"Ako ne razumeš, crkni!"

,,Podsećamo sve đake i roditelje da će rezultati prijemnog ispita na Internetu biti redovno aptudejtovani svakog sata'' – parafraza izjave jednog bivšeg ministra obrazovanja.

Slušajući poslednjih nekoliko godina naše političare kako govore, čitajući njihove izjave u medijima, morao sam da se zapitam kako svi, umesto što primećuju i zameraju ako pojedini političari ne govore dobro engleski, ne primećuju da većina njih prvenstveno ne govori dobro srpski.

Uticaj engleskog jezika i kulture i njegovo ustoličenje kao lingua franca modernog doba je primetan u celom svetu i nema tog jezika na planeti koji se trenutno ne bori da sačuva integritet i suverenitet svog jezika koji sa sobom nosi i zaštitu kulturnog identiteta jednog naroda. Francuzi, koji se nemilosrdno bore protiv strahovitog uticaja koji engleski jezik ima na francuski imaju Franlais, u Španiji se takva mešavina engleskog jezika naziva Spanglish, Mađarska ima Hunglish. Tu u potpunosti pratimo kretanja na svetskoj sceni jer naravno ni srpski jezik nije izuzetak. Kod nas takvu pojavu sekundarne norme, odnosno standarda jezika koji postoji u upotrebi mimo sistema i pravila srpskog jezika, lingvisti nazivaju anglosrpski. A on to upravo i jeste.

Jer, kada čujete nekog političara kako kaže da su naše obligacije (umesto obaveze) takve i takve, kako spominje alternaciju (umesto promenu), agitaciju (umesto napad), čuvenu tranziciju (umesto promene), tehnikalije (umesto detalje), kohabitaciju (umesto suživot), fizibiliti studiju (umesto studiju o izvodljivosti); kako je nešto transparentno (umesto javno, na uvid), kauzalno (umesto posledično); ili kako nesto treba denuncirati (umesto odbiti) ili determinisati (umesto odrediti), čovek se pita kome oni to govore. Pošto sam vrlo dobro upoznat sa tom materijom i ne mogu reći da baš ne znam engleski jezik, moram naglasiti da je potrebno izuzetno dobro poznavanje engleskog da bi se znalo šta feasible znači i da bi se iz toga moglo izvući značenje gorepomenute fizibiliti studije.

To nažalost nije sve. Mnogo veću opasnost po opstanak srpskog jezika predstavlja upotreba engleskog jezika na nivou jezičke konstrukcije, kada dotični kažu kako treba napraviti mleveno meso od njih (eng. to make minced meat out of), kako se nešto odigralo u kežual koktel-parti maniru ili kako se nešto deli u šest delova (eng. in six parts - umesto na šest delova).

Ovde važi ona maksima jednog našeg uvaženog lingviste Ako ne razumeš, crkni!. Situacija je upravo takva jer većina ljudi ne razume ili razume vrlo malo šta tako upotrebljeni izrazi znače i nemaju načina da odgonetnu značenje. Ponovo se postavlja to pitanje: kome onda oni zapravo govore? Samo obrazovanoj eliti koja potpuno razume značenje dok je običnom čoveku ostavljeno da zapanjeno razmišlja kako pametno zvuči taj političar kada kaže da vlada ima akcioni plan iako to samo znači da ima plan rada.

Razlog za ovakvu pojavu nije samo globalizacija i ogromni uticaj engleskog jezika preko medija nego prvenstveno stav koji ljudi, u ovom slučaju političari imaju o engleskom jeziku. Ovakva statusna upotreba anglicizama predstavlja rezultat pomodarstva i egzotike, jer ljudi osećaju kako je profesionalnije i bolje kada nešto kažu na anglosrpskom i time osiguravaju svoj položaj kao elitistički u odnosu na većinu koja ne poznaje engleski dovoljno ili ga poznaje taman u tolikoj meri da ono malo značenja koje vide u pomenutim izrazima služi samo daljem mistifikovanju datih pojmova - koliko bolje zvuči tender naspram javna prodaja?

Drugi razlog je to što je predavanje srpskog jezika u školama jadno u najmanju ruku jer se posle osnovne škole, sa izuzetkom ljudi koji se bave jezikom, prosečan čovek više nikada ne sreće sa gramatikom svoga jezika i svi ga uzimamo zdravo za gotovo. Procenat ljudi koji aktivno koriste nekakav priručnik, pravopis ili srpsko-srpski rečnik je jako mali jer, pobogu, pa svi znamo srpki, zar ne?

Ovakva upotreba lošeg srpskog jezika je od posebne opasnosti baš kod političara jer su oni, nažalost, uglavnom ti koji nas predstavljaju u svetu, koji idu na samite, konferencije i slične manifestacije gde bi trebali, između ostalog, i kroz upotrebu sopstvenog jezika da promovišu svoju zemlju. A na kakvom to jeziku rade svako može sam prosuditi ako se samo pet minuta zadubi u neku od političkih borilačkih emisija koji su uvek aktuelne.

Iz svega ovoga sledi da iako je svakom političaru potrebno dobro znanje engleskog jezika, kao i svima drugima u današnjem dobu, prvo im je potreban povratak u školske klupe i opširni časovi iz srpskog jezika. A zajedno sa političarima, pored odlazaka na časove engleskog svi ostali trk na nastavu iz srpskog pravopisa i lepog izražavanja. Jer ako se nastave ovakve tendencije u bližoj budućnosti ćemo u školama učiti anglosrpski kao maternji jezik.

Autor je profesor engleskog jezika i književnosti, predavač na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu