Саопштење поводом самопрокламоване независности Косова

Запањени смо понашањем администрација моћних западних земаља , а посебно САД, поводом њиховог признавања једнострано проглашене независности Космета, а нарочито смо изненађени начином на који њихове владе ''тумаче'' међународноправна документа – Повељу УН, Завршни акт из Хелсинкија и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Оно што они називају „креативним тумачењем“ Резолуције 1244, не може бити прихватљиво никоме ко поседује елементарну логику и здрав разум. Недостатак било какве потребе за озбиљнијом аргументацијом показује сав цинизам ове херменеутике. Ова тумачења су оно што је стварно sui generis , пошто досад нису виђена у логици, нити, као таква, било кога у будућности обавезују.

Судећи по понашању у последњој деценији, демократија у колевци демократије враћена је у колевку. Под изговором „извоза демократије“ САД у последње, нажалост, време све више извозе физичко и правно насиље. Њихово позивање на „реалност“ у случају Космета заправо је позивање на једину истинску реалност – моћ САД и њихову спремност да употребе бруталну силу против свакога ко се нађе на путу њихових интереса. Под тим околностима се, према потреби, у Приштини устоличује и подржава власт терориста и нарко-дилера, подржавају режими и покрети попут Талибана, Бин Ладена и ОВК, док се, истовремено, кажњавају и нападају демократске земље за које се процени да нису довољно кооперативне са САД.

По свему што је међународно-правно релевантно, случај Косова није и не може никакав јединствени случај. Они који тврде да је ово јединствен случај имплицитно тврде да Срби и Албанци нису људи па се на њих не односи оно што се односи на друге људе, да Србија није држава па се на њу не односи међународно право итд.

Ова sui generis ''логика'' је напросто измишљена како би се избегла оцена по којој би признавање самопрокламоване независности Космета постало преседан. Преседан је оно што се у појединачном случају одлучи. Он није предмет прихватања или одбацивања. Он је преседан самим тим што је одлука донесена и директно обавезује онога ко је ту одлуку донео. А онај ко у овом случају укида преседански карактер укида и само право.

Очигледно је да је циљ САД потпуно укидање УН, или пак њихово претварање у пуки инструмент америчке спољне политике. А последице такве неодговорне политике непредвидиве су и застрашујуће у исти мах.