Kulturna politika | |||
Politički protesti i priručnik protiv psihološke manipulacije |
utorak, 09. jul 2013. | |
Počeću time što ću reći da je tzv. "korektna opozicija" veoma stari pojam, a da je reč o fenomenu koji je potreban svakoj modernoj demokratiji. U Americi su ga još davno opisivali Volt Vitmen, Mark Tven, Artur Miler i drugi slobodni Amerikanci kojih danas više nema. U filozofiji su je (posle antičkih drevnih opisa zloupotreba demokratije) opisivali mnogi filozofi, a među novijima Herbert Markuze. U geopsihologiji- Serž Čakotin, Noam Čomski, Iv Bataj i drugi. U psihologiji gotovo svi bolji i politički budni psiholozi. I, tako redom... Sve uvek polazi od inicijative dobrih i pametnih ljudi koje posmatra "Veliki Inkvizitor" i kaže: "E, ti su slatki, mali i dobri za (zlo)upotrebu". Bez sumnje, pametan i vredan student, praćen na fejsbuku, odabran je kao žrtva. Ali, da budemo realni. Zamišljam ja tog momka, inicijatora protesta, kao svog studenta i verujem da je imao najbolje namere, a ne sumnjam ni da je sposoban. U borbi, međutim, kako je ponavljao još Žan Pol Sartr, srce nije dovoljno. Potrebno je imati i dosta znanja i dobru obuku. Ličilo je sve na nedavni protest za kulturu održan na trgu Republike (nije semantička greška, jer ovo "protest za" upravo odražava željenu zbrku, mi bismo u klinici rekli: šizofreniju), protest na kome su u prvim redovima bili svi konformistički i korektni vladini novinari, a u zadnjem redu poneki siromašni umetnik, ili poslednji kulturni poslenik. Nekoliko dana posle, dakle, 5. jula u Beogradu, kažu medija, počeo je "opštenarodni bunt", ali mnogi za njega do danas nisu ni čuli, jer narod upravo više ne čita one novine koje su se o ovom "velikom" protestu naprasno široko raspisale. Međutim, na jednu važnu stvar ovde niko nije obratio pažnju. Tvrdi se da je protest koji se 5. jula desio u Beogradu okupio oko 500 ljudi (bivši režim je znao da dobra kamera može uvek da doda bar jednu nulu). O tom protestu javile su munjevito apsolutno SVE novine u Srbiji i van Srbije ! To su one iste novine koje su spavale u dubokoj rem fazi kada je na trgu Republike u organizaciji pokreta Dveri , u prestonicu velikom mukom stiglo nekoliko hiljada ljudi iz svih krajeva Srbije (broj je dat u procenama političkih protivnika). Nijedna reč u štampanim medijima o ovom masovnom okupljanju tada nije preneta. Internet je izuzetak, jer se njemu , čak i neželjena informacija nekako uvek "omakne". Dakle, ovaj poslednji protest od 500 ljudi (ako gledate slike, videćete da je i ta jedna nula sporna), "prenele" su sve novine: Blic, B 92, 24 sata, Vesti, "Kurije de Balkan" i druge... Ovaj poslednji medij je časopis-sajt koga je nekada finansijski pomagao Bernar Kušner, a njegovi stalni "saradnici" bili su bivši politički i ekonomsko-turistički radnici: Đelić i nekadašnja ministarka dijaspore. Dakle, sve ove "svetske", do tada gluvoneme novine, munjevito preneše informaciju o 500 duša na, kako kažu, "srpskom proleću koje počinje", doduše u kasno leto kada je proleće već prošlo. Ali to je samo dokaz da su se režiseri "korektne opozicije" kasno setili kako da prevare srpsku javnost, odnosno rano zabrinuli kako da uguše pravi i istinski narodni revolt koji predstoji u dolazećoj jeseni. Naravno, uprkos dobronamernom i naivnom narodu koji je izašao na pomenuti protest. I SOROŠ JE ANTIKAPITALISTA Mnogi finansijski magnati u svetu finansiraju korektnu "antikapitalističku opoziciju". Pa i Soroš je "antikapitalista" sudeći po tome koje sve grupacije je finansirao. A finansirao je različite pobunjenike, zelene, žute, roza i narandžaste, i one svih duginih boja, često a da ovi "mladi pobunjenici" za to nisu ni znali. U ovu grupu pobuna spada i anglosaksonski paket-aranžman protesta pod generičkim nazivom "OKJUPAJ" (u prevodu: zauzmi). To je nova, godinu dana stara, serija performansa-protesta širom sveta koju karakterišu tri stvari. Prva: da ovi protesti nisu nikada ničim rezultirali, druga koja logički sledi iz prve jeste: da su to lažni socijalni protesti koji imaju za cilj da potroše energiju ljudi i stvore privid socijalne svesti i sloboda, i, treća: da ih finansira nezaobilazni DŽordž Soroš. Ako bismo srpskom prevodu ove generičke reči oduzeli samo jedno slovo, dobili bismo reč OKUPAJ, kojom bismo mogli odlično da objasnimo svrhu ovih "performansa": Okupaj staro lice lopovskih kapitalističkih bankara i berzijanaca Vol Strita i daj narodu iluziju novog i čistog. PUKLA VEZA AMERIČKIH I SRPSKIH RADNIKA Drugi veliki i važan momenat u psihološkoj manipulaciji masama jeste "antikapitalistička omladina" kojoj je bliži radnik na Islandu, nego onaj na Kosovu i Metohiji. Ne želim da odbacim radnika sa Islanda, daleko ne bilo (jer daleko već jeste). Ali, podvlačim ovde psihološki mehanizam "bekstva od slobode", kako bi rekao Erih From, tamo gde sloboda može da se osvaja, međutim ovu borbu parališe veliki strah. Na pitanje: šta povezuje radnika u Nemačkoj i radnika u Srbiji, jedan evropski političar je u teško doba rata i bombardovanja na Balkanu odgovorio: "Povezuje ih to što onaj u Nemačkoj proizvodi oružje, kojim će onaj u Srbiji biti ubijan"... U stvari, ovim se htelo reći da nema i ne može da bude nikakve proleterske solidarnosti bez poznavanja konkretnog nacionalnog konteksta onih koji se bore. Uostalom, sve latinoameričke narodnjačke revolucije (Gevaristi, Peronisti, Kubanski revolucionari, Moralesovci , Čavezovci, jednom rečju Bolivarijanci), upravo su o tome svedočile. Borba za oslobođenje mora da počne kao nacionalna borba, odnosno kao borba u određenom kontekstu, a da se završi sa internacionslizmom (i jedinstvom u razlikama). Tako i nikako obrnuto. Zato je jasno da je svaki protest u Srbiji koji odbacuje nacionalno - samo lažna proteza. ANTIKAPITALIZAM U PUSTINjI Nećemo bedu! Nećemo siromaštvo! Nećemo diskriminaciju! Nećemo skupe cene! Nećemo zapostavljene radnike! Nećemo surovi liberalizam! Platite vi! I slično. Ovako, nažalost, izgleda psihološka formula- neuspeha. Uspeh je zagarantovan jedino onda kada se tačno zna šta se hoće i kada se zna put do tog ostvarenja. Ako je cenzura u društvu toliko jaka, a umrežena korupcija oligarhije na vlasti svemoguća, kao što je to danas slučaj u Srbiji, onda je potrebno, kao u bratskoj Grčkoj, organizovati udarne grupe koje simbolično razbijaju udružene monopole (u ovom slučaju "udružene monopole Srbije"- sintagma koju je jedino pokret Dveri smeo da upotrebi), tako što se, na primer, dobar sir koji prosečan Srbin odavno ne može da jede, "ukrade" iz velikih monopolističkih površina i podeli narodu. Na ovakav "performans", za razliku od bezbrojnih drugih, vlast bi možda obratila pažnju. Danas to ona svakako ne čini, budući da šalje svoje infiltracije kao organizatore "PROTESTA ZA", ili mahanja cvećem uz parole (anti! nećemo! anti!, nećemo!) tzv. korektne i dobre opozicije. Naravno, posle krađe nerealno skupog sira nepristupačnog srpskom narodu, sira u koga su ugrađene sve krađe lobističkih pljačkaških grupa, mlade ljude uhapsila bi policija. Ali, šta onda? Ima li poštenog čoveka u Srbiji koga nije hapsila policija i, za razliku od velikih ministarskih lopova, držala zatvorenim duže nego što je to dozvoljeno? Kada su, posle nedavne političke akcije izvedene sa mog prozora, došli policajci pred kućna vrata, ja sam preko fejsbuka pozvala narod upravo u duhu protesta "okjupaj" da se brzo okupi , te da on, narod, "uhapsi " tu policiju. I šta mislite koliko se ljudi odazvalo ? Pohrlila je masa slobodnih i hrabrih ljudi ka mom stanu i potpuno "zaokružila" policiju! Onda su došli i slobodnomisleći advokati posle čega se policija definitivno razbežala! Eto. Početak svake borbe treba tako nekako da izgleda, a ne uz đuskanje u ritmu muzike za ples, sa cvećem u kosi i lošim ozvučenjem anonimnih govornika. Najzad, i ti policajci su siromašni ljudi koji samo , za platu i po naređenju, često vrlo nevoljno, odrađuju svoj posao. Ali, jedno je bitno: u političkoj borbi nema i ne sme da bude straha! Sledeće pitanje je, gde se odvija ta borba protiv surovog i divljačkog kapitalizma? U pustinji Gobi, Sahari, ili u Srbiji ? Ako se ona odvija u Srbiji, onda se u protestu to mora reći ( Kosovo je najbedniji deo Srbije), pa se, zatim, kažu i imena srpskih političara i ministara krivaca, umesto imena dalekih beduina. Na ovom poslednjem PROTESTU ZA nije pisalo: "uhapsite ministarku koja je izjavila da će dug javnih preduzeća pasti na teret građana", ili "uhapsite nekoliko velikih monopolista zbog kojih je hrana u Srbiji deset puta skuplja nego u Evropi i otmite im imovinu", ili: "uhapsite celo rukovodstvo Infostana i Parking Servisa zbog višedecenijske nemilosrdne pljačke građana" i sl..."Obustavite odmah, i to dekretom, da javna preduzeća građanima mogu da naplaćuju kamatu na kamatu kao da su banke, što je, inače, svuda u svetu zabranjeno"... Ne, takvih natpisa nije bilo. Pisalo je "Platite vi" (tako da svako ovo "vi" može da projektuje gde želi i na koga želi), "Nećemo...nećemo, nećemo..." (bez znanja šta hoćemo)....I slično. Mnogo teže je formulisati rečenicu tipa: "Hoćemo da se odmah smeni ministarka energetike", ili "hoćemo da se do jeseni smeni ministar nauke". Ili: "hoćemo da se po hitnom postupku usvoji predlog zakona o otpisu dugova prezaduženih porodica" (kako se njihovi očevi ne bi polivali benzinom)! Ali, ovoga nije bilo. Drugim rečima, nije bilo nikakve jasne borbene konture , već se videla samo politički korektna, nejasna mrlja. Naravno, deca koja su pisala parole pobune trebalo bi da završe nekakve studije koje su možda počeli. Kao profesor, ja za njih imam apsolutno razumevanje. Mnoge od njih je strah od nepredvidivog ponašanja jako korumpiranih profesora koji im uspeh posle protesta ne bi dozvolili (iz ovog razloga ugušena je i nedavna studentska buna na "Megatrendu"). Ali, i daleke 1968. godine, mnogi su studenti u Jugoslaviji, hteli da završe studije. Međutim, oni su ipak odlučili da pre toga izađu i hrabro probiju policijske kordone. PSIHOLOŠKA TEHNIKA MANIPULACIJE: DESET NAMAZA ČOKOLADE I JEDAN NAMAZ G. Zamislite jedan jak i oštar pokret koji kreće u stvarnu borbu velikih državnih i privatnih lopova. Taj pokret će sigurno uspeti, ako ne da sruši vlast, sigurno će uspeti da je dobro zaljulja. Pokret ima simpatije u narodu, u državi i van države i jasno je da ga čine oformljeni i za političku borbu zreli ljudi. Zamislite sada neartikulisanu anarhističku masu mladih , verovatno poštenih, ali nezrelih osoba koje žele da u opštoj ekspresiji izraze svoj bunt, ali koji nemaju tehnologiju ovladavanja situacijom, niti jasan plan borbe. Ako vlast koja je napadnuta, od prvog pokreta uspe da napravi drugi, tj. da od usmerene borbe napravi "opštu ekspresiju pobune", ona je time već uspela da stvori tzv. korektnu opoziciju (svesnu, ili nesvesnu, svejedno) i da je rastvori u dobrom hemijskom rastvoru, odnosno da oštricu mača borbe potpuno otupi. Psihološka manipulacija je u tom trenutku uspela. Zamislite da prvi pokret poziva narod u pobunu protiv čitave liste nepravdi. Dovoljno je da se u tu listu ubaci samo jedna ili dve rečenice koje će takvu listu dezavuisati, a koje većina ljudi, u žurbi, neće ni primetiti. E, pa upravo se to desilo. U jedan početni proglas ljudima da izađu i pokažu svoj revolt protiv određenih stvari..., dodata je samo jedna linija, koja je od jasne figure napravila nejasnu mrlju. To je bio cilj. Cilj je bio otupljenje u opštoj kuknjavi PROTIV, ali da više niko ne zna ZA šta je u stvari. Tako je to PROTIV postalo ZA, odnosno narodna energija trebalo je da ode u etar i u prašinu, a svi da se dobro zabave u Deborovom DRUŠTVU ZABAVE.
Ali, oni koji su te obuke prošli, dobro čitaju svaku liniju teksta proglasa! Uvek pažljivo čitajte svaku reč onoga ko vas zove u borbu, jer samo jedna reč može da oda psihološku manipulaciju! Ako na istoj listi, bez ikakve hijerarhije, stoji: "Zaštitimo najbednije radnike Srbije" i "Organizujmo (čitaj: platimo skupi) protest LGBT populacije", onda nešto sa našom solidarnošću prema onima koji nemaju šta da jedu, nije u redu. Kada se u istu ravan stave oni koji seku svoje prste ili se polivaju benzinom jer ne mogu da plate dug beskrupiloznoj i pljačkaškoj banci, sa onima koji imaju specijalne potrebe za otvaranjem novih gej hotela, znajte da je na delu psiho-hemijski rastvor. SAVET PROFESORA Svim mojim studentima, kako u Srbiji, tako i u svetu, uvek sam savetovala isto. Prvo, ne bojte se! Drugo, savladajte tehnologiju usmerene i efikasne borbe, a zaboravite prazne "performanse" koji vas samo zamaraju, a korumpiranim društvima daju alibi. "Revolucija nije piknik "- govorio je Arafat i kasnije ponavljao pokojni Gadafi. Prljava voda u jednom trenutku iz korita mora da se prospe u kanalizaciju istorije. Ocenite sami imate li za to hrabrosti ili ne. Jer, ko nema hrabropsti za pravu borbu, bolje je da ne učestvuje u režimskom otupljivanju oštrice mača, kao korisni ili nekorisni idiot. Pokret mora da ima disciplinu, zajedničku volju za akcijom i veru. Onaj ko je oštetio čitav narod, u našoj borbi mora sam da bude na šteti, a on to neće biti ako se čitava borba svodi na mahanje plakatima i cvećem. Nepartijska, istinska politika je rizik, ali ona je i ponos oslobađanja od tiranstva. U državama gde vlada kompletna korupcija i gde nema referenduma, tamo gde se narod ništa ne pita, a korumpirani parlament se beskrajno dogovara kako da se lopovi decenijama uzajamno i međusobno održavaju na vlasti i potkradaju nove političke izbore, ukratko tamo gde je reč "demokratija" još samo početak vica i šale koje narod prepričava kao da je reč o davnim despotijama, upamtite da je politika , pre svega, sloboda! Niko gladnom čoveku neće moći da nametne da večno piše "tolerantne" transparente i dotle umire od gladi. Nisam pobornik "leks talionisa", ali ni večnog mazohističkog čekanja. Ko sebi pomaže, tome i Bog pomogne. Steknite psihološku obuku i imunitet i krenite u pravu borbu, najpre nemilosrdnog demistifikovanja svake političke laži i manipulacije, a zatim efikasnog osvajanja prostora. Isecite neprijatelju žice, komunikacije, mrežu korupcije, otmite , makar i simbolično, ono što su od vas oteli, zapretite okupatoru. Poremetite novi plan "Barbarosa" velikih zaštićenih pljačkaša. Ne bojte se priča o bezakonju onih koji su sami izigrali sve zakone. Pokažite da ste živi i da i vi možete da uzvratite. Budite složni i svakog uhapšenog druga, brata i saborca branite zajedno. Izaberite najhrabrije među vama. Ako u tome budete uspeli, ubrzo će vam prići ceo narod. |