Srbi, svi i svuda, na okupljanje u odbranu KiM

Pitanje Kosova i Metohije je najvažnije nacionalno i državno pitanje današnjice srpskog naroda. Odbrana Kosova i Metohije, jeste, bila je i biće svesrpsko pitanje, pitanje očuvanja jezgra našeg nacionalnog identiteta, duhovnog bića i samog opstanka kao države i naroda, ma gde srpski narod u ovom trenutku živeo. Posmatrano u vremensko-vertikalnoj osi našeg postojanja, kao nacija mi jesmo savez pokoljenja predaka, potomaka i nas samih koji imamo dužnost da našu Svetu Zemlju sačuvamo i predamo sinovima i kćerima na čuvanje kao zavetni dar. U aktuelnoj, horizontalno-teritorijalnoj osi našeg postojanja, Kosovo i Metohija pripadaju Srbima u Srbiji, ali i Srbima u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, celom okruženju i rasejanju. KiM nije samo naša južna pokrajina, već „neotuđivi središnji deo Srbije“, po rečima naše SPCrkve, „koji čini samu srž našeg crkveno-narodnog bića i postojanja“.

Takođe, opstanak Kosova i Metohije nije ni samo svesrpsko pitanje, niti pitanje koje ima samo nacionalni istorijski i regionalni geografski značaj. To je pitanje univerzalnog značaja, ako hoćete rečima Dostojevskog, svečovečansko pitanje. Ovo je mesto i vreme na kome se brani međunarodno pravo i pravda, kao i večne vrednosti. Zato se Kosovo i Metohija ne tiču samo nas Srba, već leže na srcu celog pravoslavnog sveta, ali i svih država i naroda koji drže do slobode, suverenosti, nezavisnosti i međunarodnog prava, i koji pružaju otpor totalitarnoj neoliberalnoj hegemoniji aktuelnog kolektivnog Zapada.

Zato odbrana KiM nije samo odbrana Srpstva, već odgovornost i dužnost prema čovečanstvu, slobodi i pravdi, prema svima onima koji nisu priznali okupaciju NATO i separatističku vlast na otetoj srpskoj teritoriji, a to je većina sveta - čak 2/3 slobodnog sveta u demografskom i teritorijalnom smislu nije priznalo tu laž! I to najveća država sveta Rusija, najmnogoljudnije zemlje Kina i Indija, države arapskog sveta, Latinske Amerike i Afrike. Čak ni u samoj EU pet država to nije učinilo, znajući odlično da to vodi i urušavanju njihovog ustavno-pravnog poretka. To je realnost, za sve one koji vole argument „realnosti“ na terenu, a ne tzv. nezavisno Kosovo.

Zato je nepriznavanje lažne države Kosovo svojevrsna tačka okupljanja slobodnog sveta. Tačka od koje može započeti preporod ukupnog svetskog poretka. Mi nemamo prava ni pred sobom ni pred čovečanstvom da odustanemo od svoje pravedne borbe. Mi u njoj nismo sami, ma kako to naši neprijatelji želeli da predstave. Sve je na nama. Kosovo nikada neće biti nezavisna država dok ga Srbija ne priznaje i dok naši saveznici u Savetu bezbednosti UN ne dozvoljavaju ulazak lažne države Kosovo u UN.

Zato pozivamo na novo nacionalno okupljanje, na novu nacionalnu slogu i manifestovanje jasne nacionalne volje za očuvanje KiM u sastavu Srbije. To je nacionalni imperativ našeg vremena.

Od posebne je važnosti da se nigde ne žuri, ne ide na ruku zapadnoj hitnji i ne potpisuje nikakav novi sporazum, jer Zapad oseća da gubi svoje pozicije svetskog policajca i zato im se žuri

Najbolji dokaz da je dosadašnja štetna politika aktuelne vlasti prema KiM krahirala jeste napuštanje separatističkih institucija lažne države Kosovo od strane predstavnika Srba na KiM (u koje se nije smelo ni ulaziti!), kao i zahtevanje vraćanja srpske vojske i policije na KiM na osnovu Rezolucije 1244 SB UN (na kome treba i dalje insistirati na svim međunarodnim forumima bez obzira na odgovor iz NATO-a). To su potezi suprotni dosadašnjoj pogrešnoj politici povlačenja države Srbije sa KiM. Međutim, naglašavamo da to nije dovoljno i da sada treba nastaviti dalje u tom smeru ka punoj reafirmaciji državnog suvereniteta nad južnom srpskom pokrajinom. Apsolutno bi bilo katastrofalno vraćati se na protivustavni Briselski sporazum, nagovarati Srbe na KiM da se vrate u separatističke institucije ili učestvuju u formiranju tzv. Zajednice srpskih opština po ustavu i zakonima lažne države Kosova. Srbi nisu dijaspora na KiM i bilo kakva zajednica opština kao i sve drugo u AP KiM može da funkcioniše samo po Ustavu i zakonima države Srbije.

Naš zajednički nacionalni zadatak treba da bude reintegracija KiM u puni ustavno-pravni poredak države Srbije, a to znači vraćanje institucija države Srbije u Pokrajinu i vraćanje odlučivanja o KiM u SB UN, gde imamo saveznike Rusiju i Kinu. A ako se dalji pregovori nastavljaju u Briselu, treba tražiti učešće predstavnika Ruske Federacije na isti način na koji tim razgovorima uvek prisustvuju i predstavnici SAD.

Od posebne je važnosti da se nigde ne žuri, ne ide na ruku zapadnoj hitnji i ne potpisuje nikakav novi sporazum, jer Zapad oseća da gubi svoje pozicije svetskog policajca i zato im se žuri. Vreme radi za nas. Zato ne treba da pristanemo na njihov pritisak u narednom periodu do završetka ukrajinske krize. Mudrije je da se sačeka novi mir i nova podela geopolitičkih karata između SAD, Evrope i Rusije i bolje okolnosti za rešavanje ne samo kosovsko-metohijskog već i kompletnog srpskog nacionalnog pitanja na Balkanu.

U međuvremenu, treba obnoviti sve institucije države Srbije, najpre na severu KiM, koje su ugašene nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Potom treba obnoviti i rad Skupštine AP KiM i raspisati lokalne izbore

U međuvremenu, treba obnoviti sve institucije države Srbije, najpre na severu KiM, koje su ugašene nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Potom treba obnoviti i rad Skupštine AP KiM i raspisati lokalne izbore najpre za četiri opštine na severu KiM, a onda i za sve druge gradove i opštine na teritoriji južne srpske pokrajine. Tako bi država Srbija pokazala da se ne odriče teritorijalne celovitosti i suverenosti.

(Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri)