Како смо систематски "уништени" од Е-новина

Ако бисмо чувену Борхесову мисао ("гнушам се сношаја и огледала јер само умножавају несрећу") применили на "Електронске новине", онда бисмо зацело морали да кажемо да се гнушамо преношења "Е-новина" јер тиме само умножавамо добар неукус и лош "непатриотизам". Па, чему онда преношење њиховог тзв. текста? Најпре, претпостављамо да многи читаоци нису упознати са овим жанром који су "Е-новине" увеле као средство обрачуна са свима који мисле другачије: уместо да пишеш оригиналне пренеси текстове оних с којима се не слажеш и унакази их својим тумачењем (не подразумева ли ово да редакција сматра да посетиоци њиховог портала нису способни да сами растумаче новински текст па им треба мало припомоћи карикирањем, псовкама и фотомонтажама?). Друго, добра је ово показна вежба тенденциозног читања, учитавања, "говора мржње" и фалсификата – вредних, наше је скромно мишљење, макар једне пристојне тужбе. Треће, сајтови су кварљива роба, па ако се некад буде правила (да останемо код Борхеса) макар мала историја новинарског бешчашћа на овом простору – да остане архивирано!

За сваки случај и боље дане.

Напомена: "Пре него што наставите с читањем посаветујте се са својим лекаром или фармацеутом." 

*

Е-НОВИНЕ: ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ ЗНА ПРАВИ ПУТ - ДА СЕ МОБИЛИШЕМО, ПА ШТА БУДЕ!

Згрожен прохладном реакцијом београдских власти на догађаје на северу Косова, поготово тужном чињеницом да је потпуно изостала његова омиљена народна фешта у облику спаљивања амбасада, мекдоналдса и обијања продавница спортске обуће, Ђорђе Вукадиновић је одлучио да нешто предузме и озбиљно, научно, професорски и аналитички објасни надлежнима шта им је чинити. Најзад пренут из досадне свакодневице (факултет -”Морнар ”- кућа - НСФМ), са вишком балвана у крви, Вукадиновићу се учинило да живот поново има смисла, па се разуларио до крајњих патриотских граница. Упутство за читање људима из Тадићевог кабинета: Вукадиновића научите наизуст и одмах примењујте у пракси!

КАДА ТРАЖИМ ОНДА ЗАХТЕВАМ: Званично затражимо потпуну примену резолуције 1244. и апсолутну статусну неутралност Кфора и Еулекса.

ДОСТА СМО ВАС ТОЛЕРИСАЛИ, А САД МАРШ: Разговарајмо на највишем нивоу са сталним чланицама Савета безбедности (плус Немачка, а о Хрватској да и не говоримо) које признају независност Косова и предочимо им да Србија искрено жели најбоље могуће односе са њима, али напросто не може толерисати њихову активну подршку косовској независности.

ЗБОГОМ, ЕВРОПО, ОДОСМО МИ У ПИЧКУ ЛЕПУ МАТЕРИНУ: И одмах, али одмах, зауставимо причу о Европи без алтернативе. Делом зато што то заиста више није тако сјајна алтернатива, а делом зато да нас се тим чланством, односно кандидатуром не би могло и даље овако бесрамно уцењивати.

ДОНЕСИМО СПОРАЗУМ О ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈИ И РАЗДРУЖИВАЊУ: Суспендујмо, по земљу, ионако веома неповољан Споразум о стабилизацији и придруживању, зауставимо погубну „либерализацију“ и економску политику која се, под различитим владама, практично без прекида води последњих једанаест година, а која нас доводи у положај економске колоније запада и која је по привреду имала последице горе од санкција и бомбардовања.

МЕЊАМО ДИЛЕРА: Прекинимо наркоманску зависност од ММФ-а и Светске банке.

РУСИЈО, МАЈКО, ЕВЕ НАС: Окренимо се конкретним билатералним споразумима са традиционалним политичким и економским партнерима, укључујући и поједине земље ЕУ.

ЗАМРЗНИ МЕ НЕЖНО: Саопштимо да ће Србија да преиспита и замрзне односе са оним земљама за које се испостави да су њихови дипломатски представници на Косову подржавали и охрабривали последње једностране акције Приштине.

НИСАМ ЗА РАТ, АЛИ АКО ДО ЊЕГА СЛУЧАЈНО ДОЂЕ, СЛОБОДНО ОБУЦИТЕ УНИФОРМУ И КРЕНИТЕ НА ЈУГ, ПИСАЋУ ВАМ РЕДОВНО ПРЕКО НСФМ: Ни једна од ових мера није никакав „рат“, али јесте јасан знак да вам је озбиљно стало до свог територијалног интегритета и да сте спремни да се за њега озбиљно заложите.

КУВАНА ЖАБА У СОСУ ОД КОСОВСКИХ БОЖУРА: У противном, немојмо да се фолирамо и даље „кувамо жабу“ звану српско јавно мњење. Хајде да лепо учинимо оно што нам ЛДП, и домаћи медији на челу са Б92 предлажу сво време.

СРБИЈА НИЈЕ КИНА, КОСОВО НИЈЕ ТАЈВАН, ЈА НИСАМ НОРМАЛАН: И само да подсетим на оно што сам на овим страницама већ говорио, али није имао ко да чује. Кина аутоматски прекида односе са свим земљама које признају Тајван. А ако вам славодобитно кажу како „Србија није Кина“, слободно одговорите да, веровали или не, ни Косово није никакав Тајван, односно да „какав су они Тајван, таква смо и ми Кина“.

СЛУШАЈТЕ КАД ВАМ ПРОРОК ЗБОРИ: Зашто сада подсећам на ово и чему то „враћање у прошлост“, уместо да се окренемо сарадњи и заједничкој европској будућности? Па зато што имам утисак да, помало парадоксално, ове речи, иако у потпуном раскораку са актуелним током српске политике и атмосфером коју производе српски медији, данас заправо делују још уверљивије него онда.

МИ ПОПУСТИЛИ, А ОНИ НАМ НИСУ ВРАТИЛИ КОСОВО, КАКАВ ЗАЈЕБ: Онда ми се могло спочитати да је у путању подилажење јавности, дување у тикву ДСС-а, опструирање светле евро-будућности, стотина хиљада нових радних места и бољег живота који нас чека иза угла, само ако малчице „олабавимо“ ту причу око Косова. И, ето, олабавили смо. Вратили амбасадоре у земље које су признале Косово, „изоловали разлике“ и „сложили се да се не слажемо“ са својим западним пријатељима, потписали смо „стратешко партнерство“ са Француском, прихватили „статусно неутрални“ Еулекс, заједничку резолуцију са Бриселом и „преговоре о животним питањима са Приштином“. И шта смо добили заузврат? Само нове уцене и сталну претњу „Олујом“ на северу сваки пут када не будемо довољно „кооперативни“.

ДА СУ МЕ ПОСЛУШАЛИ НА ВРЕМЕ, САД БИСМО ВЕЋ ТРИ ГОДИНЕ БИЛИ У РАТУ: Узгред речено, већину поменутих мера је требало предузети одмах након што је Приштина једногласно прогласила независност 2008. године. Али тада није било „политичке воље“, односно жеље код једног и храбрости код другог главног актера.

ЗДАЛИ МЕ ПРИЈАТЕЉИ, ИЗДАО МЕ БРАТ, ИЗГУБИО СВЕ САМ БИТКЕ, АЛ' ЈОШ ВОДИМ РАТ: Рат ни тада није предлагао нико. Али су – тадашњи – Томислав Николић и Ивица Дачић помињали понешто од онога што је овде наведено. (На страну што су у међувремену на то обојица заборавили и вероватно не воле да их се много на ту „мрачну прошлост“ подсећа.)

КАПИТУЛАЦИЈА ЈЕ СМРТ, РАТ ЈЕ ЖИВОТ, СВЕ САМ ТО САМ СМИСЛИО, НИКО МИ НИЈЕ ПОМОГАО: Наравно да у овоме што говорим има одређеног ризика. Али, као што смо видели, има га и у сталном повлачењу и попуштању. И не само ризика, него потпуне извесности да ће вам на сваком кораку тражити све више и више и гурати вас све ниже и све дубље. Уосталом, капитулација је увек најлакши начин да се спасете од напора и неизвесности које доноси борба – баш као што је и смрт најсигурнији лек од тегоба и мука живота.

РИЗИКУЈМО РАТ ЗБОГ НЕЧЕГ ШТО БИ СЕ МОЖДА МОГЛО ДЕСИТИ, ТО ЈЕ НАЈРАЦИОНАЛНИЈА СТРАТЕГИЈА КОЈУ ИМАМ: Али поента је да је тада учињено нешто, или већина од овога наведеног можда данас не бисмо били суочени са оволиким притиском и овим понижењима. Можда би нас неко уважио и можда бисмо данас били у бољој позицији него што јесмо, и то не само поводом Косова него чак и по питању фамозних „евроинтеграција“.

ВОЛИ МЕ, НЕ ВОЛИ МЕ: А и када су Руси и њихова подршка у питању знали бисмо коначно на чему смо.

РАТОМ ДО САМОПОШТОВАЊА: У сваком случају, сигурно је да би нас сви, и пријатељи и непријатељи, много више поштовали уколико бисмо ми показали да поштујемо себе.

* Сви цитати преузети у маскирном оригиналу са сајта Нова Српска Фашистичка Мисао; међунаслови приватно власништво дезертера из е-новина

(E-новине)