Kulturna politika | |||
Politički prevrat – savremeni pristup |
nedelja, 27. oktobar 2013. | |
Naučna monografija Politički prevrat – savremeni pristup, pored uvodnih napomena i zaključnog razmatranja, sadrži jedanaest delova, koji zapravo obrađuju jedanaest tematskih celina. Te celine prevashodno se odnose na operaciono određenje pojma revolucije, na posledice teorijskih razlika i različitih teorijskih pristupa u definisanju ovog političkog fenomena, kao i na političke i socijalne revolucije. Proučene su i demokratske revolucije od 1989. do 1991. godine, kao i obojene revolucije u Gruziji, Ukrajini, Kirgiziji, Uzbekistanu i Moldaviji. Teorijski su takođe obrađene taktika i metodika izvođenja obojenih revolucija. Obavljene su naučna deskripcija i teorijska analiza korelacije revolucije i političke vlasti, nasilja, sile i moći. Posebna pažnja posvećena je oblicima nasilja svojstvenim nasilnim revolucijama, kao i oblicima nasilja u demokratskim i obojenim revolucijama.Sprovedeno je istraživanje političkog udara, državnog udara, „državnog udara odozgo”, puča i oružane pobune. Fokus istraživačkih aktivnosti bio je na teorijskom izučavanju povoljnih uslova za izvođenje političkih prevrata, pre svega u kontekstu socijalne i ekonomske krize, unutrašnje političke i bezbednosne krize, regionalnih i međunarodnih političkih odnosa posmatranih kroz prizmu nuklearnog potencijala velikih sila, kao i prirodnih resursa, energetike, rudnog bogatstva i vode. Akcenat istraživanja stavljen je na teorijsku paralelu između prevratničkih aktivnosti i ideologije, demokratije, slobode, ljudskih prava, religije, kao i fenomena moći i nemoći tradicije. U pogledu aktera i njihovog položaja u pripremi i izvođenju političkog prevrata, tretirani su – teorijski i empirijski – akciono jezgro, zavera, političke strukture, specijalne službe i njihova višestruka uloga, vojni faktor, elektronski mediji i društvene mreže. Sprovedena je analiza nasilnih i nenasilnih oblika političkih prevrata, s težištem na njihovim sličnostima i razlikama. Razmatrani su relevantni aspekti bezbednosne zaštite armije i organa državne bezbednosti, organa izvršne i zakonodavne vlasti, saobraćajnica, to jest drumskog, železničkog, vodenog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacionih i elektroenergetskih sistema i životne sredine. Takođe, istražene su mogućnosti za bezbednosnu zaštitu od ilegalnih prislušnih centara, ilegalnog opserviranja i praćenja, korumpiranja, ucenjivanja i zastrašivanja predstavnika vlasti, kao i uloga terorističkih aktivnosti u političkom prevratu. Pored navedenog, politički prevrati teorijski su povezani sa građanskom neposlušnošću, nelegalnim štrajkovima, nelegalnim demonstracijama i građanskim neredima, naročito sa aspekta iznalaženja modaliteta za suzbijanje ovih protivpravnih i negativnih fenomena. Razmatrani su i efekti, dometi i granice savremenih političkih prevrata, pri čemu je sprovedena i analiza četiri složena političko-bezbednosna procesa, koji su se odigrali ili se još odigravaju na različitim geografskim, tačnije geopolitičkim područjima. Tu su pre svega analizirani fenomeni Arapskog proleća, kao i aktuelna situacija u Siriji i Turskoj. Posebno je obrađena uloga i značaj nekadašnje JNA u osvit radikalnog razrešenja jugoslovenske političke i bezbednosne krize. Ključne reči: Politički prevrat, revolucija, moć, sila, nasilje, vlast, ideologija, sloboda, demokratija, ljudska prava, političko nasilje, prevrat, politički udar, državni udar, puč, oružana pobuna, zavera, politička kriza, ekonomska kriza, kontraobaveštajna služba, obaveštajna služba, oružane snage. PREDGOVOR DRAGANA SIMEUNOVIĆA Ova knjiga je nastala iz veoma uspešne i značajnim prilozima dopunjene doktorske disertacije relativno mladog istraživača Marka Parezanovića, koja je pod naslovom „Konceptualno i pojmovno razlikovanje revolucija od drugih formi političkih prevrata” odbranjena sredinom 2011. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Predmet istraživanja knjige dr Marka Parezanovića „Politički prevrat – savremeni pristup“ odnosi se na izučavanje političkih prevrata kao specifičnog načina osvajanja vlasti i političke moći u određenom društvu ili državi. Namera autora da iz multidisciplinarnog ugla izuči i naučno opiše i objasni fenomen političkih prevrata, iskazuje se posle uvida u rad kao sasvim društveno opravdana i naučno validna jer je predmet knjige koju je uradio autor dr Marko Parezanović jedan od značajnijih problema u domenu istraživanja i objašnjenja naše nauke na temu ideja o nelegalnoj redukciji političke moći koja, začudo, i pored svoje atraktivnosti nije dovoljno istražena. Naučni cilj ove knjige je naučna deskripcija savremenih političkih prevrata, pre svega kroz sistematizaciju dosadašnjih saznanja o prevratničkoj delatnosti, čime je obezbeđena kvalitativna naučna analiza, ali i detaljna klasifikacija metoda posredstvom kojih se oni realizuju. Ostvarivanjem ovih ciljeva postignut je ujedno i jedan širi naučni cilj – sistematizacija naučnih saznanja o prevratničkoj delatnosti uopšte, načinima institucionalizacije tih aktivnosti, savremenim metodama delovanja specijalnih službi (pre svih kontraobaveštajnih i obaveštajnih), ulozi subverzivnih aktivnosti i prikrivenih aktera u spoljnoj politici, i na kraju, eventualno o pravcima daljeg razvoja navedene, kao uvek protivustavne delatnosti. Društveni cilj ovog rada prevashodno je sadržan u potrebi detaljnijeg pojašnjenja društvenog i političkog fenomena kakva je prevratnička delatnost, u upoznavanju načina organizovanja i realizovanja prevratničkih aktivnosti, kao i blagovremenog identifikovanja svih aktera prevrata, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom nivou. Takođe, društveni cilj rada je uočavanje i sistematizacija glavnih pravaca ofanzivnog delovanja određenih država, koji su usmereni na formiranje sveopštih političkih, ekonomskih i vojno-bezbednosnih kretanja i odnosa na širem međunarodnom planu. Teorijsko i operacionalno određenje predmeta i cilja potvrđuju da je reč o temi koja je veoma značajna za aplikativni razvoj politikologije. Izradom knjige na ovu temu autor dr Marko Parezanović je potvrdio polaznu pretpostavku da je reč o originalnoj ideji značajnoj za razvoj nauke, njenu primenu, odnosno za razvoj naučne misli uopšte, potvrdivši ujedno time i društvenu i naučnu opravdanost istraživanja i izrade monografije na ovu temu. Tema knjige „Politički prevrat – savremeni pristup“ pripada grupi složenih temata, kako po broju činilaca i segmenata, tako i po njihovoj raznovrsnosti. Autor se pri obradi ove teme već u pristupu susreo sa svim teškoćama multidisciplinarnosti, a u tom smislu i izbora paradigmatskog pristupa i premisa i taj je izazov uspešno prebrodio tako što se tokom istraživanja trudio da otkrije osnove i izvore uzročnika političkih prevrata, te sadržinu, oblike, trajnost, intenzitet i usmerenost njihovih krucijalnih činilaca. Kao što se da videti iz knjige, autor je svoj istraživački problem shvatio dinamički, tačnije kao multidimenzionalni proces nelegalne redukcije političke moći koji nastaje, razvija se i stalno menja svoje izraze i varijable. Utvrdio je da nije u pitanju nezavisna pojava, već da je to uvek proizvod čovekovog delovanja u određenim situacijama u relaciji i sadejstvu sa bližim i daljim okruženjem u određenoj društvenoj stvarnosti i u odnosu sa predmetom delovanja. Višestruka složenost predmeta naučnog proučavanja zahtevala je od autora detaljno izučavanje njegove strukture, kao i specifično proučavanje drugih, takođe kompleksno strukturiranih fenomena koji su raznim međusobnim vezama i odnosima uslovno objedinjeni u jednu dinamičku pojavu. Autor je predmet svog izučavanja, odnosno teorijskog istraživanja u ovoj tezi, shvatio i sagledao kao složenu političku pojavu sa izraženom dimenzijom nelegalnosti, i shodno tome primenio relevantan metod njenog proučavanja, kako sa stanovišta saznajnih, naučnih i naučno-istraživačkih zahteva razvoja nauke, tako i sa stanovišta iskustvene primenjivosti u praksi. Postignut naučni cilj proučavanja navedenog predmeta istraživanja je naučno otkriće. U postojećoj politikološkoj, bezbednosnoj, vojnoj i sociološkoj literaturi nema mnogo celovitih dela koja se isključivo, sveobuhvatno i kompleksno bave problemima savremenih političkih prevrata. Većina dosadašnjih objavljenih i dostupnih saznanja su uglavnom parcijalna i prevashodno razmatraju tek jedan od aspekata. Proučavanja i zaključci ovih fenomena u sferi društvenih nauka prevashodno se svode na ocene, procene i zaključke koji polaze od društvene štete ili moguće društvene štete koja nastaje usled prevrata. U retkim dosadašnjim istraživanjima na srodne teme analize i izvedeni zaključci su egzaktni, ali i oni su uglavnom orijentisani samo na identifikaciju opasnosti i moguće ugrožavanje zaštićenog objekta i društvenih vrednosti. Integralni pristup, koji u ovoj knjizi objedinjava sve aspekte je redak u postojećoj literaturi, te je očito da je bitan zadatak za autora predstavljalo otkrivanje mogućnosti za formiranje sveobuhvatnog pristupa proučavanju fenomena političkih prevrata naučnim metodama, što je autor i postigao. Takvim pristupom autor je svoju ideju materijalizovao u formi odlične knjige čime se bitno doprinelo objašnjenju konstatovanog naučnog problema i omogućilo njegovo bolje razumevanje kao društvenog problema. Neophodnost uočavanja i što preciznijih definisanja raznovrsnih činilaca fenomena političkih prevrata, kao i njihove interakcije sa društvenom bezbednošću, i to kako onih individualnih, tako i onih društvenih, determinisalo je rad autora i nametnulo društvene ciljeve ovog proučavanja. Generalna hipoteza od koje je autor dr Marko Parezanović pošao prilikom istraživanja savremenih političkih prevrata je da u savremenoj političkoj teoriji i političkoj praksi ovi fenomeni predstavljaju vrlo specifičan oblik društvenih procesa koji su usmereni na rušenje ustavom utvrđenog poretka i da su određeni kao društveni i praktični oblici vaninstitucionalnog osvajanja i vršenja vlasti aktivnostima ključnih aktera, bilo na unutrašnjoj ili na međunarodnoj političkoj sceni, te da je fenomen prevratničkog delovanja kao svetskog, regionalnog ili lokalnog akta, iako je vrlo srodan sa drugim formama političkog nasilja po tome što je najčešće nasilan po metodu i karakteru i nezakonit po ustavno-pravnoj formi, uvek u određenoj meri i dovoljno različit od drugih formi političkih prevrata da bi se mogao smatrati posebnom političkom i društvenom pojavom. Prva posebna hipoteza koja je potvrđena u radu jeste da se prevrati odvijaju u specifičnim i složenim političkim, ekonomskim, vojnim i bezbednosnim uslovima, koji su najčešće posledica hroničnih i dugotrajnih društvenih protivrečnosti, koje vremenom dobijaju na intenzitetu, ili su pak „dirigovani” iz inostranstva radi ispunjenja određenih interesa svetskih sila. Druga hipoteza, koja u potpunosti naglašava da politički prevrat nikada nije akt moći i izraz volje jednog čoveka, na primer, lidera prevratničke akcije, već da predstavlja oblik kolektivno vođene i realizovane aktivnosti u kojoj svaki od zaverenika ima sopstvene interese za učešće u njoj, je takođe u radu potkrepljena valjanom naučnom argumentacijom. Treće, potvrdilo se da je autor osnovano pošao od posebne hipoteze da politički prevrati sadrže brojne mogućnosti za prikriveno i subverzivno delovanje, posebno u toku složenih i dugotrajnih političkih i bezbednosnih kriza. Hronične ekonomske krize kao posledica skromne ili loše ekonomske politike, kao i strategijski interesi određenih država usmereni na povećanje stepena uticaja, samo su deo uzroka političkih prevrata. U radu je razvijena i argumentovana i posebna hipoteza da kada se legalistički politički mehanizmi ispolje kao necelishodni, određene države pribegavaju subverzivnoj aktivnosti na planu destabilizovanja i rušenja njima suprostavljenih vlada, bez obzira na stepen legitimiteta i suverenosti tih političkih subjekata. Autor je korektno zaključio da se navedena aktivnost sa jedne strane ispoljava putem ofanzivnog spoljnopolitičkog delovanja, uključujući i ekonomske pritiske, a sa druge strane gotovo uvek uz pomoć specijalnih službi. Pobrojane posebne hipoteze, predstavljaju istraživački okvir u kojem je autor verifikovao naučna saznanja o prevratima i političkoj borbi uopšte, a u kontekstu institucionalizacije tih politikoloških određenja. Istovremeno, autor je uspeo da kroz neposredno istraživanje na osnovu dostupne naučne, stručne i druge raspoložive građe, kao i na primeru realnosti kretanja političkih procesa u unutrašnjim i spoljnopolitičkim tokovima, sistematizuje dosadašnja saznanja po tom osnovu. U pogledu ideologije kao temelja prevratničke svesti izvedeni su zaključci koji ukazuju da revolucionarna svest može pronaći svoje utemeljenje u ideologiji, koja pod određenim okolnostima može biti snažan pokretač ljudske ličnosti, pokretač progresivnih, ali i regresivnih promena. Kao takva, ona nikada neće iščeznuti sa revolucionarnog horizonta, samo je pitanje u kom obliku i u kolikoj meri će se ispoljavati, što će svakako zavisiti od okolnosti u kojima se revolucionarni proces bude odvijao. Takođe, analiziran je uticaj ideologije na najvažnije političke akte, odnosno na sveopštu političku delatnost. Sintetički pristup, koji je autor izabrao, u kojem se ne daje apriorna prednost nijednom teorijskom pravcu, što je neizbežno posledica svojstva predmeta i njegove unutrašnje, strukturalne, raznorodnosti, zahtevao je primenu svih osnovnih istraživačkih metoda. Knjiga autora dr Marka Parezanovića, pod naslovom „Politički prevrat – savremeni pristup” ne samo što korektno obrađuje naučno značajnu i složenu problematiku, već i rezultati istraživanja koji su postignuti u njoj predstavljaju zapažen doprinos u smislu valjanog obuhvata teme, s jedne, i stvaranja mogućnosti njenog daljeg i dubljeg sagledavanja, sa druge strane. Knjiga predstavlja logičku i zaokruženu celinu sa svim neophodnim elementima kod ovakve vrste pisanih materijala, a posebno naučnih radova. U tom pogledu oa knjiga predstavlja značajan teorijski doprinos političkim naukama, ali i nauci uopšte. Nesumnjivo, autor je, postigao veoma dobre rezultate istraživanja i zato što je koristio obimnu i kvalitetnu savremenu stranu i domaću literaturu. Knjiga je uz to pisana vrlo razumljivim, jednostavnim, a ipak dovoljno stručnim jezikom, stilom prihvatljivim za svakog čitaoca. Rezultati istraživanja i posebno izvedeni zaključci mogu koristiti svim zainteresovanim osobama za ovu naučnu oblast, a naročito onima koje se bave praksom suzbijanja prevratničke delatnosti kao i nelegalne redukcije političke moći, jer mogu da obogate svoj fond znanja i unaprede svoje praktično delovanje. Budući da ova knjiga predstavlja značajan naučni doprinos ne samo u saznajnom, već i u obrazovno-vaspitnom smislu i da je vredna osnova za istraživanja drugih, najtoplije je preporučujem. S A D R Ž A J Rezime .............................................................................................. 13 Ključne reči ................................................................................... 14 Resume .............................................................................................. 17 Key words ........................................................................................ 18 Rezюme ............................................................................................. 21 Klюčevыe slova ............................................................................ 22 Predgovor Dragana Simeunovića .............................................. 25 UVOD ............................................................................................... 30 TEORETSKO-METODOLOŠKI OKVIR ................................ 37 1. REVOLUCIJA – KRALjICA POLITIČKIH PREVRATA .... 43 Razlike u definisanju pojmova kao posledica teorijskih razlika i različitih teorijskih pristupa ................................................. 43 Politička i socijalna revolucija ................................................. 54 Nasilje u revoluciji ....................................................................... 59 Demokratske revolucije od 1989. do 1991. godine ....................... 64 Obojene revolucije ........................................................................... 73 Obojene revolucije na primeru Gruzije, Ukrajine, Kirgizije, Uzbekistana i Moldavije ................................................................ 76 Metodika izvođenja obojenih revolucija ...................................... 88 2. REVOLUCIJA U KONTEKSTU POLITIČKE VLASTI, MOĆI, SILE I NASILjA ......................................................... 97 Politička vlast ............................................................................ 97 Politička moć ............................................................................... 104 Politička sila ............................................................................. 112 Političko nasilje ........................................................................ 115 Revolucionarno nasilje ............................................................... 119 Oblici nasilja svojstveni nasilnim revolucijama .................. 125 Oblici nasilja u demokratskim i obojenim revolucijama........ 131 3. POLITIČKI PREVRATI .................................................... 137 Politički udar ............................................................................. 137 Državni udar ................................................................................. 140 „Državni udar odozgo” ................................................................. 153 Puč .................................................................................................. 157 Oružana pobuna ............................................................................. 161 4. POLITIČKI PREVRAT KAO POSLEDICA NEPREMOSTIVIH PROTIVREČNOSTI SAVREMENOG DRUŠTVA ....................................................... 167 Socijalna i ekonomska kriza ....................................................... 167 Unutrašnja politička i bezbednosna kriza ............................... 180 Regionalni i međunarodni politički odnosi posmatrani kroz prizmu nuklearnog potencijala velikih sila ........................... 191 Prirodni resursi, energetika, rudno bogatstvo i voda ............ 196 5. SAVREMENI KORENI PREVRATNIČKOG DELOVANjA .. 209 Ideologija i prevratnička svest ................................................. 209 Demokratija ................................................................................... 216 Sloboda .......................................................................................... 220 Ljudska prava .................................................................................. 226 Religija .......................................................................................... 233 Moć i nemoć tradicije ................................................................. 237 6. AKTERI I NjIHOV POLOŽAJ U PRIPREMI I IZVOĐENjU POLITIČKOG PREVRATA ......................... 249 Akciono jezgro kao osnovni činilac savremenog političkog prevrata .......................................................................................... 249 Zavera kao jedan od integrativnih faktora akcionog jezgra .... 255 Angažovanje lica za zavereničku organizaciju ......................... 262 Proces angažovanja lica za zavereničku organizaciju ............ 265 Političke strukture i njihovi interesi ................................... 268 Specijalne službe ........................................................................ 273 Uloga internih službi bezbednosti u prevratničkom procesu .. 277 Uloga interne kontraobaveštajne službe .................................. 280 Uloga interne obaveštajne službe ............................................ 288 Uloga stranih obaveštajnih službi ............................................ 291 Položaj, značaj i uloga vojnog faktora ...................................... 305 Nacionalne oružane snage u političkom prevratu .................. 311 Vojna intervencija kao mehanizam podrške prevratničkim snagama ........................................................................................... 316 Elektronski mediji i drugi centri propagandne moći ........... 324 Uloga društvenih mreža u političkom prevratu ..................... 337 7. TAKTIKA I METODIKA IZVOĐENjA POLITIČKIH PREVRATA ..................................................... 349 Nasilni oblik i njegove faze ...................................................... 349 Nenasilni oblik i njegove faze .................................................. 354 Sličnosti, razlike i osobenosti nasilnog i nenasilnog oblika .. 363 8. SPREČAVANjE POLITIČKIH PREVRATA – TAKTIČKI NIVO .................................................................. 369 Bezbednosna zaštita armije i organa državne bezbednosti .... 370 Bezbednosna zaštita organa izvršne i zakonodavne vlasti .... 376 Bezbednosna zaštita drumskog saobraćaja ................................. 379 Bezbednosna zaštita železničkog saobraćaja ........................... 382 Bezbednosna zaštita vodenog saobraćaja ................................... 385 Bezbednosna zaštita vazdušnog saobraćaja .............................. 387 Bezbednosna zaštita telekomunikacionih sistema ................. 390 Bezbednosna zaštita elektroenergetskih sistema ................... 393 Bezbednosna zaštita životne sredine ....................................... 398 Ilegalni prislušni centri ....................................................... 400 Bezbednosna zaštita od ilegalnog opserviranja i praćenja .... 405 Korumpiranje, ucenjivanje i zastrašivanje predstavnika vlasti ......................................................................................... 409 Uloga terorističkih aktivnosti u političkom prevratu ........ 414 9. GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST, NELEGALNI ŠTRAJKOVI, NELEGALNE DEMONSTRACIJE I GRAĐANSKI NEREDI U PREDVORJU POLITIČKIH PREVRATA ..................................................... 421 Suzbijanje građanske neposlušnosti ......................................... 421 Suzbijanje nelegalnih štrajkova ................................................ 425 Nelegalne demonstracije ............................................................. 428 Građanski neredi ........................................................................... 433 10. REZULTATI SAVREMENIH POLITIČKIH PREVRATA .. 443 Efekti savremenih političkih prevrata .................................. 443 Dometi savremenih političkih prevrata i njihove granice ... 446 11. STUDIJE SLUČAJA POLITIČKIH PREVRATA ........ 455 Studija slučaja 1: Vojni udar JNA – mit ili realnost ...... 455 Kratak osvrt na političko-bezbednosne prilike i položaj vojnog faktora ............................................................................................ 458 Mogući pravci razvoja političko-bezbednosne situacije u slučaju realizovanja vojnog udara ................................................ 472 Studija slučaja 2: Arapsko proleće kao novi tip političkog prevrata ........................................................................................ 479 Uslovi koji su doprineli stvaranju revolucionarnih procesa .... 481 Izvođenje revolucija ..................................................................... 485 Studija slučaja 3: Sirija i Arapsko proleće ....................... 493 Sirija i Kurdi, pitanje ruske vojne podrške ............................ 497 Mogući pravci daljeg razvoja situacije u Siriji ..................... 503 Studija slučaja 4: Protesti na trgu Taksim – prolazni sukob ili predvorje političkih promena u Turskoj ...................... 509 Savremena Turska, njen geopolitički položaj i aktuelno političko-bezbednosno stanje ..................................................... 512 Kurdsko pitanje u Turskoj ............................................................ 517 Aktuelni protesti u Turskoj ....................................................... 519 Mogući pravci daljeg razvoja turske krize ................................ 523 ZAKLjUČNA RAZMATRANjA ..................................................... 527 LITERATURA ............................................................................... 531 REGISTAR NAJZNAČAJNIJIH POJMOVA, IMENA I NAZIVA .................................................................... 551
***
Ivan Radosavljević: Tema političkih prevrata ponovo dobija na značaju Naučna monografija dr Marka Parezanovića „Politički prevrat – savremeni pristup“, predstavlja jednu nadasve aktuelnu i interesantnu studiju, u kojoj su multidisciplinarnim pristupom na odgovarajući način analizirana i sistematizovana raspoloživa znanja o predmetu istraživanja. Zbog složene strukture političkih prevrata, autor je korišćenjem adekvatne metodološke aparature, uspeo da inkorporira u svoje istraživanje sve najvažnije rezultate i zakonomernosti iz različitih društvenih nauka, što je bio izrazito složen istraživački poduhvat. Autor je ostvario projektovane ciljeve svog istraživanja i u određenim segmentima odvažio se i da iznese naučna predviđanja, što svakako predstavlja jedan od najsloženijih i najrizičnijih istraživačkih zahvata. Kada je u pitanju struktura monografije, ona se sastoji iz jedanaest delova - tematskih celina - što ide u prilog njenoj temeljnosti i sveobuhvatnosti. Zanimljivo je da je u okviru prvih tematskih celina u velikoj meri prisutan teorijski aspekt izučavanja fenomenologije političkih prevrata, a da kako se ide dalje i sve dublje se ulazi u rezultate istraživanja, knjiga postaje sve dinamičnija i interesantnija. To proističe iz činjenice da je autor veoma umešno i obazrivo sistematizovao i određena praktična saznanja koja su pre svega rezultat savremene politikološke nauke i istraživačke prakse proistekle iz dosadašnjih prevratničkih procesa. Na taj način, knjiga je dobila na dinamičnosti i aktuelnosti, posebno ako se uzme u obzir da je problematika političkih prevrata u drugoj polovini XX i na početku XXI veka, dobila poseban značaj. Ako se izuzmu politički prevrati koji su na području Latinske Amerike i Afrike tradiocionalno prisutni, ne sme se prenebregnuti činjenica da su prevrati ne samo obeležili, već i trasirali dalje međunarodne i sveukupne društvene odnose i u Evropi, na postsovjetskom prostoru, pa i šire. Dometi i posledice tih političkih prevrata, ne predstavljaju završene procese, što se lako može ustanoviti na primeru „obojenih“ revolucija, kojima je i autor posvetio posebnu istraživačku pažnju. Autor je veoma uspešno koristio i sistematizovao obimnu naučnu i stručnu literaturu, što takođe predstavlja nesumnjiv naučni doprinos. Ova studija može da posluži kao veoma korisna literatura za studente i naučne poslenike koji se bave istraživanjem političkih pojava i procesa Jedna od značajnih osobenosti ove knjige da je, iako predstavlja naučnu monografiju, pisana na takav način da je u potpunosti prilagođena širem čitalačkom auditorijumu, te da je bez bilo kakvih poteškoća mogu razumeti i oni koji nemaju predznanja o političkim prevratima i teoriji politike uopšte. Miša Đurković: Bogata i koherentna studija Doktor Marko Parezanović je već par godina unazad prisutan u našoj naučnoj i publicističkoj javnosti. Nekoliko njegovih priloga objavljenih u periodici skrenuli su pažnju javnosti svojim specifičnim stilom koji je kombinacija odlične teorijske osnove i vrlo konkretnih znanja o pojedinačnim primerima unutrašnjih previranja u određenim zemljama. Kao logična posledica njegovih istraživanja nastalih u prethodnih nekoliko godina došla je i knjiga koju autor predaje javnosti. Knjiga Politički prevrat je dopunjeno i prošireno izdanje doktorske disertacije koju je Parezanović odbranio 2011 na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pod mentorstvom profesora Dragana Simeunovića. Ovaj rukopis ima veoma važnu ulogu u našoj stručnoj javnosti jer pokriva jednu veoma važnu i aktuelnu obalst istraživanja kojom se kod nas bavi veoma mali broj ljudi. Sva dešavanja od rušenja komunističkih sistema u periodu oko 1990, preko talasa obojenih revoulcija u prvoj polovini dvehiljaditih i konačno do smena vlasti izazvanih arapskim prolećem, nisu našla adekvatnu recepciju u našoj naučnoj javnosti. Ovo je tim čudnije što je čitav drugi talas, započet upravo u Beogradu u vreme pred rušenje Miloševićevog režima. Kolega Parezanović se usmerio upravo na ovu neistraženu oblast i preduzeo veoma konkretno istraživanje koje rasvetljava teorijski, metodološki i bezbednosni okvir svih ovih procesa. Rukopis je okvirno organizovan oko četiri ključna problema. Prvi deo se odnosi na osnovna teorijska, metodološka, konceptualna i pojmovna razjašnjenja. Nakon uvoda sledi poglavlje o revolucijama, gde Parezanović kreće od opšte definicije ovog fenomena i kreće se do savremenih obojenih revolucija, posebno razjašnjavajući tehniku izvođenja ovih savremenih državnih udara. Drugo poglavlje smešta revoluciju u klasičan pojmovni aparat realistične politikologije koja se bavi pitanjima moći, vlasti i nasilja. Sledi posebno poglavlje koje razjašnjava srodne fenomene kao što su puč, državni udar, ili oružana pobuna. Drugi deo obuhvata dva poglavlja koja daju socijalnu i ideološku pozadinu izvođenja savremenih revolucija i prevrata. U prvom se objašnjavaju večiti izvori konflikta unutar pojedinih društava, kao i između subjekata u međunarodnoj zajednici. Parezanović skreće pažnju na posledice savremene ekonomske krize, na činjenicu nuklearne opanosti i posebno na borbu za resurse kao jedan od najvažnijih pokretača sukoba i prevrata. Naredno poglavlje skreće pažnju na ideološke osnove legitimzacije savremenih političkih prevrata: svaka kritična masa mora biti vođena nekom vrstom ideološke ili vrednosne motivacije. Autor stoga usmerava svoju pažnju na pitanja demokratije, ljudskih prava, religije i slobode kao najvažnijih pokretača u savremenom svetu. Treća celina donosi dva izuzetno korisna poglavlja koja detaljno razjašnjavaju tehniku i metodiku izvođenja političkih prevrata. Dok se u sedmom poglavlju razmatraju i porede nasilni i nenasilni oblik izvođenja prevrata, u šestom se detaljno analiziraju uloga i položaj niza pojedinačnih aktera kao što su zavarenici, političke strukture, elektronski i propagandni mediji, specijalne službe, vojni faktor i končano društvene mreže kao sve bitniji faktor organizovanja, mobilizacije i delovanja. Sledi celina koja se bavi kontraobaveštajnom i bezbednosnom zaštitom svake države od ovako osmišljenih i sprovođenih zavera, kao i od politički motivisanih štrajkova i drugih oblika građanske neposlušnosti, i na kraju sledi zaključno razmatranje koje daje opštu ocenu efekata i dometa savremenih političkih prevrata. Kao neka vrsta dodatka na kraju se izlažu četiri studije slučaja političkih prevrata: mogući vojni udar JNA 1991, Arapsko proleće, slučaj Sirije kao refleksija arapskog proleća i građanski protesti u Istanbulu iz 2013. Radi se dakle o bogatoj, metodski dosledno izvedenoj i koherentnoj studiji koja će dati doprinos kako našoj politikologiji tako i studijama bezbednosti. Stoga sa velikim zadovoljstvom preporučujem ovaj rukopis za štampanje.
|