Četiri jahačice i uplašeni muškarac

Da li bi Hilari Klinton, Monika Levinski i Keri Bredšo imale o čemu da razgovaraju za ručkom na Menhetnu, i koliko je planetarno popularni “Seks i grad” samo još jedan od (a)političnih ženskih žanrova kome (ni)je u Srbiji mesto?

Keri Bredšo je naučila još jednu lekciju. Venčanje sa Zverkom nije smelo da bude veće od samog Zverke (“bigger than Mr. Big”). Zverka je pobegao sa sopstvenog venčanja na kojem je trebalo da bude svedok Kerine udaje za venčanicu Vivijen Vestvud. Ko još nije čuo za modnu kreatorku Vivijen Vestvud – ne mari. Filmski kritičar Rodžer Ebert je u svom prilično zajedljivom prikazu filma Seks i grad u Čikago san tajmsu, napisao kako je, sva sreća, za Vestvudovu ipak čuo, “ali samo u funkciji nekadašnje devojke menadžera Seks Pistolsa”.

Elem, na tom baksuznom venčanju, Zverka je, po svemu sudeći, trebalo da odigra ulogu bidermajera kojim ga je Keri namlatila. Razume se, pošto je furnuo s venčanja. Posle dva i po sata, koliko traje film Seks i grad, zapravo jedna velika epizoda koja se nastavlja tamo gde se završila serija 2004. godine, i Zverka je naučio lekciju. Pedeset mu je već, to s Keri traje obrni-okreni, deset godina (od 1998, kad je HBO počeo da prikazuje ovaj planetarno popularni sitkom), a nikad joj nije napisao nijedno ljubavno pismo. Danima je prepisivao i slao na Kerin e-mail pisma iz knjige “Ljubavna pisma velikih, od 18. veka do danas”. Sam je uspeo da smisli jedno: “Sve sam upropastio, ali, uvek ću te voleti.” Posle su se pomirili, venčali u opštini, Keri je bila u običnoj, bezimenoj beloj haljinici. I, čiča-miča i gotova priča.

Ako neka od dama još nije gledala film, izvinjavamo se na spojleru (otkrivanju zapleta i raspleta) na koji ne upozorismo na vreme. Ali, računamo da je prošlo mesec dana od njujorške premijere, beogradski bioskopi su već ušli u uspešnu treću nedelju prikazivanja Seksa i grada, prva serija pirata je već rasprodata. Dakle, sve dame koje je to zanimalo, gledale – ne gledale film, sigurno već znaju detalje.

One koje još uvek ne znaju, a važno im je, svakako treba da vide kako su producenti filma majstorski rastegli nekoliko novinskih redova u 150 minuta. I napravili film od 65 miliona dolara, koji je u prvoj nedelji prikazivanja zaradio 55,7 miliona dolara (sad već tu cifru treba pomnožiti sa četiri ili pet) i osvojio titulu najboljeg ostvarenja u žanru komedije zabranjene za mlađe od 17 godina. Videle su ga desetine miliona gledalaca. Gledateljki. I ima još brdo tih brojeva koji prate svaki dugoočekivani bioskopski hit koji to postane i pre nego što padne prva klapa. Po čemu je to, onda, Seks i grad drugačiji bioskopski hit? Pa valjda po neumoljivim holivudskim statistikama koje kažu da su, prošle godine, od prvih pedeset snimljenih filmova u Holivudu, svega u pet filmova glavne uloge imale žene. Telma Adams, filmski kritičar Ju-Es viklija zato kaže: “Pitanje je ovde, može li žena da otvori film? Meril Strip ne može. DŽodi Foster ne može, DŽulija Roberts ne može. Ali, Keri? Da, ona može.”

E sad, nije baš da je samo muški zloban Entoni Lejn u svom otrovnom prikazu filma Seks i grad, kad piše u Njujorkeru: “Kada je Greta Garbo odigrala Anu Karenjinu 1935. godine, bila je srećna, nesrećna, voljena, ostavljena i pod vozom za manje od 100 minuta. Kako će, do đavola, njene naslednice da ispune to vreme?”

OK, film je loš, naivan, nema tu ništa od seksa, a i grad je prilično sumnjiv, čista fešn-selekšn prevara, budalasti „TV šou na steroidima”, kažite šta god hoćete o njemu, ali ko ovde uopšte govori o filmu? Reč je o čisto ženskoj pomami, koja se odavno ne pamti. Sve te zajedljive i više nego negativne kritike filma Seks i grad, koje potpisuju uglavnom muškarci, nijednu ženu neće odvratiti od gledanja filma. Kao što ih niko nije mogao odvratiti od gledanja serije, šest godina zaredom. Većina žena to voli. Onako kako deca vole Harija Potera. I šta sad da radimo?

Mada, među ciničnim Srbima, sklonim razotkrivanju teorija zavera, kola priča da je taj muški bes na Seks i grad vrlo kontrolisan i naručen. U stvari, da je to samo američka marketinška mašinerija za dizanje buke, da sad svi potrčimo da vidimo film, pitajući se što su svi digli dreku na malu žensku večernju zabavu. Možda.

Ali, dovoljno je napraviti anketicu među muškarcima usred Beograda pa doći do podatka da oni “ne podnose te četiri glupače”, jer “kako to one misle da nađu ljubav, kad samo što traktori nisu preko njih išli”, i “šta one, uopšte, zamišljaju, ko su, zašto su tako nadobudne i samosvesne”? Ima i onih koji tvrde da je to “žensko prijateljstvo, samo drugi naziv za vrlo smišljenu lezbijsku indoktrinaciju, jer žene se upućuju na to da im muškarci ne mogu biti prijatelji, a da je ženski savez, to smešno sestrinstvo, zapravo zamena za porodicu”. I da je dobro razbiti ga. Iako ni seriju ni film nisu gledali, ima i onih koji za tu priliku nepogrešivo citiraju Samantu DŽouns, jednu od četiri junakinje, koja je odavno kazala: “Žene su za prijateljstvo, a muškarci za seks.”

Naravno da ima i onih muškaraca koji nemaju ništa protiv Keri i njenih drugarica, ali “Menhetn nije Beograd, a naše devojke su sklone da kopiraju”. Tačno, ali ništa više od Beograđanki s kraja 19. veka koje su obožavale sve što stigne iz Pariza, a modu posebno. Kako bilo, komentar novinara Dejana Kataline demantuje bilo kakvu ideju o zaveri američkog marketinškog Seks i grad lobija. Evo šta Katalina piše na Presovom blogu: “Usred prvenstva žene su dobile još jednu golemu satisfakciju – premijeru filma Seks i grad. Kud ćeš bolje? Pustite nas da gledamo fudbal, idite vidite šta ima novo sa onim bakutama iz Njujorka. Kakve gilje furaju, koje koktele piju, koje će haljinice biti glavna fora ovog leta/jeseni/zime, koje su nove pljuvačine po muškarcima smislile...”

Ovo poslednje – posebno. Nije valjda bilo serije koja je, pre ili posle Seksa i grada, tako eksplicitno, često vulgarno govorila o erektilnim problemima, premalim ili prevelikim polnim organima, alkoholičarima, maminim sinovima, seksualno isfrustriranim, zakletim neženjama, “ženomrscima, koji su poprimili određeni, nepogrešivi smrad”, kako ih je uostalom opisala u svojoj kolumni u Njujork obzerveru Kendas Bušnel, sredinom devedesetih, po kojoj su nastale i knjiga i serija Seks i grad. Dakle, dok su žene bile fascinirane činjenicom da je pred njima TV revolucija, koja im u zabavnoj formi prikazuje “žene od krvi i mesa, sa svim njihovim ranjivostima, strepnjama i inteligencijom”, muškarci su je mrzeli.

Profesor dr Petar Bokun, neuropsihijatar, za NIN će reći da sigurno taj muški bes na Seks i grad dolazi od toga što tu nema mnogo muškaraca za primer: “A muškarci su zaplašena bića. Sve ih je više, njih plaši sve, a pogotovo kad ih kastriraju samostalne žene. One deluju kastraciono, a oni beže u negativizam, sledi agresija iza toga, a iza te agresije puzanje i klečanje i: Molim te, oprosti. To su tri faze ponašanja uplašenog muškarca. Nema više harizmatičnih ličnosti, postoje mali činovnici u bankama, koji idu na one tim bildinge, nema više De Gola, Čerčila, Hitlera, Tita, Staljina, Napoleona... Prošla su vremena izrazitih ličnosti. Kad vide ta četiri jahača apokalipse, te četiri mačke američke, naravno da se uplaše.”
Ima, dakle, nešto i u tome što serija, pa i film donekle, bazično, na prvu loptu pokazuje da su uloge promenjene. Jer, došlo je vreme Don Žuanki, kaže prof. dr Zorica Tomić, sociolog kulture. Don Žuanke su žene koje love i odbacuju muškarce na način na koji zapadnoevropski kulturni milje predstavlja Don Žuana kao beskrupuloznog trošitelja žena.

I te kako ima i onih emancipovanih žena koje ne podnose seriju Seks i grad. Ipak sve te samostalne, bogate, obrazovane žene u preskupim i neudobnim “manolo blanik” sandalicama i “luj viton” tašnama, love jedno – burmu. Svaka na svoj način. “Ipak je taj fantazam o udaji i te kako prisutan, iako ga scenaristi kroz njihove likove navodno demantuju sve vreme. Jaka konzervativna crta živeli-su-srećno-do-kraja-života samo je zaodenuta tim fantazmom koji se u zapadnoevropskom kulturnom krugu određuje kao muški princip, princip Don Žuana, uzmi i ostavi” (dr Zorica Tomić). Zato je ceo taj serijal regresivan jer potvrđuje vladajuće paradigme, neprimerene stvarnosti. Fantazam o muškarcu koji beži i karikatura emancipovane žene u kojoj čuči ta perfidna, pokvarena, lukava loviteljka muža koja će ga na kraju zauvek zauzdati. I Seks i grad, dakle, samo potvrđuje deo te bazične paradigme, zaključuje dr Tomić, a to je da su žene lukave i pokvarene, opasne kad su samosvesne i da će na kraju obrlatiti svakog muškarca, a oni su opasni sve dok ne budu savladani. Prema tome ceo taj serijal govori o borbi polova i – to je sve. Nije ni čudo što se ta ista borba nastavlja i u medijskim analizama novog holivudskog hepiend trika, ali i u predsedničkim kampanjama.

Zato je, valjda, nekome od analitičara palo na pamet da sve Amerikanke koje su čekale u redu za bioskopsku kartu strpa u gubitnički tabor Hilari Klinton. I da ustanovi da sve one koje su glasale za Hilari, ali i one koje će glasati za DŽona Mekejna, gledaju Seks i grad. Valjda i zato što je bes kritičara filma za ponečiji ukus poprimio seksističke razmere, koje su na neki način približile Saru DŽesiku Parker i Hilari Klinton. Prva je proglašena najmanje privlačnom i najneseksipilnijom ženom na svetu u muškom časopisu Maksim, a druga je ubeđena da joj je seksizam srušio kampanju, valjda zbog onih parola: “Opeglaj mi košulju”.

Istog vikenda koji je označio kraj kampanje za Hilari Klinton, povorke belih i dobro obučenih žena su stajale pred američkim bioskopima iščekujući premijeru Seksa i grada. Neobična podudarnost. Zluradi kažu da besposlene klintonovke nisu imale gde da odu tog vikenda, jer je već i najvernijima postalo jasno da je Hilari Klinton izgubila od Baraka Obame. Pa su otišle u bioskop. Iako je, pri tom, poznato da je Klintonova uživala podršku starijih belkinja, kako piše magazin Slejt, a publiku Seksa i grada čine devojke od 25 pa naviše, presudilo je Galupovo istraživanje. Po njemu, suštinska podrška Klintonovoj bile su belkinje svih uzrasta. U duelu Klintonova – Mekejn, one bi svakako glasale za Hilari, ali u slučaju duela Obama – Mekejn, one glasaju za Mekejna. Kad se svi ti podaci bace na papir, magazin Slejt tvrdi da su belkinje koje su glasale za Hilari Klinton, u stvari i obožavateljke Keri, Mirande, Šarlote i Samante.

Elem, nije samo Galupovo istraživanje dokaz neke tajne veze između Hilari Klinton i Keri Bredšo. Klintonova jeste prva ozbiljna žena kandidat za predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama. Ali je ipak žena uspešnog političara, bivšeg predsednika Sjedinjenih Država, koji će ostati upamćen po svojoj seks-aferi u Ovalnom kabinetu Bele kuće. To ga je umalo uništilo kao predsednika, ali mu nije uništilo brak sa Hilari. Dakle, iako priličan broj feministkinja stavlja svoj žeton na Obamu, za to vreme Seks i grad slavi žensku nezavisnost, seksualnu ispunjenost i ženski karijerizam, suštinske vrednosti svake ozbiljne feministkinje, piše Timoti Noa u Slejtu. Ali to je samo u jednom rukavu. U drugom, pred nama su žene opterećene skupom garderobom, novcem i statusom, koje love bogatog muža. Dugo i strpljivo. Jer, ni samostalna Keri ne može da odoli a da se ne pohvali svojim drugaricama kako je gospodin Zverka samo za njih dvoje kupio penthaus apartman na Petoj aveniji, u kojem će samo za nju napraviti veliki orman za sve njene krpice i štiklice. I lepo kaže Mirandi: “Budi ljubomorna, draga.” Keri takođe sasvim poslovno saopštava Zverki da se ona neće osećati materijalno zbrinutom u stanu koji je on kupio, pa tako i kreće cela priča o venčanju. Drugi put, pak, ta prosidba izgleda bajkovito – oboje su naučili “lekciju” – u garderoberu koji liči na devojačku sobu, Zverka prinčevski klekne i živeli-su-srećno-do-kraja-života.

Tako, Hilari Klinton i Keri Bredšo na neki način predstavljaju vrstu kompromisnog ženskog sna o moći. Onog donžuanskog lova na prsten.
Hilari Klinton je umalo pobedila na nominacijama za demokratskog kandidata, ali tek pošto se udala za gospodina Zverku – Bila Klintona, zaključuje Timoti Noa. Kao što je i Vivijen Vestvud prvo valjda trebalo da bude devojka menadžera Seks Pistolsa, pa čuvena modna kreatorka, o čemu za nečiji ukus seksistički govori i Rodžer Ebert na početku ovog teksta.

Za kraj, treba podsetiti gledateljke da Keri Bredšo nimalo nije ostala imuna na političare. I da je već u trećoj sezoni serije Seks i grad, shvatila, u jednoj od svojih kolumni, kakvu moć politika sobom nosi. Keri se zabavlja sa izvesnim političarem Bilom Kelijem. Opet neka predizborna kampanja, samo gradska, valjda, a Keri se za ulogu političareve devojke oblači u stilu “DŽeki Kenedi, rane godine”... I sve bi bilo dobro da taj njen dečko, političar Keli ne traži od nje da usred seksa urinira po njemu. I dok se Keri guši u poniženju i nerazumevanju te igre moći i dominacije, povrh svega, Kelijev izborni štab i organizatori kampanje smatraju da nije politički pametno da Kelijeva devojka bude autorka kolumne o seksu. Deluje, kažu, pomalo nemoralno. Keri, uvređena i razjarena, viče: “Ja pišem o seksu, ali ti voliš da ljudi pišaju po tebi!” Kandidat Keli joj licemerno odgovara: “Da, ali za to niko ne zna.” Onda Keri uzme laptop i napiše svoju kolumnu. Samo izostavi ime političara.

Da li bi Hilari Klinton, Monika Levinski i Keri Bredšo imale o čemu da razgovaraju za ručkom na Menhetnu? I da li bi mogla da im se pridruži i neka beogradska dama?

Abso-fucking-lutely, rekao bi Zverka.

(NIN)