Видовданска скупштина брине Албанце и ЕУ

Конституисање скупштине косметских Срба и других неалбанаца, заказано за данас у Косовској Митровици, забринуло је дипломате у седишту Европске уније. Како преноси интернет-гласило „Еур Актив”, специјализовано за извештавање из бриселских институција, један дипломата из чланице ЕУ која није признала нелегалну независност српске покрајине каже да је стварање митровачког парламента доказ да је одлука о успостављању државе била погрешна. „Забринути смо за будућност Косова”, изјавиле су друге дипломате из Уније.

Иако објашњава да видовданска скупштина неће имати извршну власт, „Еур Актив” примећује да овај „симболични потез већ изазива тензије” и да је председник Косова Фатмир Сејдиу рекао да је то „покушај да се дестабилизује држава”.

У Унмику ипак сматрају да Скупштина заједнице општина Косова и Метохије у којој ће седети одборници изабрани на локалним изборима 11. маја нема никакав значај и да је само прављење „виртуелне стварности”. На питање зашто мисија УН није спречила изборе који су довели до стварања скупштине, један портпарол Унмика одговара: „А што да силом заустављамо дебатни клуб?”.

Бојазан за будућност нелегалне државе не деле само дипломате оних држава које и даље признају територијални интегритет Србије, већ и водећи стручњаци покровитеља косовске независности. Тако Тјери де Монбријал, директор Француског института за међународне односе (IFRI), каже да је независност грешка, јер ће довести или до поделе покрајине или до спајања северног дела Косова са ужом Србијом.

На другој страни, албански политичари и медији се после почетног страха од останка Унмика сада бодре најавама да ће мисија светске организације бити смањена до неприметности. Приштински дневник „Експрес” пише, позивајући се на дипломатске изворе, да ће Унмик током четири месеца транзиције отпустити 80 одсто службеника. Лист наводи да ће шеф мисије, Италијан Ламберто Цанијер, почети да процењује које функције треба одмах угасити, које задржати до краја процеса транзиције, а које треба задржати и после тог периода.

У инструкцијама које је шеф Унмика у четвртак добио од генералног секретара УН, наводи „Експрес”, истиче се да ће Еулекс остати под кишобраном Резолуције 1244, али не као посебан стуб, односно дирекција међународне администрације. Еулекс ће моћи да се комплетира на Косову до краја октобра ове године, али ће судије, тужиоци и представници царине моћи одмах да остварују своју функцију. У инструкцијама је наложено и да се полицијска структура од око 2.000 међународних полицајаца не дира до последњег дана транзиције, када би полиција прешла у надлежност Еулекса.

Сваког месеца долазиће до смањења броја људства у Унмику за око 20 одсто, да би крајем октобра остало свега 20 одсто садашњег броја људи запослених у међународној администрацији у Приштини.

Дневник сазнаје да је Цанијер формирао посебну радну групу која ће се бавити искључиво реконфигурацијом.

Италијан је јуче изјавио да ће Унмик имати знатно већу политичку улогу него до сада, пренела је италијанска новинска агенција АНСА, додајући да је амбасадор нагласио да су предвиђени задаци „олакшавање дијалога са Београдом, поклањање велике пажње проблемима мањина и представљање Косова у међународним односима”. И даље, међутим, није сасвим јасно зашто је генерални секретар УН Бан Ки Мун у свом извештају Савету безбедности о будућности Унмика избегао да помене кључни део плана Мартија Ахтисарија – Међународну цивилну канцеларију. Њу води специјални представник ЕУ Питер Фејт, Холанђанин, задужен да у име „Међународне управљачке групе” руководи Косовом и надгледа Еулекс (слично позицији високог представника у Босни).

Тиме што је Бан Ки Мун „заборавио” његову канцеларију, водећим западним земљама остављен је простор да заобиђу мисију светске организације и да Фејтовим декретима на које УН неће моћи да утичу наставе да спроводе план о независности.

Оно што Европска унија сада жели јесте да Београд успостави сарадњу са властима у Приштини да би се решила такозвана практична питања – она која у свом извештају помиње и Бан Ки Мун – правосуђе, царина, транспорт, полиција... За то би Унија могла да искористи помоћ Цанијера, који би сам или кроз неку врсту заједничких комисија био посредник између Београда и Приштине.

Како је недавно изјавио један високи дипломата из земље која је признала Косово, од Србије се не тражи да успостави пуне дипломатске односе са Приштином да би могла даље да напредује ка чланству у ЕУ. Тражи се сарадња са албанским властима и са Еулексом.

Што би могло да буде де факто признавање независности.

(Политика 28.06.2008)