Čista nauka

(Danas)

E, šta bismo mi radili da nam nije Slobodana Antonića, uzdanice NSPM. Čoveka od reda i načela. Opet nam se Antonić raspisao i nalazi da je jako neozbiljno od strane njegove izmišljotine, takozvane „druge Srbije“, što se pobunila protiv difamacije Aide Ćorović, a - licemerna kakva je - nema ništa protiv mojih tekstova u kojima blatim likove i dela znamenitih prvosrbijanaca. Takođe ljudi od reda i načela. Samo, načuo Antonić šta se iza brda valja, pa me zove: „najistaknutiji autor Danasa“. Opreznost je majka mediokriteta.

Najistaknutiji autor NSPM, narečeni Antonić, pominje Zulu-logiku (laskam sebi da se o njoj obavestio iz mojih tekstova), ali izgleda da mu Zulu-logika, kao ni logika uopšte, nije jača strana. Ako me pamćenje ne vara, plimu netrpeljivosti u javnom govoru Srbije pokrenuli su njegov pajtaš, Đorđe Vukadinović, on lično i plejada manje-više uspešnih imitatora, palamudžija i lelemuda. Nisu li pomenuta dvojica polovinom prošle decenije bili nedremani čuvari čistote „nacionalnog mišljenja“? Nije li odmereni i akademski Antonić pretio neistomišljenicima revolucionarnom parolom: „Samo vas posmatram!“?

U to doba nisam bio pod prismotrom Vukadinovića i Antonića, ali u jednom momentu mi zasmeta mediokritetska pretencioznost. Ko si, bre ti, pomislih, da bilo koga posmatraš. Udba li si? BIA li si? VOA li si? Ko te ovlastio da „vlasno“ posmatraš? Malo li nam je bilo Agitpropa i koječega? Kad, ono međutim. Narečeni dvojac izgleda beše ovlastio Čitluk Sahibija. Sahibijine sluge su Vukadinoviću i Antoniću davale pare i medijski prostor, a oni se sve vreme predstavljali kao „objektivni analitičari“. Čista nauka, burazeru. Drag mi je Platon, ali mi je istina draža. I sve tako nešto.

Stalno govorim da od političke korektnosti najviše vajde imaju politički nekorektne funjare. Evo, na primer, nećete čuti da Vukadinović  kaže neku prejaku reč o neistomišljenicima; reklo bi se - samozatajan neki čovek. Jes Crven ban. Vukadinović ima svoju malu i bednu imperiju, NSPM, na čijem sajtu - u demokratskom maniru, je li - prenosi tekstove oponenata. Pa ih onda prepusti komentatorskom divljanju anonimnih imbecila, a ne usteže se ni da sam, pod pseudonimom, napiše kakvu gadost. Po zakonu o štampi, kao glavni urednik, odgovoran je za svaku tamo objavljenu reč. Ali - niko ga ne tuži. Niti to ikome ozbiljnom pada na pamet. Niti treba. Izlizaće se ta ekipa erozijom, trenje će učiniti svoje, dunuće vetar i sve će to završiti na pravom mestu - u prašini.

(Danas)