Status nije najvažniji već kako da počistimo kriminal i siromaštvo

Potvrđuje da održava kontakte sa ruskom crkvom, monarhističkim ruskim krugovima i ponosan je na doprinos 40 hiljada belogardejaca koji su, bežeći iz Rusije posle Oktobarske revolucije, utočište pronašli u Srbiji, a za uzvrat doprinos dali u razvoju Kraljevine Jugoslavije u državnim službama, kulturi i umetnosti. Na intervju je došao sa belogardejskom značkom na reveru sakoa. Rastao je uz rusku književnost, piše za Regnum. Ruski državni stav podržava u delu kojim Rusija u SB UN i dalje štiti 1244. Ipak je odrično odgovorio na pitanje da li je ruski čovek, naglasivši da ničeg tajnog nema u njegovim kontaktima sa Rusima.   

Na osnovu onoga što govori i radi, Mlađan Đorđević, bivši savetnik predsednika Borisa Tadića, Sekretar Saveta za Srbe u regionu – u značajnom delu za odnose sa crkvom i život ljudi na Kosovu i Metohiji, taj posao očigledno obavlja i dalje; sada kao jedan od, kako ga vide tabloidi, ključnih ljudi Saveza za Srbiju.

Za sebe kaže da je „srpski čovek“, Prizrenac, iz sela Smać, za Lapovo poveden još kao dečak ’68 posle pada Rankovića, jedan od lidera studentskih protesta ’90-ih protiv Miloševića. Od tada je prijatelj i saradnik Dragana Đilasa, vladika Grigorija i Maksima, a Smać je paradigma onog što nas je zadesilo – staračkih domaćinstava i dece koja beže vani.

Sa Aljbinom Kurtijem bi baš o tome razgovarao i lako pregovarao jer je za njega on čovek sa jasnim idejama i nema krvave ruke. „Dok tamo sede ljudi sa krvavim rukama i ovde ratni huškači, nema dogovora. Oni imaju interes da konflikt traje 100 godina i da ga ne rešavaju“, kaže. Vučića i Tačija zapad podržava zato jer nemaju drugo rešenje, a on nema nameru da plaća „njihov račun“. Smatra da bi, kako se nada, nove vlasti u Beogradu i Prištini morale da imaju čvrstu međunarodnu podršku da započnu nove razgovore i to kao garanciju da na samom početku počiste kriminal kao najveći problem.

Na pitanje čime bi kao opozicioni aktivista pridobio zapad s obzirom na rigidan stav po pitanju poštovanja ustava o Kosovu, kazao je – opredeljenjem da se narodi pomire i zato što nije ratni huškač, već onaj ko zna da je moguć zajednički život Srba i Abanaca. Zapad ako hoće, može da pomogne razvoju demokratije.

Do tada, smatra da mu je dužnost da se bori protiv „zla i beznađa“ koje je snašlo Srbiju. Raskrinkava ulogu aktuelnog predsednika, tvrdeći da je on „doveden“ da bi „izdao Kosovo“. Dok zapadu govori da „rešava Kosovo“, u pozadini se istinski odigrava samo još „pljačka Srbije“.

Upravo su teške reči na račun Aleksandra Vučića bile razlog za to što je intervju u većem delu razgovora i ovog puta skrenuo na opterećujući odnos srpske opozicije i vlasti umesto na obične ljude kojih se na kraju sve ovo najviše i tiče i koje je Đorđević nedavno ponovo obilazio.

U Srbiji se na vlast dolazi i sa nje odlazi zbog Kosova

Za vas je predsednik pre nekoliko dana rekao da ćete biti predsednički kandidat ispred opozicije. Je li to tačno?

Naravno da nije tačno. Nisam razmišljao o tome. Besmisleno je sada razgovarati o kandidatima za 2022. Moje ambicije su da po pitanju Kosova i Metohije ne ustupam ni korak. Imam moralnu obavezu i kao neko ko je rođen dole, na kraju imam i pravo da se borim za Kosovo i Metohiju, a ako ono što ja govorim o KiM neko smatra za predsedničku ambiciju, to je njegov problem. Ja nisam član nijedne stranke. Podržavam političke aktivnosti Dragana Đilasa i Saveza za Srbiju, podržavam bojkot, jesam za jedinstvenu opoziciju i podržavam 30 tačaka Saveza, naročito da tačke o KiM ostanu takve kakve jesu. Podržavam i da Deklaracija o pomirenju jeste naš put.

Mediji vas godinama opisuju kao čoveka iz senke sa uticajem. Činjenica jeste da se niste medijski eksponirali za vreme Borisa Tadića. Međutim, sada jeste. Zašto? 

Na kojoj temi sam eksponiran? Crna Gora i Kosovo. Zato što smatram da je ova vlast zlo, nestručna, lažovska, lopovska i izdajnička! Smatram da je vreme da se pobunimo svi jer se bojim da ono što je Vučić obećao, mora i da uradi. Naše je da jasno i glasno odbranimo Srbiju.

Nemate političke, odnosno funkcionerske ambicije? 

Ne. Imam ambicije da dam svoj doprinos u pitanju odbrane našeg naroda, crkve i u Crnoj Gori i na Kosovu.

Ali ste verujem čuli i Cvijetina Milovijevića koji je spomenuo vaše ime u kontekstu mogućeg predsedničkog kandidata naspram Vučića? 

Cvijetin je govorio o profilu, ne o meni. Imam odlične kontakte u crkvi, dok sam bio savetnik predsedniku bavio sam se i pitanjem odnosa sa crkvom, to mi je bio posao. Neke crkvene velikodostojnike poznajem i duže od trideset godina. Imam poštovanje za njihov rad, za crkvu i smatram da je ona poslednja brana odbrani Kosmeta, a samo su dve preostale – crkva i 1244 kroz podršku Rusije.

Upravo ste se vratili sa Kosova. Šta ste videli? 

Video sam zabrinutost i u crkvi i kod ljudi. Svaka priča o podeli plaši Srbe južno od Ibra i iseljava ih. Opstali su i posle 21 godinu od rata. Idu na pijacu, kupuju, rade sa Albancima. Ali znaju da u slučaju podele, neće moći da ostanu u Albaniji. Međutim, video sam i iskonsku želju da se ostane u manastirima i oko njih, u bogosloviji u Prizrenu pedesetak studenata iz cele Srbije koji žive, profesore i njihove porodice – sa koliko ljubavi opstaju. Video sam mladog sveštenika Jovana Radića u Crkvi Sv. Đorđa u Prizrenu koji čeka prinovu. Kada vidite da je u Bogorodicu Ljevišku iz Valjeva došao mlad sveštenik sa ženom i ćerkicom i da živi tamo, kako mi možemo da kažemo da dižemo ruke i pustimo to?! Dakle, video sam da je zajednički život u Prizrenu i na Kosovu i Metohiji moguć.

Kazali ste na početku razgovora da se u Srbiji na vlast dolazi i sa nje odlazi zbog Kosova. Šta to znači?

Milošević je učvrstio vlast rečenicom Niko ne sme da vas bije, raspad Jugoslavije je počeo sa demonstracijama na Kosovu, preko preko bombardovanja ’99; tragična sudbina Zorana Đinđića po mnogima je vezana za njegov stav o Kosmetu da bi trebalo da se rešava kao nacionalno pitanje; Koštunice koji je zbog Kosova vratio mandat; Tadića koji je na vlast došao sa porukom i Kosovo i Evropa, pa 2011, nije hteo da pihvati plan Merkel da se država Srbija povuče sa Severa Kosova – ne kažem da je zbog toga izgubio na izborima ali jeste faktičku podršku koju je i imao; i ovog poslednjeg – od kampanje Tome Nikolića, jer je Nikolić pobedio i to na poslednjim regularnim izborima, sa krilaticom da će poništiti sve sporazume i rečenicom izgovorenom u Kosovskoj Mitrovici Tako mi Bog, a neću se smiriti dok Kosovo ne vratim u sastav Srbije; do Aleksandra Vučića koji je doveden jer je dao obećanje koje niko nije mogao da da – da će Kosovo postati članica Ujedinjenih nacija i faktički država i on to odrađuje do dan danas. Zato ga ja nazivam izdajnikom jer ne smatram da će on izdati. Ja tvrdim da je on već izdao, onim što je uradio sa Briselskim sporazumom izdao je, ostalo je još ponešto da se formalizuje i sada priprema narod kako da to uradi.

Nema eksplicitnog prejudiciranja statusa u briselskim dogovorima… 

Ali je pregovore koji su se do tada vodili na tehničkom nivou i na nivou nižih državnih činovnika, Vučić podigao na premijersko-predsednički nivo. Time je legalizovao ratne zločince, Tačija i Haradinaja kao pregovarače, za kojima su u tom trenutku bile raspisane poternice iz Srbije, dakle, faktički im je oprostio zločine, i drugo, započeo je razgovore o statusu, jer do tada su to bili razgovori o tehničkim pitanjima. Nije postojao nijedan razlog da mi razgovaramo o statusu u to vreme jer smo imali razgovore o postizanju standarda pre statusa.

To je bilo sve pre dolaska Vučića na vlast:  standardi pre statusa, standardi i status, potom status pa standardi… 

…On je razgovore podigao na statusni nivo.

Nezavisnost Kosova proglašena je 2008, kada smo već imali status pa standardi, a nadgledana nezavisnost je ukinuta pre njegovog dolaska na vlast – 2012… 

…Da, ali imamo rezoluciju UN SB 1244 koja je na snazi.

Međunarodna zajednica usvojila je nakon rezolucije i ove politike… 

…Ali je rezolucija na snazi i izveštaji o stanju na KiM se i dalje redovno podnose SB, te se o statusu nije pregovaralo.

Preformulisaću pitanje: Šta je to što je on mogao, odnosno trebalo da uradi drugačije? 

Prvo, ako je već obećao da će da poništi tehničke sporazume, trebalo je to i da uradi. Istovremeno znam da to nije bilo realno, ali je dao obećanje i narod slagao već u startu. Drugo, nivo pregovarača nije nikako smeo da podigne, mogao je nego drugi u ime Srbije iz Ministarstva spoljnih poslova da pregovara. Ne možete da pregovarate sa osumnjičenim ratnim zločincima. Dakle, pregovaralo bi se o primeni prethodno postignutih dogovora, a koji su do dan danas samo delimično realizovani. I naravno, nije trebalo da potpisuje Briselski sporazum.

 O čemu bi se to drugačije pregovaralo?

Sa tehničkog nivoa o tome da se pre svega radi na poboljšanju uslova života na terenu – za ljude, na njihovoj komunikaciji, olakšicama za život, lečenje i putovanje, rešavanje pitanja imovine, koje ni danas nije rešeno. Samo uzmite pitanje crkve i njene imovine, koja nikada nije bila uključena u razgovore. Zbog toga verujem da je, između ostalog, veoma važno odobrit viznu liberalizaciju svim građanima Kosova i Metohije. 

U Briselu se upravo pregovaralo o konkretnim sporazumima, kao što su pitanja slobode kretanja, energetike, pravosuđa, policije… Dakle, šta je on tu mogao da uradi drugačije? 

Ja mislim da je morao da poštuje ustav Srbije. Profesor Mirović kaže da je Ustav Srbije Briselskim sporazumom prekršen u 60 tačaka. A on se zakleo na ustavu Srbije. Svaki predsednik mora da poštuje ustav. Ako mu ne odgovara, neka ga promeni, ali dok je takav, kakav god da je, ima obavezu da poštuje. Ne mogu sudije da polažu zakletvu kod Tačija i na ustavu Srbije, ne mogu izbori da budu po kosovskim zakonima i srpskim zakonima. Što je najgore, on sam kaže da je sve dato a da ništa nije dobio, jedinu obavezu koju su imali bila je ZSO. Kakav je on to pregovarač?

Argument kosovskih lidera i njihovih zapadnih partnera je u sledećem: O čemu će se pregovarati ako će se jedino primeniti ustav Srbije, te se zahteva promena postojećeg ustava. Albanci neće na razgovore ni o čemu što neće potvrditi njihovu nezavisnost?

Njihovu nezavisnost nije priznala većina zemalja u svetu. Njihovu nezavisnost nisu priznale ni sve zemlje Evropske unije. Njihovu nezavisnost ne priznaje ni Rezolucija 1244. Žao mi je što vraćam priču, ali moralo se razgovarati ipak o standardima ovih 20 godina, a podsećam da je Kosovo oduzeto od Srbije bombardovajem, ne ni referendumom. Ono je fizički odvojeno i to bez dozvole SB UN za bombardovanje. Preko toga imamo Ustav Srbije koji ne priznaje nezavisnost i koji moramo da poštujemo.

U Srbiji je Kosovo već osam godina samo paravan za pljačku

Da je Boris Tadić ostao predsednik a Vi njegov savetnik, šta biste mu savetovali za Brisel, i kako bi u praksi izgledao dogovor kada sa jedne strane stola sedi delegacija koja ne priznaje išta osim ustava Srbije i rezolucije 1244, a sa druge delegacija koja zahteva isključivo priznavanje nezavisnosti? Kako u takvoj situaciji mogu da se približe stavovi? 

Približava ih svakodnevni život. Svakodnevni život ne poznaje to o čemu vi sada govorite, već to da li mogu da pređem administrativni prelaz jednim ili drugim tablicama, da li imam pravo na imovinu, mogućnost slobode kretanja, da li mogu da živim od plate, penzije, kakva su moja prava. I dalje smatram da najveći problem Kosova i Metohije jeste kriminal, stanje u kojem ljudi danas žive, vi to svakako znate bolje. Ako uzmete činjenicu da je to prostor sa koga se i dalje najviše ljudi iseljava – i Albanci i Srbi, oni ne beže jer im je dobro i ne samo zbog siromaštva, već i zbog atmosfere koja tamo vlada, pa kako onda to da posle 21 godinu nismo uspeli da stvorimo drugačiju atmosferu i to još uz pomoć međunarodne zajednice?! Da ljudi mogu da ostanu i žive. Uvek ističem – Srbi i Albanci su živeli zajedno. Ja sam iz porodice koja je živela u mešovitom selu. Družili smo se kao prijatelji, jedni kod drugih odlazili na proslave, ili drugim povodima.

U Briselu su se delegacije sastajale da se normalizuje život, pa i oni su isto ovo govorili u glas?

Da, pa (za)što nisu uradili?! Ja mislim da su bolji pregovarači mogli da to postignu. Ali je greška načinjena na samom početku. On je njima dao sve u startu. I zašto bi pregovarali ako je on njima dao sve?! Da smo vodili pregovore sa stanovišta približavanja, mi damo nešto, oni daju nešto, ali ne. Zašto bi pregovarali ako im je dato sve odmah?! Na kraju se i požalio da mu nisu dali ni tu zajednicu.

Postoji šire shvatanje koje ne ide u prilog onome što sada govorite, a to je da Vučić hoće samo Sever. Rekao je da se zalaže za razgraničenje, premda ne objasnivši šta podrazumeva pod tim, ali se u širem smislu to tumači upravo kao nastojanje da zadrži Sever u Srbiji. Uostalom, i na terenu su ljudi uvereni u to?

Aleksandar Vučić je doveden da završi ono što u našoj istoriji do sada nijedan drugi nije ni mogao, niti hteo. Pod dva, on bi se zadovoljio da dobije jedno selo oko Kopaonika ili Leška i on bi to proglasio pobedom. On bi u bukvalnom smislu da mu daju jedno selo, jer on stalno govori da nemamo ni metar. Znam sigurno da je pristalica podele i znam razgovore koje je vodio sa nekim ljudima, kazavši im, ionako južno od Ibra neće biti više Srba, važno je da sačuvamo Sever, a crkve ćemo da zaštitimo. On je napravio sve pripreme za to. Da narod prihvati nešto kao neminovnost. On je otpor koji je mogao da dođe od samih Srba sa Severa, slomio. Oni su medijski nacrtali metu Oliveru Ivanoviću i njegovom kumu Dimitriju Janićijeviću.

Ko su to oni?

Vlast. Vi znate da ne može na Pinku da se pojavi spot a da na znaju ko ga je naručio, potpisao i platio. Do danas to ne znamo. Otvoreno kažem da onaj ko je taj spot pustio, on je nacrtao metu Oliveru Ivanoviću. Ko ga je ubio ne znam, dokazaće se kad-tad, ali svi znamo ko mu je crtao metu. Kada čitate Oliverove intervjue, jasno je već iz toga koliko je bio ugrožen. Država je morala i mogla da ga zaštiti. Oliver Ivanović je jasno bio čovek koji je mogao da se suprotstavi planovima Aleksandra Vučića podele, razgraničenja i ostalog.

Ali da ja Vas pitam, u kojoj drugoj zemlji, evo uzmite region, imate predsednika koji bi mogao da kaže da se zalaže za podelu teritorije u njegovom ustavu?! Albanci se stalno pozivaju na svoj ustav. A on spominje razgraničenje! On ne spominje razgraničenje sa Kosovom, već sa albanskim narodom. Mi smo se razgraničili sa albanskim narodom, to je granica sa Albanijom.

Predsednik poručuje da on ne može da brani nešto što su izgubili „žuti“ pre njega. Spominju se Borko Stefanović, Vuk Jeremić, Đilas, Tadić…

Bio je ministar informisanja u ratnoj vladi Slobodana Miloševića. Šta je radio dok su se  sprska vojska i policija povlačili sa Kosova?! Useljavao se u stan, on i Toma Nikolić  sa velikim kvadratima. Ono što se nije uspelo ’99, a tada smo izgubili jedan deo suvereniteta nad Kosovom, mnogi veruju da je 2012, došao da završi posao. Ako ćemo da se vraćamo u prošlost i delimo ko je za šta je kriv, onda je velika odgovornost i Slobodana Miloševića, i zašto smo došli u situaciju da budemo bombardovani. Svakako je i međunarodni faktor imao svoje razloge i interese, ali je on to morao da predvidi, da ne ide u sukobe, već da pronađe rešenja… 

Na osnovu čega to kažete? I često spominjete da je predsednik ucenjen čovek? 

Na osnovu njegovih postupaka, toga šta je napravio od ove zemlje. Pogledajte makar samo međunarodne izveštaje o stanju medija, sloboda, ljudskih prava, kriminalu u Srbiji. Sve afere bi morale da imaju epilog, a one ostaju pokrivene. Na osnovu toga što se njemu toleriše da zarad priznanja Kosova, u Srbiji uvede diktaturu. Njemu Kosovo služi kao dimna zavesa za kriminal i pljačku. Napravljena je šira balkanska mafija sa vođama Albanije-Kosova-Crne Gore-Srbije i ne bi mogla da funkcioniše bez međunarodne podrške. Svi su oni ucenjeni  i odrađuju.

Upravo se prošloj vlasti spočitavalo slično, i to isti oni koji i danas snažno kritikuju SNS, ali istovremeno podsećaju na to da nisu kriminal i korupcija izmišljeni sa SNS, da tabloidizacija medija nije započela sa SNS, kao ni afere?

Ako je sve to tako, kako smo onda izgubili vlast?! Dakle na slobodnim izborima! Vučić je imao gde da govori, gostovao je na RTS-u, Pinku, B92, ostalim medijima.. Niko nije maltretirao ljude zato što pripadaju opoziciji. To je makar mala razlika u odnosu na sada. Danas sa nama ne smeju da sednu, a kamoli da nas puste na televiziju. Uostalom, greške su plaćene – izgubljeni su izbori, Ali uporediti Borisa Tadića i Aleksandra Vučića je nespojivo, i po pitanju demokratije i nacionalnih pitanja.

Kritičari prošle i ove vlasti vlasti to ne dovode u pitanje, samo spočitavaju da ono što je prethodna vlast loše činila, ova je dovela do kulminacije…

Ali nismo imali diktaturu, da svako ko izgovori kritiku završi na deset naslovnih strana, nazivan najpogrdnijim rečima, sa ugroženom porodicom i prijateljima. Zašto ljudi beže danas odavde?! Ne samo zbog materijalne situacije, već zato što ovo nije normalna situacija. Nije normalno da ukoliko mislimo različito jesmo neprijatelji jedni drugima i da ne smemo da sednemo zajedno i razgovaramo, da smo svi u strahu da nas prate, prisluškuju. To ne može da bude normalno ali to sve jeste prikrivanje pljačke.

Srbi koje je predsednik Tadić 2005. na Kosovu pridobio kada je posetio njihova mesta, unoseći srpsku zastavu su sedam godina kasnije glasali protiv njega. Kako to objašnjavate?

Tačno, obišli smo za dva dana 13 mesta, u svako mesto doneli na poklon srpsku zastavu. Normalno je da predsednik pokloni simbol svoje države a bio je prvi predsednik Srbije koji je posetio Kosovo i Metohiju nakon rata. Nije to bilo ništa drugo do izraz poštovanja za naše ljude sa kojima smo se sastajali i institucije koje smo obilazili. Šta se dogodilo nakon toga – pa upravo to da nisu iste klime demokratije dve vlasti. I Nikolić i Vučić su plašili narod da će Tadić da izda Kosovo. Ali su oni kao opozicioni lideri imali priliku i na medijima i kroz posete da govore ono što su želeli, sve ono što mi danas nemamo. Oni su imali mogućnost na nacionalnim frekvencijama da govore i daju obećanja narodu da će sve što je urađeno u naše vreme da ponište, da vrate Kosovo u Srbiju, a niko ih nije u tome sprečavao. Niko nije napadao Tomu Nikolića i Vučića dok su se u kampanji kretali po Kosovu. Kada smo mi prošle godine otišli u Leposavić, spremili su ‘doček’, doživeli smo uvrede, pljuvanje, skoro pa fizički obračun i to od neke dece koju su doveli tamo. Da meni koji sam rođen na Kosovu i tamo imam porodicu i imanje, govore da sam Šiptar, izdajnik… Da li su ikada oni doživeli to od nas?! Ne samo da nisu, nego ne bi ni trebalo ikada. Dakle, narod je bio zaveden. Pa sami znate koliko je ljudi dole u međuvremenu shvatilo da to nije bilo tako, da ne spominjem svoje prijatelje odozdo, poput Jakšića, Ristića. Ja sam im i tada govorio za Tadića – neće ovaj čovek da izda, ne može da izda, zna granicu do koje je mogao da izađe a ovi nemaju granicu. Lažu kao i ranije, obećavaju narodu kao i ranije.

Upravo je na taj susret Đilasa sa Markom Jakšićem bilo mnogo kritika, uz podsećanje da su nekada bili ljuti protivnici?

Otadžbina je sastavni deo Saveza za Srbiju. Kada smo imali razgovor sa Jakšićem i Ristićem o ulasku Otadžbine u Savez za Srbiju, to je bio čuveni ‘tajni’ sastanak u kafani kod Mira u Bogutovcu, kažem tajni, jer se odigrao javno, pred sto ljudi. Između Đilasa i Marka Jakšića odnosi nisu ni postojali, to je tačno. Mi smo došli da razgovaramo o savezu i Jakšić i Ristić su pitali – kakav je vaš stav o Kosovu? Postavili smo na sto papir sa 30 tačaka oko kojih se Savez okupio. Po pitanju Kosova jasno stoji – 1244, nema podele, nema razgraničenja, nema referenduma. Jakšić i Ristić pri pristupanju Otadžbine nisu spomenuli nikakav drugi zahtev osim da dobiju odgovor na pitanje kakav je naš stav oko Kosova i da li se oni sa tim slažu.

A šta ćemo sa optužbama da je Savez bez većih problema prihvatio takve odrednice o Kosovu, jer ih to stavlja u lagodniju poziciju da sa strane sačekaju rasplet oko Kosova dok je vruć krompir u rukama vlasti, i „reše se balasta“ a da onda to iskoriste za diskreditaciju vlasti?

Nismo mu mi stavili taj vrući krompir u ruke! Ja znam da takav stav postoji, ali to nije istina. Ono što znam je to da svi oni koji su potpisali program stoje iza tačaka o Kosovu.

Imala sam priliku da na jednom nedavnom međunarodnom skupu čujem jednog od opoziconih lidera koji je, iako ne objasnivši detaljno šta, poslao vrlo eksplicitnu poruku – podržite nas i mi obećavamo da ćemo rešiti pitanje Kosova. Šta to znači?

To znači da mi ne možemo da platimo račun koji su napravili Tači i Vučić u nekakvoj kafani i da svi njihovi mafijaški dogovori za nas nisu obaveza. Mi tražimo vreme da razgovaramo sa Albancima na novim osnovama. Došao je Kurti na vlast, čovek koji je tvrđi pregovarač, ali sa kojim može da se priča o pomirenju.

Znate kakve su Kurtijeve ideje. Kako biste sa njim pregovarali?

Vrlo lako. On je čovek sa jasnim idejama. On nema krvave ruke. Dok tamo sede ljudi sa krvavim rukama i ovde ratni huškači, nema dogovora. Oni imaju interes da konflikt traje 100 godina i da ga ne rešavaju. Vlast ovde i vlast tamo bi moralo da imaju međunarodnu podršku da započnu nove razgovore a sam Kurti je rekao da će sve sporazume revidirati. Premda, malo deluje suludo jer su svi sporazumi u korist njihove ‘države’. Zašto i mi kao nova vlast ne bi rekli, i mi ćemo revidirati sve pa ćemo da sednemo i da razgovaramo?!

Slažete se da se pregledaju sporazumi i da je potrebno vreme. Međutim, onog trenutka kada se srpski i kosovski pregovarači budu našli za pregovaračkim stolom, i srpska strana kaže da ne može da odstupi od ustava, a kosovska se pozove na svoj ustav, zatraži priznanje, „ratnu odštetu“, priznavanje „genocida“, izgledaće da nije moguć kompromis. Gde je tu real-politika?

Evo gde je. Bio sam sada u Smaću gde sam rođen. U Smaću nema nijednog Srbina. Tokom rata nijedan Albanac nije napustio Smać jer niko od Srba tamo nije pravio problem. Bilo je to mešovito selo. Kada su se Srbi povukli spaljene su sve srpske kuće i minirana crkva. Dvadeset jednu godinu kasnije kod svog komšije, sedimo i pijemo rakiju, razgovaramo. Još je jedan komšija tu. Ja mu kažem, naše groblje je porušeno, imate li vi nešto protiv da mi to uredimo, a naše je groblje pored njihovog. Ne, komš’o, ja ću sa traktorom da dođem, da pomognem ako treba. Crkva je minirana i porušena, kažem mu, hoćemo i to da obnovimo, ali prvo da uredimo groblje, da postavimo ogradu kao i vi oko vašeg. Imate li nešto protiv? Nemaju i hoće da pomognu. Razgovaramo o životu, ima četvoricu sinova, svi su mu napolju, život im je težak. Putevi do njiva su zarasli, njive se ne obrađuju, jer su im deca napolju, po neko ostalo u selima. I još mi kaže, kada bi dobili ove pasoše, svi bi otišli. Eto, to bih ja rekao Kurtiju.

Nesporno je da i Kurti isto govori kadu su pitanju siromaštvo, kriminal i korupcija. Znate da deo međunarodnih predstavnika i eksperata, a svakako i kosovska strana, u zahtevu za prijem Kosova u INTERPOL ističu upravo kao argument da je to sredstvo za efikasnu borbu protiv kriminala. Da li bi to bilo prihvatljivo za vas?

Ne. Ali ponavljam da bi budući razgovori dve strane morali da budu pod jakim međunarodnim garancijama da se ono što se dogovori i realizuje. Borba protiv kriminala nije lokalna stvar, to je takođe jasno. I zaista sam u Kurtiju video čoveka koji je voljan da se obračuna sa kriminalom. Ako ne bude uspeo da se obračuna sa kriminalom na Kosovu bojim se da neće preživeti. Dakle, kriminal je problem broj jedan. Ni mi ni oni ne možemo to da rešimo sami. Za takvu borbu potrebne su čvrste međunarodne garancije o sprovodivosti dogovora. Zato ne bih unapred licitirao sa čim se možemo saglasiti. To su hipotetičke situacije.

Zamislite da se nova vlast sa Kurtijem dogovara o borbi protiv kriminala. Pri tom, različito razmišljate o statusu, za jedne je Kosovo deo Srbije, za druge je Kosovo nezavisno. Kurti od srpske strane zatraži da ne ometa prijem Kosova u INTERPOL, zatraži da se svi ratni zločini procesuiraju, pronađu tela, otvore arhive. Vidite li mogućnost dogovora?

Srbija i bez prijema Kosova u INTERPOL može da pomogne Prištini da se svaki zločin osudi, procesuira, ne sme da se zaštiti bilo ko. Taj ko je počinio zločine, nije radio ni u moje, ni u ime mog naroda. Bilo je zločina. Bilo je zločina na obe strane. Ima nestalih. Takve rane su nezaceljive i one se neće rešiti jednim razgovorom i ad hok. Ovo je dug dug, dug proces.

Ukoliko bi srpska opozicija bila sutra u poziciji vlasti, da li bi preuzela obavezu procesuiranja ratnih zločina, odnosno institucionalnog epiloga?

Apsolutno. Pri tom naglašavam da kosovska strana ima svoje zahteve, srpska svoje i deo tog procesa je upravo i Specijalni sud. Priština sada ima obavezu da pred ovim većima izvedu svoje osumnjičene za ratne zločine i te kako, ali i kada je poznato sa koliko otpora se ovaj proces odvija, da ne spominjem svedoke koji se ubijaju.

Gde vidite Srbiju 2022 – 2023?

Da će biti druga garnitura na vlasti, da će se voditi ozbiljni razgovori u pravcu pomirenja, rešavanja kriminala i siromaštva i vidim da ti razgovori nisu nerealni i da može nešto da se uradi, a ono čega se bojim je da će broj Srba i Albanaca biti mnogo manji na Kosovu, te da ćemo u jednom trenutku razgovorati o nečemu što neće imati ko da primenjuje.

Rusija nikad ne podržava opoziciju prijateljske zemlje

„Moji svi kontakti sa Rusima su javni. O tome možete svuda da pročitate. To su kontakti u ruskoj crkvi, u dumi, administraciji, tekstovi koje pišem za Regnum i kojima pokušavam da prenesem sledeći stav: Opozicija u Srbiji nije antiruska, niti antizapadna. Pokušavam da im ukažem na ono što Aleksandar Vučić radi na međunarodnoj sceni. Rusima govori da smo mi prozapadni i antiruski, da spremamo drugi Majdan dok Zapadu kaže da Rusija finansira naše proteste. Ko god išta zna o ruskoj politici, zna odlično da Rusija nikad ne podržava opoziciju prijateljske zemlje. To jednostavno kod njih ne postoji, a takve krilatice su budalaštine. Takođe je važno da se Rusima prenese to da Vučićev stav o Kosovu nije stav srpskog naroda, već ucenjenog čoveka.

Muka mi je da gledam kako Vučić uništava Srbiju

Ja pripadam opozicionoj sceni, nisam član stranke. Znam zašto ovo radim. Radim pre svega zbog savesti i svog sina, prošle godine sam ga poveo u naše selo, razgovarao je sa Albancima, važno mi je da zna odakle je.

Znate da će mnogima delovati nerealno da kažete da su sve vaše aktivnosti zbog vašeg sina, na kraju, tu je i rizik koji preuzimate? 

Radim zbog Dimitrija, mojih predaka i komšija sahranjenih na groblju u Smaću, i zato što mi je muka da gledam više ovo što radi Vučić, njegovo prenemaganje, muka mi je da gledam kako uništava Srbiju, stotine hiljada ljudi je otišlo iz ove zemlje, kako je rasprodao i uništio sve. Nemam rezervnu zemlju.

 Hoću da se narodi pomire

Kako mislite da sa ovakvim stavom dobijete podršku zapada, bez koje se vlast u Srbiji teško menja? Sami ste u ovom intervjuu kazali da Vučić na vlasti opstaje jer ga zapadni svet podržava, to je uostalom kazao i Boris Tadić u najnovijem intervjuu za VOA?

Oni podržavaju njega i ceo taj balkanski mafijaški klan zato jer nemaju drugo rešenje. 

Čime biste zapad ubedili sa ovakvim tvrdim stavovima kada je u pitanju status i ustav?

Upravo zato što hoću da se narod pomiri. Zato što ja nisam ratni huškač, živeo sam sa Albancima i znam da može. Ponavljam, naši najveći probemi su kriminal, bezakonje i siromaštvo i na Kosovu i u Srbiji i zapad ako hoće, može da pomogne u rešavanju tih problema i u razvoju demokratije

Besmisleni razgovori o statusu ako će sve biti prazno

Mislim da rešenje za Kosovo mora da se nađe u atmosferi drugačijoj od ove, da se izvlače pozitivni primer iz života, da se medijski stvara jedna druga priča, jedna pozitivnija slika koja ljudima može da da nadu da ima smisla da žive ovde. Besmisleno će biti da razgovaramo o statusu ako će ovde sve biti prazno. Priča o mom selu je tužna ali je ona paradigma onog što nam se dogodilo.

Povlačenje Srbije sa Severa Vučićev rezultat

I dok sam bio savetnik predsedniku nisam bio član Demokratske stranke. Pripadao sam režimu koji je imao svoje dobre i loše strane, nazivali su nas žuti izdajnici, ali postoji jedna stvar: 2012. godine Sever je bio srpski sa kompletnim atributima srpske države. Danas, živite dole, pa mi recite šta imate od srpske države tamo? Šta je rezultat vladavine Aleksandra Vučića? Da se srpska država povuče sa Severa Kosova. Umesto srpske države, dobili smo srpsku mafiju i Srpsku listu. Beže i Srbi Albanci odozdo ali ne jedni od drugih, već od mafije, Srbi od Srba, Albanci od Albanaca.

Ovako kako vi kažete da je Vučić doveden da dovrši nešto što je preostalo, postoje slične optužbe na vaš račun da ste vi uništili DS. Na Antidotu je objavljen dugačak i detaljan tekst o tome…

…Čiji nisam bio član. Antidot je Bebin, nisam čitao taj tekst ali znam da služi za objavu spekulacija, sa svrhom da diskredituje one koji kritikuju, odnosno raskrinkavaju šta ova vlast radi. Diskredituje baš takvim tekstovima. Nikada nisam bio član DS. Zna se odlično kako je DS nastao, on postoji, i ima svog predsednika.

 Za kojeg takođe postoje neki glasovi da je pod vašim uicajem…

…Pa jesam li ga ja birao? Ili skupština DS? Lutovac je pre svega jedan pošten i sposoban čovek koji je vrlo časno radio posao ambasadora Srbije u Crno Gori, i kog poznajem iz tog vremena.

Plan Merkel bio manje štetan od Briselskog po Srbiju pa ga Tadić nije prihvatio

Boris Tadić je takođe 2011, mogao da prihvati Merkelin plan koji je za Srbiju bio manje štetan nego Briselski i on to nije hteo da uradi. Ona je zatražila, koliko se sećam, ukidanje civilne zaštite i povlačenje bezbednosnih elemenata. Poznat je taj sastanak. Dakle, mogao je da kupi opstanak na vlasti da je na to pristao, ali bi ga ti isti radikali i julovci zapalili. Bukvalno bi ga zapalili i to isti oni koji danas sprovede ono na šta Tadić ne bi smeo ni da pomisli. Slučajno se rukovao sa Tačijem na nekom aerodromu, pa su heli da ga zapale, a ovaj se najnormalnije predsednički sastaje i sa Tačijem i sa Haradinajem.

Kosovo i pljačka

U Srbiji od 2012 postoje samo dve važne stvari: Kosovo i pljačka. Kosovo služi njemu da se pokrije pljačka, da pred zapadnim partnerima opravda sve to i kaže, evo ja ću da vam završim to i tako evo već osam godina. On kupuje vreme. Sada je, pak, možda račun došao na naplatu i naravno da on hoće sada da prebaci na narod.

Referendum?

Kakav referendum?! Kada je on pitao narod o nekoj politici?! Kazao je da je narod odbio njegov plan. Koji je to plan? Da li vi znate koji je to plan? Znate li vi nekoga u Srbiji ko zna šta je njegov plan?! Nema referenduma oko Kosova.

Dve zapadne politike za Kosovo

Trenutno postoje dve politike oko Kosova. Jedna, koju predstavlja Grenel i koja forsira da se napravi bilo kakvo rešenje koje podrazumeva čak i podelu i razgraničenje uz međusobno priznanje, a koje je potrebno pred američke izbore, u kojem su garant Tači i Vučić. Ona je dosta problematična zbog samog Tačija, jer on više i nema legitimitet pred kraj svog mandata i sa novom vladom Kosova koja je izričito protiv razgraničenja. Sa druge strane imamo Aleksandra Vučića, ucenjenog i dovedenog da to uradi, za čijeg perioda od osam godina na vlasti nikada u skupštini nije bilo rasprave o Kosovu i Metohiji, izuzev jednom pre nekoliko meseci. U drugoj politici su Nemačka, odnosno EU, a mi smo deo Evrope. Njih interesuje rešenje koje može da se sprovede u praksi. To rešenje bi, po njihovim željama, podrazumevalo princip „dve Nemačke“ – bez međusobnog priznanja i uz članstvo u UN. Njih interesuje da se i kriminal rešava jer se preliva i u njihove zemlje i koliko mi je poznato, podržavaju Kurtija. I američko, i nemačko rešenje je neprihvatljivo za nas.

Status nije najvažniji već kako da počistimo kriminal i siromaštvo

O kakvom statusu da pričamo kada vrlo brzo neće biti ni Srba ni Albanaca? Od čega beže iz Srbije i odozdo? Od kriminala, od bezakonja, siromaštva. Tu treba zajedno da radimo, da jedni drugima pomognemo da se očisti kriminal i da ljudi žive bolje i da i mi i oni potražimo međunarodno razumevanje i podršku da nam u tome pomognu.

Ne mislim da je status najvažniji. Ne postoji nijedan razlog za žurbu, već samo kako ćemo što pre da rešimo kriminal i siromaštvo, sve ostalo je stvar razgovora i dogovora i oni ne smeju da budu vremenski limitirani. A da ja sada u žurbi platim račun Vučića i Tačija, to nema šanse

Hvala što ste govorili za KoSSev

Autor intervjua: Tatjana Lazarević

(KoSSev)