O tekstu Marka Jakšića, ili kako neistine vode do pogrešnih zaključaka

Moj nekadašnji stranački drug, Marko Jakšić (u daljem tekstu Autor), čovek kome ja, bez obzira na sve što je o meni govorio i pisao poslednjih nekoliko meseci, odajem priznanje na svemu što je učinio na odbrani Kosova i Metohije je na portalu Srbin Info objavio 30.4.2017.godine tekst pod naslovom „Vučićev omiljeni opozicionar – ti meni pare, ja tebi funkciju predsednika“. Istog dana zvanična fejsbuk stranica Srpskog pokreta „Dveri“ (predsednik g. Boško Obradović, u daljem tekstu propagatori) prenosi ovaj tekst, a deset dana kasnije, sa izmenjenim naslovom, ali identičnom sadržinom, sajt Nove srpske političke misli (glavni i odgovorni urednik g. Đorđe Vukadinović). Ovde, priznajem, pravim razliku, bez obzira na sličnije političke stavove onima g. Obradovića, u odnosu na one g. Vukadinovića: Srpski pokret Dveri je prenošenjem teksta Autora koji nije njihov član, kao i komentarom administatora, čvrsto stao iza Autorovog teksta i neistina iznetih u njemu. Na svom portalu, kao javnom glasilu, g. Vukadinović kao urednik svakako objavljuje i tekstove sa čijim se sadržajem ne slaže.

Ponavljam, odgovaram samo na materijalno dokazive neistine, ne debatujem o razlikama u mišljenjima. Ne pričam o tome ko je skroman, a ko ne, ko koga zloupotrebljava, ko kako sebe ili ma koga drugog predstavlja. Svako od nas govori svojim nastupima u javnosti i privatnom životu o onome o čemu želi. I naravno, možda i više govori o sebi.

Laž prva:

Laž je da sam dobio bilo kakav novac kako bih se kandidovao za predsednika Srbije (Autor kaže „taj rezultat donosi predsedničkom kandidatu zaradu od nekoliko stotina hiljada evra“), na račun ili na ruke, svejedno. Neistina je da sam od kandidature imao ma kakve finansijske koristi. Pozivam ma koga ko može da dokaže suprotno, da iznese dokaze javno, a da ih onda uputi nadležnom Tužilaštvu. Novac za izborne kampanje se uplaćuje na račune koje otvaraju stranke, ti se troškovi pravdaju u izveštajima Agenciji za borbu protiv korupcije i to i Autor i propagatori znaju.Rešili su da lažu. Zbog čega?

Laž druga:

Laž je da je RIK na bilo koji način falsifikovaomoj izborni rezultat na predsedničkim izborima. Autor kaže, govoreći o njemu: „Svi kažu da je ovaj izborni rezultat dostignut zahvaljujući Vučićevim izbornim manipulacijama“. Ako Autor ima ma kakav dokaz, neka ga iznese javno, i uputi, nakon toga, Tužilaštvu. Interesantno je da niko u RIK-u, uključujući i opozicione predstavnike, nije govorio o tome da su izbori pokradeni za moju malenkost. Uostalom, šta znači „svi kažu“? Nedolično je da se kao argument koristi politikantski trač.

Laž treća:

Laž je da „DSS zajedno sa Dverima na parlamentarnim izborima 2016. godine po RIK-u nije prošla cenzus za jednu četvrtinu jednog glasa“, kao što Autor zbori na NSPM-u. DSS i Dveri su prošli cenzus. Otud i poslanici u Narodnoj Skupštini.

Laž četvrta:

Laž je da posedujem „tri velika stana sa po više od sto kvadrata u Beogradu“, niti je KRIK na koji se Autor poziva to objavio. Pošto na isti način na koji je Vučić to njemu radio, Autor želi da debatuje o mojoj imovini, čitalac ovog teksta će mi dozvoliti sledeći kratak osvrt.

Niko u mojoj porodici nije bio član SKJ. Moj otac je izbačen sa posla zbog odbijanja da u SKJ uđe. Zbog toga je morao da traži posao u stranim firmama i u njima proveo, više u pečalbi, nego u zemlji, najveći deo svog radnog veka. Zaradio je, u inostranstvu, dovoljno da kupi nekretnine i da, nakon pogroma koji je trajao od 1945. nad mojim pretcima, ima mirnu starost. Da ne zavisi od toga hoće li mu Vučić smanjiti penziju ili ne. I ja se svog oca i toga što je on pečalbario ne stidim. Ponosan sam na njega.

Moja porodica, moji roditelji, nisu otkupili po povlašćenim cenama ni jedan jedini kvadrat državnih ili društvenih stanova. I jedina promena u ukupnoj imovini moje porodice od 2000. godine do danas jeste jedan jedini stan koji sam kupio ja, na kredit, koji sam vraćao radeći istovremeno dva posla- jedan na Univerzitetu, drugi, osam godina, u farmaceutskoj industriji, jer hemičar sam pobogu, kraće kao potpredsednik kompanije, a duže kao direktor izvoza u Afriku i Aziju. Dakle nikakve veze u svom poslu nisam imao sa ma kakvim vlastima u Srbiji. Ni „žutim“, ni sadašnjim. Sve što moja porodica, ma ko u njoj, osim tog, jednog stana, poseduje je stečeno pre 2000. godine.

Laž peta:

Neistina je da posedujem of šor firmu na Kipru. Ako Autor ili propagatori teksta nađu of šor firmu na Kipru, ili bilo kakvu moj firmu u inostranstvu sa žiro-računom, ili bilo koji moj privatni žiro-račun u inostranstvu, spreman sam da im sve prihode te firme ili tih firmi, i sav moj novac koji je na računima u inostranstvu, isplatim Autoru i propagatorima i to pomnožene sa milion. Biće mi lako. Jer svaki broj pomnožen sa nulom daje nulu.

Posedujem firmu u Beogradu, porezi na njene prihode se plaćaju u Srbiji, bavim se onim čime sam se bavio i pre, izvozom u Afriku i Aziju, i nažalost, firme koje me angažuju, barem do sada, su iz inostranstva. Žao mi je što me, verovatno jer nisam politički pogodan, ne angažuju firme iz Srbije, što ne doprinosim srpskom izvozu.

Pošto je inače potpuno jasno da Autor i propagatori zapravo dovode u pitanje moje elementarno poštenje, zamolio bih da nađu ma koga ili navedu ma koju situaciju u kojoj sam ukrao i jedan jedini dinar od ma koga, ili bio umešan u ma kakvu koruptivnu radnju.

Laž šesta:

Neistina je da je sednica predsedništva Demokratske stranke Srbije na kojoj je raspravljano o vlasti u Beogradu, u vreme kada sam bio vršilac dužnosti predsednika, održana telefonski. Trajala je duže od dva sata i to znaju svi članovi predsedništva, većina od ukupnog broja, koji su toj sednici prisustvovali.

Laž sedma:

Neistina je da sam ma kada, sa bilo kim iz SNS-a ili DSS-a dogovarao ma koju koaliciju sa SNS-om ili DS-om, ma gde nakon poslednjih lokalnih izbora. Niti je to bio moj posao, niti moja dužnost. Nisam to činio ni na Vračaru. Ako Autor i oni koji su iza ovog teksta stali imaju i jednog jedinog svedoka za ovu tvrdnju molio bih da na njega ukažu. Nemaju ga, jer ga ne mogu imati. Ne može se svedočiti nešto što se nije desilo.

Laž osma:

Neistina je i politikantsko je podmetanje da sam izjavio da se zalažem ne za promenu vlasti, već za promenu politike. Mala pretraga onoga što je izrečeno, a ne onoga što je neko čuo, želeo da čuje da se ne zalažem za promenu vlasti, ili umislio da je čuo, pa preneo, to govori:

30.3.2017:

https://www.youtube.com/watch?v=O_7Y18IuWXA

5.3.2017:

https://www.youtube.com/watch?v=A0mH5dXlW18

Sasvim jasno, promena politike je Srbiji neophodna, onako kako je bila nasušno potrebna i 2012. godine. Preduslov za to je promena vlasti. Drugo ne dovodi neophodno do prvog. Videli smo to 2012. godine.

Laž deveta:

Autor tvrdi da je „veliki broj članova Glavnog odbora stranke 2014. godine ukazivao da je Aleksandar Vučić izbornom krađom izbacio DSS iz Parlamenta“. Zaboravlja da kaže da je, unutar stranačkih tela, postojala saglasnost o izbornim mahinacijama koje je vlast činila, ali nije postojalo jedinstveno mišljenje o kvalitetu dokaza kojima je DSS, više od mesec dana nakon održanih izbora, raspolagala. Ako je većina za izglasavanje ma kakve odluke, pa i na Glavnom odboru, postojala mogla je da svaku odluku predloži i da izglasa. Nije Autorovo mišljenje bilo većinsko, pa čak nije pokušao ni da predloži Glavnom odboru tačku dnevnog reda kojom bi se definisao stav stranke prema izbornoj krađi 2014. godine. Kao vršilac dužnosti predsednika Demokratske stranke Srbije sam više puta, na Predsedništvu pre svega, bio preglasavan. I to je bilo u redu. I to je demokratija. Uvek sam sproveo sve odluke većine.

Laž deseta:

Neću debatovati, jer mislim da je to ružno, o svom zdravstvenom stanju. Dozvoliće mi se pravo na mišljenje da se radi o duboko ličnoj stvari, ali bih voleo da su Autor i propagatori teksta u pravu u vezi sa mojim zdravstvenim stanjem.Nažalost nisu. To znaju i beogradski (uključujući dr. Rašković Ivić, koja će mi oprostiti što je spominjem, prvi ju je spomenuo Autor u svom tekstu 30.4.2017. godine), i lekari u inostranstvu. To znaju i zaposleni po aerodromima i hotelima koje sam pohodio.

Sama činjenica da neko ko je lekar, ortoped, a Autor to jeste, ima potrebu da javno debatuje o nečijem zdravstvenom stanju, govori, više nego ma šta drugo, o njemu samom.

Konačno, i za kraj, malo o troparima i svecima, koje Autor spominje. Nisam svetac. Grešan sam čovek, činim i dobre i loše stvari. Ne sudim drugima. Ima ko će to činiti. Verujem da svako od nas najbolje govori o sebi. Svojim životom, postupcima, rečima. Nikakav mi tropar i nikakvi biografi ne trebaju.

Greh je svedočiti lažno na bližnjeg svoga. Autor teksta i propagatori teksta moguće za ovo nisu čuli. Ne ljutim se.

U Vučićevoj zemlji laži, u zemlji u kojoj državna statistika laže o procentu nezaposlenih, predsednik vlade o tome da je potpisao sporazum koji garantuje da jedinice „Rosu“ ne mogu da uđu na sever Kosova i Metohije, direktor „Er Srbije“ da je gorivo za avione poskupelo 50% u poslednja tri meseca, a vodeći ekonomisti da se, kada je hladnije, troši manje struje, tekstovi, poput onih Autorovih, nisu ništa čudno.

Na Jakšićeve laži više neću odgovarati. Našoj se prepisci samo vlast raduje.