"Kargo kult" i njegovi srpski poklonici

Kargo kult (engl. cargo cult), religija aviopoklonika ili kult „darova sa neba“, jeste termin kojim se naziva vrsta religijskog pokreta prvi put opisanog u Melaneziji i Novoj Gvineji.

Pripadnici ovog kulta veruju da je roba (engl. cargo – teret) proizvedena na Zapadu nastala uz pomoć duhova predaka i da melanezijski narod ima na nju apsolutno pravo. Oni još smatraju da su beli ljudi, upotrebom magijskih radnji, preoteli vlast nad tim predmetima.

Pripadnici kargo kulta primenjuju rituale koji oponašaju postupke belih ljudi, kako bi zadobili moć da poseduju ove dragocenosti.

Članovi kulta ne razumeju u dovoljnoj meri značenje pojmova nauke, tehnologije, proizvodnje, kapitala, pravnih normi, ekonomije i tržišta. Njihovo razumevanje zapadnog društva obično je fragmentirano ili iskrivljeno. Informacije koje dopiru do njih o tekovinama zapadne kulture, tumače na sebi svojstven način, ostajući zarobljeni u domenu prelogičkog načina mišljenja (vidi: L. Levy-Bruhl ,, Primitivni mentalitet”, Plato, Beograd 1998.)

Pojam kargo kulta neretko se koristi za opis analognih pojava u postmodernističkom društvu. Obično se ima u vidu pokušaj primene ovih ili onih metodologija, bez stvarnog razumevanja logike tekućih procesa.

Kargo kult je prvi put opisan u 19. veku. Ovaj fenomen je intenziviran naročito u periodu Drugog svetskog rata.. Ogromna količina tereta – robe bila je padobranima spuštana na ostrva Melanezije u vreme Tihookeanske kampanje saveznika protiv Japanske imperije, što je dovelo do korenite promene u životu ostrvljana. Proizvodi zapadne industrije: hrana u konzervama, lekovi, odeća, šarene igračke, alatke, oružje i druge korisne i primamljive stvari, pojavili su se u velikim količinama na ostrvima sa ciljem da se obezbedi sigurnost i dobar prijem savezničke vojske koja je ovde boravila. Zahvaljujući ovakvim pošiljkama, domoroci su bili ljubazni domaćini i pouzdani vodiči američkim desantnim snagama. Na kraju rata vojne vazdušne baze su bile napuštene, a roba – kargo više nije pristizala.

Da bi ponovo dobijali robu: prizvali padobrane koji padaju sa neba sa dragocenim darovima, avione koji sleću ili teretne brodove krcate potrbštinama, ostrvljani su ritualno imitirali ponašanje vojnika, mornara i pilota. Pravili su drvene imitacije pilotskih slušalica i kule od bambusa - nalik na viđene kontrolno-dispečerske punktove. Imitirali su signale posada avijacije na improvizovanim avionskim pistama i marširali strojevim korakom. Palili su vatre da bi osvetlili ,,aerodrom'' i tetovirali tela simbolima nalik na oznake američke vojske. Svoj maternji jezik su „obogatili“ velikim brojem iskrivljenih engleskih reči kojima nisu znali značenje, a koje su deklamovali u nizu, kao mantru. Privrženici kulta su verovali da stranci imaju osobitu vezu sa svojim precima, koji su bili povlašteni duhovi, jer mogu da stvore kargo bogatstva.

Na kraju su, u očekivanju povratka „božanskih aviona“ sa dragocenim teretom, potpuno napuštali svoja pređašnja religijska ubeđenja, koja su važila do početka rata, i postajali vatreni poklonici nove religije poklonjenja aerodromima i avionima. Zabeleženo je da su mnogi pripadnici plemena umrli od gladi dok su pasivno čekali da im hrana bukvalno padne sa neba.

Termin kargo kult je postao široko popularan zahvaljujući predavanju fizičara Ričarda Fejnmana (Richard Phillips Feynman, 1918-1988) održanog na Kalifornijskom tehnološkom institutu pod nazivom „Nauka aviopoklonika“. Ovo predavanje je postalo toliko omiljeno da je ušlo u sadžaj knjige ,,Vi se, naravno, šalite, mister Fejnman'' (,,Surely You're Joking, Mr. Feynman!'': Adventures of a Curious Character, Richard Feynman, Ralph Leighton (contributor), Edward Hutchings (editor), 1985, W W Norton).

U svom predavanju Fejnman je primetio da aviopoklonici prave sve: od aerodroma do „slušalica sa antenama“ od bambusa, ali jedino što avioni „ne rade“.

Fejnman je podsmešljivo tvrdio da neki naučnici često sprovode istraživanja koja imaju sve atribute savremene nauke, ali u stvarnosti predstavljaju samo pseudonauku, koja je nedostojna ozbiljnog razmatranja.

Pojam kargo kulta pogodan je za opis analognih pojava u savremenoj kulturi. Društva u tranziciji, zapljusnuta novim modelom mišljenja i ponašanja, kao i mnoštvom naučnih informacija i dostignuća, čija dosledna primena podrazumeva nagradu u vidu uvećanja kapitala, nisu sposobna da precizno prihvate savremenu logiku, tj. uzročno- posledični način razmišljanja. Stoga se zadovoljavaju improvizacijom ili tzv. „kozmetičkim rešenjima“, koja su njihovom mentalitetu (stanju svesti) jedino dostupna.

Primer koji je kao anegdota već obišao svet je: kada preduzeće stvara program sertifikacije ISO 9001, to često ne podrazumeva bilo kakve izmene u tehnološkom procesu, ali je činjenica da već sam sertifikat utiče na vrednost imovine preduzeća. Potencijalni kupci neretko ne sagledavaju pravo stanje stvari, već se zadovoljavaju samo formalnim postojanjem ISO 9001, i spremno plaćaju uvećanu cenu preduzeća. Alegorijski, kupili su avion od bambusa koji ne funkcioniše, ali ga i dalje zovu – avionom i čekaju da poleti!

U današnje vreme svedoci smo pojave da srpski akademici, diplomate, ministri, rukovodioci značajnih državnih preduzeća, kao i političkih partija ne poseduju akademsko obrazovanje. Takođe se na veoma važnim funkcijama državnog aparata nalaze mladi ljudi, bez životnog i radnog iskustva, kojima je to prvo radno mesto u karijeri. Smatra se da je njihova naturalna lucidnost dovoljna sama po sebi, jer su potekli sa izvorišta – iz mase. Do sada je bila praksa da svaka partija na vlasti favorizuje svoju dežurnu, režimsku estradnu zvezdu (pevačicu), pisca ili slikara (vajara), koji, opet nekako po pravilu, pripadaju kategoriji naturščika. Pobrojane treba smatrati novom srpskom elitom postmoderne, proisteklom, nakon mnogih ustanaka i revolucija, iz trećeg staleža. Stoga je njihovo umovanje, moral i učinak samo slika vekovne neukosti i istorijskog neiskustva čitavog jednog staleža bez pamćenja koji je danas apsolutno dominantan u društvu. Nepogrešivost trećeg staleža je postao aksiom srpskog društva, čije su posledice delovanja katastrofalne i od kojih ne postoji efikasan način odbrane, a svaka kritika istog se smatra svetogrđem.

Logična posledica je da danas imamo improvizacije u svim sferama: setite se samo svakodnevnog izglasavanja velikog broja zakona, amandmana i uredbi, sročenih po ugledu na iste u EU, koji se u praksi ne sprovode.

Što se tiče infrastrukture, već je odavno poznat problem da je ona izuzetno slabo razvijena u Srbiji. Srbija je jedna od retkih zemalja u tranziciji koja nije ulagala ni u novu ni u održavanje postojeće infrastrukture. Negativan uticaj slabe infrastrukture na razvoj je poznat već vekovima i čudno je da Srbija već dvadeset godina nema realizovanih ozbiljnijih infrastrukturnih investicija. To je posledica ekonomske politike koja je činila unosnijim investiranje u objekte koji ne stvaraju dohodak (poslovne i sportske objekte, tržne centre, stambene zgrade, mostove, crkvene objekte itd).

Tipičan primer kargo kulta je skorašnji predlog za decentralizaciju Srbije koje pokušava da sprovede u delo novoosnovana partija Ujedinjeni regioni Srbije. Ovaj dilentatizam je tako daleko odmakao da je morao da se umeša i sam stalni predstavnik MMF –a u Srbiji Bogdan Lisovolik. On je pokušao da objasni da koliko god se URS trudio da nevešto imitira modele uređenja na Zapadu, tu ipak nešto bitno nedostaje. Pošto je gospodin Lisovolik, kao čovek sa iskustvom, očito procenio da ne bi imalo smisla da srpskim političarima objašnjava suštinu kargo kulta, upotrebio je manje komplikovanu analogiju:

„Uostalom, razmišljajte o svemu ovome kao o fudbalskoj utakmici. Skupština je postavila Fiskalni savet za sudiju kako bi političari poštovali nova fiskalna pravila. Fiskalni savet je predlogu URS-a dao crveni karton. Pravi odgovor URS-a bio bi da se vrati sa boljim predlogom koji Fiskalni savet može da oceni zadovoljavajuće.''[1]*

U suštini, srpska pseudoelita nikako da razume uzročnost, pa kao i domorodački vračevi uporno pravi avione od trske očekujući da oni polete. Nezgodno je samo to, što smo svi mi koji zavisimo od ove pseudoelite već uveliko na umoru u svakom smislu reči.

Primer primene kargo kulta u masovnoj kulturi je simpatični film „Pobesneli Maks 3“ sa šarmantnim i plavookim Mel Gipsonom u glavnoj ulozi. U ovom filmu deca očekuju povratak kapetana Vokera, koji treba da popravi avion i da ih vrati u civilizaciju.