Neumorni Kusturica

Uporni i saborni Kusturica svojom briljantnom umetničkom idejom i izrazom priredio je 28. juna više nego ubedljiv scenski prikaz Sarajevskog atentata,a povodom obeležavanja stogodišnjice u Andrićgradu. Golubovi mira,božanski zvuk magičnog violiniste Nemanje Radulovića, Bećkovićevo podsećanje na našu burnu i dramatičnu istoriju, gromoglasni hor ruske armije „Aleksandrov“ , patrijarhove reči mira i ljubavi , na hiljade znatiželjnika-bili su sastavni deo tog dana spektakularnog scenskog prikaza koji je Kusturica naslovio sa „Pobunjeni anđeli“.

Ono što neretko ne može da uradi neodlučno društvo,to jest država , neumorni Kusturica nam je dokaz da to može pojedinac s dobrom idejom, velikom upornošću i zavidnim znanjem i umećem.

Između velikog filmskog projekta „Mliječni put“ koji upravo realizuje, privođenja kraju svog prvog romana, kao i nove knjige kratkih priča, koncerata i nadasve završetka njegovog najznačajnijeg ,reklo bi se,životnog projekta-Andrićgrada, Kusturica nije dozvolio da stogodišnjica Sarajevskog atentata prođe pored nas neobeleženo kao što je prošla saga o celokupnom Prvom svetskom ratu koju smo kroz istorijske udžbenike dobijali u nepotpunoj verziji. Poseban kvalitet tog uzbudljivog scenskog prikaza jeste činjenica da se i u svom umetničkom izrazu Kusturica držao isključivo istorije bežeći od dnevne politike i banalnosti. Jer autor dobro zna da nas istorija opominje,kao i to da često ima istorija koje se ne pričaju u Evropi.I u tome i jeste veličina ovog efektnog Kusturičinog scenskog prikaza koji smo tog dana videli u Andrićgradu.

Očigledno da je i ovaj događaj pokazao da Andrićgrad postaje svesrpska kulturna prestonica ali i šire, s obzirom na dosadašnje kulturno-umetničke sadržaje a i one koji su u najavi.Tu svakako posebno mesto ima Andrićev institut čije je istorijsko odeljenje od početka godine do danas u vidu „Istorijskih svesaka“, međunarodnog istorijskog časopisa „Vekovi“ i prve značajne knjige „Sarajevski atentat-povratak dokumentima“ ( sa dosad neobjavljenim dokumentima o Velikom ratu) umnogome razbistrilo saznanja o Prvom svetskom ratu i doprinelo njegovom realnom sagledavanju.Isto je i sa odeljenjem za književnost u kome , kao i u istorijskom odeljenju, rade ugledni domaći i strani naučnici.Sve njih Kusturica je okupio i u okviru Andrićevog insituta angažovao da svoja naučnoistraživačka saznanja , činjenice i dokumenta predoče javnosti,a ne , kao što je to običaj među domaćom naučnim elitom , da ona cirkulišu isključivo u zatvorenim naučnim krugovima i ostaju van dometa šire javnosti.

Za one koji se pitaju zašto je treći čin Kusturičinog scenskog prikaza zatvorio nastup Akademskog hora ruske armije „Aleksandrov“ dok je u Sarajevu svirala,recimo,Bečka filharmonija, odgovor je kratak i potpuno jasan. Izgleda da se svako opredelio za svoje saveznike iz Velikog rata. Ako sarajevski mediji tvrde da je koncert Bečke filharmonije događaj najvišeg ranga gde god u svetu nastupa taj orkestar onda uz tu činjenicu svakako treba dodati i podatak da je lakše dobiti Rolingstounse za nastup nego čuveni hor „Aleksandrov“.

Poseban kvalitet ovogodišnje vidovdanske svečanosti je i to što je sve  prezentovano iz Andrićgrada bilo lišeno bilo kakvog inata, surevnjivosti i skrivenih namera prema bilo kome.  Upravo tragajući za evropskim kulturnim identitetom koji neće biti negacija nacionalnih identiteta već podsticanje njihove posebnosti,Kusturica,čije sveukupno stvaralaštvo Evropa uveliko slavi,i ovog puta je u duhu E.Morena „pišući na svom jeziku,govorio evropski“. Zato smo i prisustvovali veličanstvenom događaju tog dana u Andrićgradu.

Zbog svega viđenog ne preostaje nam ništa drugo nego da po ko zna koji put kažemo:Kusturici-kapa dole!