogo godina pojedini lekari, uključujući profesore Medicinskih fakulteta, istupali su ne samo sa pogrešnim, već i šarlatanskim stavovima, a njihove zvučne titule i zvanja, načičkani ispred i iza imena, ostavljali su znatan utisak na javnost. Mnogi građani poverovali bi „uglednim ekspertima“, da bi potom ostajali razočarani i u medicinu i u nauku uopšte.

Očekivalo se da nosioci visokomedicinske nastave sa pet Medicinskih fakulteta u zemlji, kao i etički komiteti, odnosno odbori lekarskih staleških udruženja, pre svega Srpskog lekarskog društva i Lekarske komore Srbije, reaguju na svako takvo neodgovorno narušavanje reputacije i dostojanstva lekarskog poziva. Nažalost, odgovorne institucije ostajale su tvrdoglavo neme.

Drugo, uz sve greške i zablude, peticija koja je bila povod reakcije beogradskog Medicinskog fakulteta dašak je povetarca u odnosu na uragane gluposti kojima je do sada povremeno izlagana srpska javnost. Da li su zaista, kako stiže drugi lekarski glas iz dijaspore, potpisnici peticije zbog svoje relativne anonimnosti „lake mete, dok ovako ne bi moglo (smelo?) da se reaguje na izjave prof. Nestorovića, prof. Grujičić i prof. Belojevića, koji su mnogo popularniji u javnosti“?

Navedimo još jedan citat: „Javno Fakultet nije nikad jasno … izrazio bilo kakav stav, nego su se oglašavali pojedinačni nastavnici.“ Nepravedno bi bilo izdvajati samo tu naučno-nastavnu ustanovu, a zanemariti propuste drugih, pre svih Lekarske komore Srbije. Valja se podsetiti na samo neke skorašnje profesionalne, intelektualne i moralne prestupe sadašnjih i penzionisanih profesora na koje su nadležni reagovali stoičkom nezainteresovanošću.

Ko ubacuje nanorobote u naše organizme? Zašto država dozvoljava da nas truju nanočesticama iz aviona? Na čijoj smo strani u tekućem biološkom ratu? Da li su probiotici zaista neprobojni štit od kovida 19? Čine li sunčanje i vitamin D vakcinaciju skoro izlišnom? Koliki je memorijski kapacitet vode?

Ma koliko sve ovo nastrano zvučalo, još opasnije opterećenje za mentalno zdravlje nacije predstavlja uveravanje u genetsku posebnost Srba koja ih, navodno, čini otpornijim na bolesti od drugih „običnih“ naroda. Kada žmure pred takvom propagandom, zasnovanom na prokaženoj rasnoj teoriji, nadležni moraju da budu svesni svoje odgovornosti za duhovno trovanje masovnih razmera i, istorija nas uči, tragične posledice takve zablude.

Sve je jasno. Presudno je sačuvati poverenje građana u lekare. Jedini način je da se izdvoji kukolj označavanjem šta je umobolno, šta prožeto merkantilnim motivima, šta željom za samopromocijom, a šta je rezultat mogućeg nekritičnog zanesenjaštva.

Tada sledi Balaševićevo: „I sve po zakonu, jer red je red“. To znači da se ne lome kola samo na nejakim peticionarima s početka priče. Oni su čak najmanje grešni.

Goran Belojević: Činjenice i samo činjenice dajte!

Odgovor na tekst Zorana Radovanovića "Kažnjavanje slabih" (24. 8. 2021)

U medicini kao i u nauci uopšte važi pravilo: „Činjenice, i samo činjenice dajte“.

Srpskom seljaku, jer Srbija je „zemlja seljaka na brdovitom Balkanu“, možete da koliko god hoćete da pričate šta mislite da jeste, ali njega zanima samo šta zaista jeste.

Tako je i sa lekarima.

Jedan priča o prevenciji kovida 19 ovime, a ozbiljno je oboleo od kovida 19.

Drugi priča o prevenciji kovida 19 onime i nije ni kašljucnuo u toku cele pandemije.

Pa kome će se verovati, i ko će biti popularniji? A posebno, ako se objavljuju naučni radovi o „onome“.

Da stavimo na stranu desetine naučnih radova među njima i četiri moja, o probiotskoj zaštiti od kovida 19.

Nekoliko puta sam pozvao stotine mojih Fejsbuk prijatelja da mi se jave oni koji su bili od početka pandemije na probiotskoj zaštiti, a da su završili na respiratoru.

I ništa.

Nisam dobio informaciju o jednom jedinom slučaju umiranja od kovida 19 osobe koja je po mom savetu uzimala jedan probiotik dnevno u toku pandemije.

Pozivam i u ovom članku da me čitalaštvo Danasa demantuje ako imaju suprotnu informaciju.

Javno sam više puta obećao da jednu jedinu reč o probioticima i kovidu 19 neću reći, ako ozbiljno obolim od kovida 19.

S druge strane, slušam kolege koji iznose razna objašnjenja za teško obolevanje i umiranje od kovida 19 osoba koje su vakcinisane protiv kovida 19.

Ne podržavam ni „lake mete“ ni „teške mete“ među srpskim lekarima. Ne podržavam nikakve mete ni kažnjavanje lekara zbog mišljenja.

Ne podržavam nikakve komore, odbore i tela ni „prijave“ lekara protiv lekara, koje će zarobiti ljudski um i slobodu mišljenja lekara. Put ka istini vodi samo kroz apsolutnu slobodu uma.

Činjenice, i samo činjenice dajte!

Zoran Radovanović: Evo činjenica

Odgovor na tekst Gorana Belojevića "Činjenice i samo činjenice dajte" (25. 8 .2021.)

Žao mi je što prof. Belojević nije svestan koliko je svojim pojavljivanjem u medijima ugrozio ne samo sopstvenu reputaciju, već i ugled svoje profesije i matične ustanove.

Ostavljam po strani ničim dokumentovane tvrdnje o uzročniku kovida 19 kao biološkom oružju, „veponizaciji“ s ciljem onemogućavanja izrade vakcine, pretećem nuklearnom sukobu, „ukrštanju gripa i korone“ itd., pa ostajem na meritumu. Dakle, konzumenti probiotika su navodno sigurno zaštićeni od novog virusa korona, pa im ne treba vakcina.

Prvo, probiotici jesu korisni, ali treba mnogo hrabrosti da se garantuje njihovo uništavajuće dejstvo na izazivače kovida 19.

Drugo, još više hrabrosti (ostanimo na toj imenici) podrazumeva poruka da je u jeku pandemije vakcinacija nepotrebna.

Treće, najblaže rečeno je neetično uvoditi u praksu intervenciju koja prethodno nije prošla rigoroznu proveru (recenzirana kontrolisana studija u visoko rangiranom časopisu, potvrda rezultata, podrška merodavnih stručno-naučnih ustanova).

Četvrto, anegdotski zvuči „dokaz“ da nijedna osoba koju je Belojević savetovao da pije probiotike nije umrla (!) od korone 19. Podjednako je čvrst koliko i moja izjava da su pošteđeni bolesti svi prijatelji koje sam nagovorio da u musli dodaju seme lana, suncokreta i još po nešto.

Peto, kolega Belojević treba da se preispita da li je u pravu on ili ceo beogradski Medicinski fakultet koji je nedavno osudio čak i sumnju u opravdanost vakcinacije dece, da ne govorimo o poricanju značaja vakcinacije odraslih.

Šesto, pred njim je još teži zadatak da sebi i drugima objasni kako se našao usamljen naspram svih medicinskih akademija, univerziteta, lekarskih društava, Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, UN itd. Jasno je da jedna strana grubo i opasno greši. Na koga se kladiti?

Dodaću na kraju da je tužno što se dva redovna profesora raspravljaju o temi koja je predmet svakog udžbenika medicinske etike ili metodologije naučnog istraživanja.

Goran Belojević: Nisu date činjenice

Reagovanje na članak profesora Zorana Radovanovića "Evo činjenica!" (25. 8. 2021)

Da ostavimo po strani reputaciju i ugled srpskih lekara i Medicinskog fakulteta u Beogradu. To su osetljive teme. Posvetimo se navedenim „činjenicama“ u članku profesora Radovanovića „Evo činjenica!“

Prvo, ako javno pozivam one koji su na isključivo probiotskoj zaštiti protiv kovida 19 da iznesu svoja iskustva, to nije „činjenica“ da išta garantujem.

Drugo, nikada nisam izjavio da je „vakcina nepotrebna“. Naprotiv, slažem se da ona povećava verovatnoću da se neće teško oboleti i umreti od kovida 19. Međutim, ne slažem se da se vakcinisanjem zaustavlja pandemija kovida 19, jer vakcinisani mogu biti nosioci virusa korone. Ova pandemija će proći prirodno kao i prethodne, a suzbija se barijerama i distancom.

Treće, ja ne „uvodim u praksu nikakvu intervenciju“. Time se bave zdravstvene ustanove. Ja primenjujem na sebi prirodni metod protiv kovida 19 koji nema štetnih efekata. I živ sam i zdrav. Oko mene ljudi obolevaju i umiru od kovida 19, i nevakcinisani i vakcinisani. To je činjenica.

Četvrto, Pubmed se ne bavi anegdotama, već naučnim radovima. Ukucajmo zato dve ključne reči, „musli’ koji navodi profesor Radovanović, i “ KOVID19″ i videćemo da nema rezultata. Onda ukucajmo ‘probiotics“ i „KOVID19“ i dobićemo pregršt naučnih radova. Treba ih samo pročitati. Tu su činjenice.

Peto, odlazeći dekan i uprava Medicinskog fakulteta u Beogradu nisu „ceo medicinski fakultet“. Da bismo saznali šta misli ceo Medicinski fakultet u Beogradu o vakcinaciji protiv kovida 19 treba sve nastavnike i saradnike, njih više od hiljadu, anketirati.

Šesto, kladim se samo na sebe, naravno. Iz jednostavnog razloga što ne služim nikome i ničemu, osim svojim uverenjima u istinu.

I na kraju nijedna medicinska polemika nije tužna, jer kako drugačije doći do istine? Posebno što će se o kovidu 19 tek pisati udžbenici.

Zato predlažem cenjenom profesoru Radovanoviću da ovu polemiku nastavimo na dolazećem kongresu „Dani preventivne medicine“ u septembru u Nišu.

(Danas)