Saopštenje povodom samoproklamovane nezavisnosti Kosova

Zapanjeni smo ponašanjem administracija moćnih zapadnih zemalja , a posebno SAD, povodom njihovog priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta, a naročito smo iznenađeni načinom na koji njihove vlade ''tumače'' međunarodnopravna dokumenta – Povelju UN, Završni akt iz Helsinkija i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Ono što oni nazivaju „kreativnim tumačenjem“ Rezolucije 1244, ne može biti prihvatljivo nikome ko poseduje elementarnu logiku i zdrav razum. Nedostatak bilo kakve potrebe za ozbiljnijom argumentacijom pokazuje sav cinizam ove hermeneutike. Ova tumačenja su ono što je stvarno sui generis , pošto dosad nisu viđena u logici, niti, kao takva, bilo koga u budućnosti obavezuju.

Sudeći po ponašanju u poslednjoj deceniji, demokratija u kolevci demokratije vraćena je u kolevku. Pod izgovorom „izvoza demokratije“ SAD u poslednje, nažalost, vreme sve više izvoze fizičko i pravno nasilje. Njihovo pozivanje na „realnost“ u slučaju Kosmeta zapravo je pozivanje na jedinu istinsku realnost – moć SAD i njihovu spremnost da upotrebe brutalnu silu protiv svakoga ko se nađe na putu njihovih interesa. Pod tim okolnostima se, prema potrebi, u Prištini ustoličuje i podržava vlast terorista i narko-dilera, podržavaju režimi i pokreti poput Talibana, Bin Ladena i OVK, dok se, istovremeno, kažnjavaju i napadaju demokratske zemlje za koje se proceni da nisu dovoljno kooperativne sa SAD.

Po svemu što je međunarodno-pravno relevantno, slučaj Kosova nije i ne može nikakav jedinstveni slučaj. Oni koji tvrde da je ovo jedinstven slučaj implicitno tvrde da Srbi i Albanci nisu ljudi pa se na njih ne odnosi ono što se odnosi na druge ljude, da Srbija nije država pa se na nju ne odnosi međunarodno pravo itd.

Ova sui generis ''logika'' je naprosto izmišljena kako bi se izbegla ocena po kojoj bi priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosmeta postalo presedan. Presedan je ono što se u pojedinačnom slučaju odluči. On nije predmet prihvatanja ili odbacivanja. On je presedan samim tim što je odluka donesena i direktno obavezuje onoga ko je tu odluku doneo. A onaj ko u ovom slučaju ukida presedanski karakter ukida i samo pravo.

Očigledno je da je cilj SAD potpuno ukidanje UN, ili pak njihovo pretvaranje u puki instrument američke spoljne politike. A posledice takve neodgovorne politike nepredvidive su i zastrašujuće u isti mah.