Srpske svetinje pod albanskom zaštitom

(Fond Slobodan Jovanović)

Nešto će se, izgleda, dešavati oko Kosova. Admiral Mark Ficdžerald javio se ovih dana iz Napulja sa zanimljivom porukom: „Da su paralelne strukture srpske vlasti na severu Kosova pretnja bezbednosti u regionu i da nisu u skladu s Rezolucijom UN 1244″. Ficdžerald je komandant Južne združene komande NATO. Naše vlasti se uopšte nisu uzbudile. Niko se nije pitao ni otkud tom vojniku sad ideja da se poziva na rezoluciju kojom godinama briše cipele. Admiral je „naš prijatelj”.

„Naši prijatelji” su i italijanske jedinice na Kosovu. Čuvaju naše svetinje, dole. Mnogi Srbi su se o tome krajnje pohvalno izražavali. Od monahinja do predsednika. Valjda je zato naša javnost i ostala uskraćena za priču koju su objavile jedino Frankfurtske vesti.

Naime, italijanski brigadni general Roberto D’Alesandro je pred Novu godinu, na sastanku „sa predstavnicima srpske vlade i Srpske pravoslavne crkve poručio vladici Teodosiju da SPC utiče na vladu u Beogradu da pošalje vojnike u Avganistan”, jer u suprotnom italijanski vojnici od sledeće, tj. od ove 2010. godine više  „neće obezbeđivati srpske manastire i crkve, već će obezbeđivanje srpske kulturne baštine biti prepušteno lokalnim Albancima”.

To je lepa ideja. Albancima će se svakako dopasti. Primopredaja bi mogla da se organizuje 17. marta. Nije baš neka jubilarna godišnjica, ali zgodno je što je sada komandant Kfora nemački general. Jer Nemci su se 2004. godine, u događajima 17. marta, najviše istakli. I Bundestag je raspravljao o ponašanju svojih vojnika pred kojima je albanska gomila opljačkala i spalila prizrenski manastir Svetih arhangela iz 14. veka. Iz jednog izveštaja: „Sve prizrenske crkve i objekti SPC su uništeni između 17. i 18. marta. Narednih dana je bilo dodatnih napada, pljačke i uništavanja. Hram Bogorodice Ljeviške (14. vek) zapaljen iznutra, freske iz perioda 12–14. vek teško oštećene, oltarski prostor oskrnavljen, časna trpeza polomljena; Hram Hrista Spasa (14. vek) zapaljen; Saborni hram Sv. velikomučenika Georgija (1856) spaljen i miniran; Crkva sv. Nikolaja (Tutićeva crkva, 14. vek) zapaljena iznutra; Crkva sv. Georgija (Runovićeva crkva, 16. vek) zapaljena iznutra…“ I tako se to telegrafski izveštavalo tog marta. A ne znam da li u bogatoj istoriji razaranja hrišćanske Evrope postoji primer tako fantastičnog učinka u disciplini uništavanja hrišćanskih hramova – u dva dana i na tako malom prostoru: „od 17. do 19. marta na Kosovu su ukupno, prema saopštenju Unmika, zapaljene ili minirane 33 crkve, a još 11 je ozbiljno oštećeno”. Trebalo bi  proveriti, ali to bi lako mogao biti – evropski rekord!

Doduše, teško da su igde bili stvoreni tako povoljni uslovi da se rekord ostvari, jer „od dolaska NATO na Kosovo tamo je uništeno 112 crkava, najveći broj u Metohiji, u trouglu Glogovac–Đakovica–Prizren”. Sve pod budnim okom NATO trupa.

Inače, ideja da se „srpske svetinje” posle „Milosrdnog anđela” daju Albancima na čuvanje nije od juče. Baš početkom te 2004. godine nemački general Holger Kamerhof je „procenjivao situaciju u ovom gradu (Prizrenu) kao „stabilnu” i „insistirao na smanjenju snaga Kfora i raspuštanju kontrolnih punktova”. I onda se u danu tu našlo u plamenu „osam crkava o kojima je navodno trebalo da brine Kosovska policijska služba”.

To što nije uspelo Kamerhofu uspeće generalu Bentlaru. „Prema nezvaničnim, ali dobro obaveštenim izvorima” pišu Vesti, na sastanku održanom pred Novu godinu, pored pomenutog brigadnog generala Roberta D’Alesandra „bili su i komandant Kfora nemački general Markus Bentler, šef Unmika italijanski diplomata Lamberto Zanijeri, srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i episkop lipljanski i iguman manastira Dečani vladika Teodosije”. Bogdanović je posle tvrdio da on nije bio „i da bi o tome trebalo pitati (igumana) Teodosija”. Ali, kad je već kroz pitanje novinara „saznao” da se to desilo „nije mu palo na um” da to ispita i obavesti javnost. Vlada valjda zna. Ali to su „naši prijatelji”.

Srpskim predstavnicima je, na tom sastanku, predočeno da će „planiranim smanjenjem broja vojnika Kfora sa 12.600 na 10.000, do kraja januara, doći i do promene strukture snaga koje će obezbeđivati manastire SPC u pokrajini”. Snage Kfora će otići iz kamp-baze “Sparta”, koja se nalazi u blizini Dečana, i “Lovačkog doma” kod Pećke patrijaršije. „Prema tom planu, brigu o bezbednosti manastira Devič i Gazimestana preuzeće Kosovske policijske snage (KPS), a Pećku patrijaršiju i manastir Visoki Dečani tzv. Kosovske bezbednosne snage, odnosno kosovska vojska.”

Vladika Teodosije se, normalno, zabrinuo kad je čuo ko će „preuzeti brigu o bezbednosti” i „podsetio da ‘rokada’ koju najavljuju nije po Rezoluciji 1244 i da će imati uznemiravajući efekat kod srpskog naroda i vernika. Samo manastir Devič je u poslednjoj deceniji dva puta spaljen od šiptarskih secesionista (1999. i marta 2004. godine), a da za taj vandalizam niko nije odgovarao. Ne treba sumnjati da su neki od onih koji su učestvovali u paljenju srpskih svetinja sada deo tih takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga.”

I? Predstavnici „međunarodne zajednice” nisu se dali zbuniti tim toliko puta ponavljanim činjenicama. Onda je italijanski general lepo rekao: koliko vi vojnika pošaljete u Avganistan, toliko ćemo mi vojnika rasporediti oko vaših manastira.

Kad je u septembru 2009. godine dolazio general Bentler (došao posle italijanskog generala Đuzepe Emilija Gaja), već pominjani admiral Ficdžerald je jasno gledao unapred: „Misija NATO se koncentrisala na bezbedno okruženje i kao rezultat toga, demokratske institucije jačaju pružajući mogućnost svim građanima da učestvuju u izgradnji budućnosti.” A logično je da u tom „činu izvanrednom” pored monaha treba da učestvuje i prost narod – zato se admiral osvrnuo i na „slučaj Severne Mitrovice”. Zato je odlučeno i da se srpskom ministru za Kosovo i Metohiju više ne dozvoli da vršlja dole i da „ide kod svojih prijatelja”, kako je on pokušao pred TV kamerama da objasni svoj posao nekom ozbiljnom momku, koji je sa voki-tokijem izgledao tako da bi mogla da mu se preda Pećka patrijaršija na upravljanje. Možda čak i da se monahinje, koje ne budu htele da pređu u islam, povuku u Srbiju.

Naša vlada će onda obelodaniti šta je general D’Alesandro rekao. Da vidi naša javnost kako nekad nije lako sa „našim prijateljima”. Ali to nas neće omesti da, ne obazirući se na teškoće, nastavimo svoj put progresa. Ništa i nikad.