Srbi, branite svoju samosvojnost!

Najmanje poslednjih 10 godina važno mesto u stvaralaštvu Alise zauzimaju teme pravoslavlja i slovenstva. 2008. godine Kinčev i njegovi muzičari su održali na trgu Republike u Beogradu kocert pod parolom Kosovo je Srbija.

Verovatno ni jednom čoveku legendi ruskog roka ne dopada se kada ga zovu tako. Ipak o lideru grupe Alisa Konstantinu Kinčevu ne možemo da govorimo drugačije.

Njegova grupa Alisa postoji 30 godina, a oni su i dalje hedlajneri muzičkih festivala, sa ogromnom armijom „alisomana“ i svećim albumima skoro svake godine.

Kinčev je počinjao sredinom 80-ih godina u naše najberićetnije vreme, ako se uzme u obzir broj jakih ličnosti na sceni, koje su osmislile ulogu svoje generacije i tražile promene. Iz Jerusalima 1992. godine Konstantin Kinčev se vratio drugačiji.

Kako je on sam govorio na večeri organizovanoj pre nekoliko godina u Patrijaršijskom centru za rad sa omladinom u Sveto-Danilovom manastiru, shvatio je da su sva ranija traganja bila uzaludna: „Istina se našla tu pored, ispostavilo se da je ona uvek sa mnom“.

Doputovao sam u Rusiju i krstio se. Najmanje poslednjih 10 godina važno mesto u stvaralaštvu Alise zauzimaju teme pravoslavlja i slovenstva. 2008. godine Kinčev i njegovi muzičari su održali na Trgu Republike u Beogradu kocert pod parolom Kosovo je Srbija.

O separatizmu u savremenom svetu, predosećaju eksplozije i objedinjavajućoj ulozi rok muzike razgovaramo sa Konstantinom Kinčevom.

Početkom januara na Runetu mnogi su objavili čestitke povodom rođendana Republike Srpske. Kao muzički poklon s vremena na vreme se pojavljivala vaša pesma Nepokorni, u kojoj se balkanski narodi bore protiv „terora Kalifata“. Šta vas je navelo da se svojevremeno okrenete balkanskoj tematici? Šta vas je nateralo da odete u Beograd te krizne 2008. godine? Ili možete li vi, govoreći o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, da povučete neke paralele sa ruskom istorijom?

Pre svega meni, vrlo blago govoreći, nije se dopadalo što su SAD bombardovale Srbiju. U to vreme ova pesma se pojavila. To je bio moj gest solidarnosti sa napaćenim srpskim narodom. Zatim, po krvi ja sam ipak Bugarin, zato mi je tema Balkana uvek bila bliska. Kosovo prilično jako je odjeknulo i u mom srcu, do sada saosećam sa Srbima. Tada sam u Beogradu svirao sa trepetom, sa osećajem velikog značaja tog događaja što sam se pojavio na trgu i Srbi su me primili. Šta više, iz Rusije je tada stigao ceo avion naših fanova koji su se na koncertu bratimili sa srpskim drugovima. Meni je teško da povučem još neke paralele sa ruskom istorijom, ali mislim da je Kosovo za Srbe isto što za Rusiju Kulikovo polje.

Mi za razliku od Srba nismo morali da preživimo ništa slično...

Hvala Bogu. Ali sve je na ivici. Separatizam je vrlo jak i biće prilično teško držati zemlju u okviru postojećih granica.

U istoj pesmi Nepokorni Srbi se pominju rame uz razme sa Bugarima, koji su, kao što se zna, nastupivši kao jedinstveni front u Prvom balkanskom ratu, postali neprijatelji u Drugom. Sada, naravno, druga su vremena, ali ipak odnosi među slovenskim zemljama često su daleki od idealnih...

A zašto se u susednim zemljama dešavaju takve stvari, imam u vidu Belorusiju i Ukrajinu? Kako mi se čini, mi smo jedan narod, ali svejedno postoje uzajamne pretenzije. Jedni kažu: vi se ponašate pogrešno. Drugi odgovaraju: ne, vi. Rešavaju sve državnici, političari, a oni zaboravljaju da oni nisu država, već narod – to je država. I popularišu svoje geopolitičke ideje koje, zahvaljujući propagandi, uvlače se u duše naroda. Upravo tako, meni se čini, pojavljuju se sve te pretenzije.

Komentarišući poslednju u datom momentu ploču Sabotaža, rekli ste da je osećaj eksplozije dominanta čitavog albuma, a vi ste provodnik vremena. Pet godina je prošlo, više od sto zemalja priznalo je Kosovo. Nemate li osećaj da kosovska tema još nije zatvorena, da i ovde može da bude eksplozija?

Da, naravno, ispravno vi formulišete moja osećanja. Ja sam u jednoj pesmi rekao da mogu da predvidim, ali ne mogu da predskažem, sa tom parolom ću i ostati. Osećaj postoji, ali ko sam ja da govorim unapred. Između predvideti i predskazati kolosalna je razlika, probajte da je uhvatite. Po meni sada je u čitavom svetu sve varljivo. Ja ne mislim da je EU veoma vitalna organizacija.

Ali Srbija tamo želi da dospe...

Znači, takvi političari su sada tamo.

Naš čitalac i slušalac Nikola Tanasić bio je 2008. godine na beogradskom koncertu grupe Alisa, njegova grupa svira kaver-verzije, između ostalog na vaše pesme. Evo njegovog pitanja za vas: Kako spojiti samosvojni slovenski duh sa rok muzikom koja, kao što se zna, poreklom je sa Zapada? I kakvu ulogu u jačanju slovenskog pravoslavnog jedinstva bi mogla da igra rok muzika?

Mislim da može da se spoji samo preko reči, zato što je u početku bila Reč. Mi smo toliko bliski narodi da možemo da razumemo jedni druge, zato što su koreni isti. A što se tiče uloge u jačanju, meni se čini da rok može da igra samo perifernu ulogu. Po meni, naša glavna dominanta je ista vera. Imam krhku nadu da ona igra glavnu ulogu i u savremenom društvu. Ne mogu da govorim za celo društvo, sami razumete. Ali hteo bih da u to verujem.

I tradicionalno, vaše želje našim čitaocima, slušaocima. Svim Srbima.

Držite se i branite svoju samosvojnost. Što želim i ruskom narodu.

(Timur Blohin – Glas Rusije)