Кандидатура Хилари Клинтон није учинила ништа за феминизам

24. мај 2008.

Када се прашина после избора из 2008. буде слегла, хоће ли се испоставити да је Хилари Клинтон помогла или одмогла успону жена ка месту председника Сједињених Америчких Држава?

Хилари је сада мрзовољна, одбија да призна номинацију Барака Обаме која је на помолу и прети да упетља Демократску правну кучину све до конвенције у августу, али и даље.

Они који мисле да ће се кроз неколико недеља Хилари достојанствено повући живе у сновима. Клинтонови су немилосрдни борци који ће зарити оштре зубе у било који крвав пешкир.

Уз сирову амбицију и тврдоглаву енергију којом руши све пред собом, Хилари ће сигурно дубоко утицати на младе жене које теже високим положајима. Она је истовремено и узор који инспирише, али и лош пример некога ко подвија реп – каријеристкиња која отворено заступа феминизам, али не зна како да нађе пут до успеха без мужевљевих веза, савета и интервенција.

Иако је Бил Клинтон осмислио Хиларину кампању за Сенат и за номинацију у Демократској странци, али је у последњих неколико месеци био и сметња, јер је искористио предизборне говоре да би блебетао о себи или да би у дебату убацио расне тонове који стварају раздор.

Следећој кандидаткињи за председника било би најпаметније да евентуално блудног мужа стави под тепих и тамо га и остави. Уколико жене заиста желе равноправност, морају саме водити своје битке и не смеју се ослањати на туђу славу.

Хилари је покушала да добије и јаре и паре – да искористи мужевљеву популарност која изазива носталгију истовремено тврдећи да је жртва полне дискриминације.

И шта онда? Да ли су мушкарци подобни спонзори или снисходљиви угњетавачи?

Када су њене наде да ће постати председник почеле да бледе, Хилари је повисила улог међу окорелим феминисткињама. Њени сурогати кукају на сва уста ударајући у таламбасе у покушају да све љуте жене истерају на брисан простор.

Хилари је своју војску скупила с коца и конопца. Нек се вијоре црвене заставе! Хилари се поставила као мученица, преварена жена, изложена спрдњи, кажњена и бачена у запећак зарад коначног добра свих жена. А да ли, међутим, ова сладуњава мелодрама поткопава главне циљеве феминизма?

Упркос свих њених тврдњи да су медији пристрасни и да су се мушки супарници лоше опходили према њој, Хилари се извукла апсурдно смешно из ове кампање. Ни њени противници ни новинари који припадају преовлађујућем калупу размишљања нису имали храбрости да истраже или бар да наведу огроман списак скандала у које су били умешани Клинтонови, а у којима се Хилари готово увек била дубоко заглибила.

Оптужбе за сексизам постале су Хиларина рутинска стратегија за избегавање критика. Међутим, уплићући савремени, племенити феминизам у своју збркану психолошку драму, Хилари поткрепљује отрцане стереотипе о женама. Да ли ће одсад свака кандидаткиња која губи проливати крокодилске сузе тврдећи да су је осакатили мушки понос и предрасуде?

Највећа препрека за победу жена у трци за Белу кућу јесте чињеница да је председник и главнокомандујући оружаних снага, те да као такав мора уливати снагу и одлучност у одбрану нације. Хилари је лукаво покушала да реши овај проблем тако што је издејствовала да буде именована у Комитет сената за оружане снаге, где је упијала информације и полако задобила поверење високих официра.

Међутим, овај њен наум кренуо је низбрдо када је удворички пратећи податке анкете јавног мњења гласала за Резолуцију о рату којом су Џорџу Бушу дата овлашћења да изврши инвазију на Ирак. Ова судбоносна одлука, која је требало да подупре њен војни кредибилитет, удаљила ју је од левог крила партије и, да би иронија била већа, повећала изгледа за избор до тада практично непознатог Обаме, који се јавно успротивио рату.

Женама које размишљају да пођу стопама Хилариног преседана било би боље да се не обазиру на пролазне анкете, већ да проучавају војну историју. Када жене покушавају да одену лављу кожу војничке храбрости, то доводи до непријатних ситуација, као што је Хиларина измишљотина о томе како је трчала у заклон пред снајпером у Босни, што је увредило америчку војску имплицирајући да би војска прву даму и њену кћер изложила опасности.

Ту је и Хиларина претња како ће Ирак „сравнити са земљом“ уколико нападне Израел, што је лош избор речи који открива колико наивно схвата војне опције и колико је равнодушна према људским губицима. Идеолози феминизма жале се да је пред женским кандидатима тежак пут. Тврди се да Хилари мора да истовремено буде и чврста и мека, и мужевна и женствена.

Да ли је то онда основни разлог за њене вртоглаве промене карактера? У свакој држави или области у коју први пут дође Хилари мења тон гласа и акценат, од стандардног до јужњачког. Ово делује сирово и снисходљивог – што је један од разлога зашто је изгубила подршку међу себи сличнима, образованим женама из више средње класе.

Прва жена председник мора имати доследан карактер и сталожено држање. Биће јој, међутим потребно и брдо пара, што је кључно за огроман маркетинг који је нажалост део изборне кампање у САД. Овде је Хилари, уз мужевљево покровитељство, прокрчила пут.

Нема никога ко боље ласка и подилази богатима и славнима. Али Хилари је запањујуће растрошно спискала своје богатство. Иако је прикупила око сто милиона долара, сада дугује преко двадесет милиона, а сваким даном запада у све веће дугове.

Многи људи негодују пошто она прође, јер их је бездушно оставила без новца. Очигледно да не уме да мудро располаже новцем, због чега многи гласачи нису вољни да у њене руке препусте амерички буџет. Сексизам нема с тим никакве везе.

Текст је преузет из листа Telegraph www.telegraph.co.uk