Srpski bez tuđica

“Osnovno obeležje akademskog stila izražavanja i usmenog i pismenog je jasnoća.“ To su reči mog profesora sa prve i druge godine studija, vrsnog lingviste dr Alekse Ilića. One mi i dan danas odzvanjaju u ušima: “budi jasan“ u izražavanju i to pokušavam da sprovedem i u struci i u životu.

Ako su ti koji su završili studije imali i iskoristilu tu mogućnost, čak i privilegiju, ne bi trebalo da se odrode od naroda, već da njemu budu u službi, koliko god je to moguće. Treba da se izražavaju van uske struke, na narodu razumljiv način, a ne da zbog svog novojezika prepunog bespotrebnih i ružnih i teško izgovorljivih tuđica zamišljaju da su iznad naroda i da su neka “viša“ klasa ljudi.

Ako su ti koji su završili studije imali i iskoristilu tu mogućnost, čak i privilegiju, ne bi trebalo da se odrode od naroda, već da njemu budu u službi, koliko god je to moguće

Ekonomista sam po struci. Oduvek sam želeo da radim u istraživanju i nastavi, ali to mi nije polazilo za rukom u otadžbini. Bilo je nekih blagih nagoveštaja, ali uslov je bio da se uključim u politički život. To nisam nikad nigde želeo, jer bih tako izgubio sopstvenu nezavisnost i slobodu, pogotovo ako ne delim mišljenje sa “nadređenim nivoom“. Uspeo sam donekle u struci, ali u inostranstvu. Radim u nastavi i istraživanju na državnom univerzitetu u Švajcarskoj. Predajem evropsku i međunarodnu ekonomsku integraciju, a takođe i ekonomsku politiku na Univerzitetu u Ženevi (58. na Šangajskom spisku univerziteta 2019).

Prepoznavši moju skromnu stručnost, ali dosta kasnije, pozvan sam da održim predavanja u svojoj otadžbini i u Republici Srpskoj na više univerziteta. Zvanično sam uzet u ograničenu službu u svom rodnom Novom Sadu na Fakultetu za evropske pravno-političke studije i na Visokoj poslovnoj školi.

Zbog čega sve ovo pišem? Zbog toga što sam po u povratku u otadžbinu video i postao izložen navali ružnih i nepotrebnih tuđica. Napravio sam spisak tih reči i uvek ga na početku predavanja podelim svim studentima uz napomenu da ne želim da ih čujem na svom predmetu i na ispitu, jer želim da govore i pišu na lepom srpskom jeziku. Akademskom, kako me je to na sreću učio profesor Ilić.

Odjek studenata je uvek i na svakom mestu bila potpuna i bezuslovna podrška. Bila je i ostala iskrena, a ne ona koja se pruža nadređenom “harambaši“. Uz to, studenti govore (na moje veliko zadovoljstvo) da predavači koji se “frljaju“ tuđicama ne znaju da govore srpski. Moj dodatak je da je oni koji koriste tuđice (neke teško izgovorljive, recimo uz nama strani sklop PLM u reči implementacija – a imamo divnu reč: sprovođenje) ne postaju više Evropljani ili globalisti, već manje to što oni ipak jesu i od čega nikada neće pobeći.

Spisak tuđica koji sledi i koji dajem studentima može da posluži kao podsetnik svima koji nameravaju i žele da sačuvaju divotu našeg jezika. Obeležene tuđice zvezdicom * su one koje me posebno jede i kojih nema (kao ni svih drugih) na mojim predavanjima ili u pisanijima.

SPISAK TUĐICA

adekvatno - odgovarajuće

akcident – nesrećni slučaj

aplikacija, *aplicirati – podneti prijavu, molbu ili zahtev

apsolutno - bezuslovno

asocijacija - udruženje

atraktivno - privlačno

*benefit - korist

validacija - overa

*destinacija - odredište

defitivno - konačno

donacija, donirati – davanje poklona

evaluacija - procena

*edukacija - obrazovanje

enormno - ogromno

euro - evro

efekat - dejstvo

*implementacija - sprovođenje

involviran – povezan sa nečim

indicija - nagoveštaj

instrukcija - uputstvo

intencija - namera

interferirati – mešati se u nešto

kolekcija - zbirka

konekcija, konektovati se – povezati se

kompetencija - stručnost

korekcija - ispravka

kredibilno - vredno poverenja

limitirati - ograničiti

lista - spisak

menadžment - uprava

oponent - protivnik, takmac

oficijelno - zvanično

prevenirati - sprečiti

selektovati - izabrati

skrining - proveravanje, prebiranje

sofisticiran - prefinjen, složen

stopirati - zaustaviti

sugerisati - savetovati, uticati na nekoga

supervizor, supervizija - nadzor

supskrajber - pretplatnik, pratilac, član

targetirati - naciljati

transparentno - javno

formular - obrazac

frekventno - učestalo