Kosovski pravni lavirint

(Gardijan, 2.2.2010)

Uoči presude međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koja se očekuje u narednim mesecima, napetost raste dok i unutrašnji i međunarodni činioci ostaju pri svojim pozicijama. Nova strategija integracije severnog Kosova u institucije, kojoj se mnogo prigovaralo, dodatno je otuđila kosovske Srbe, suzila manevarski prostor Beogradu i oživela pozive kosovskih Albanaca da se zauzme tvrđi stav po pitanju kontrole teritorije.

Euleks je u sve zapetljanijoj situaciji; ima zadatak da služi ciljevima drugih, a istovremeno nije u stanju da ostane posvećen statusnoj neutralnosti. Nova strategija, koja je razvijena u saradnji sa Vladom Kosova, izazvala je snažne reakcije Beograda. Srpski predsednik, Boris Tadić, okarakterisao ju je kao „nepotrebnu i opasnu provokaciju“ koja predstavlja „flagrantno kršenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti“.

Ova strategija ima za cilj da „paralelne institucije“ padnu u drugi plan time što se, recimo, prema Ahtisarijevom planu, stvara novi okrug (Severna Mitrovica) i od strane kosovskih institucija organizuju izbori u Leposaviću, Zubinom potoku i Zvečanu. Međutim, Srbi sa severa Kosova nastavljaju da se protive ovim planovima za decentralizaciju, opisujući ih kao „nelegalne i neprihvatljive“. U međuvremenu, Iv d Kermabon, vođa Euleksa, kritikovao je odluku srpskog parlamenta da se postave sudije u paralelnim srpskim sudovima, tvrdeći da „na Kosovu može postojati samo jedan pravosudni sistem“ i da je „Euleks odlučan da pomogne učvršćivanju kosovskih institucija u oblasti pravosuđa... kako bi tzv. paralelne strukture postale beznačajne“.

Ova različita tumačenja toga šta su zapravo „nezakonit“ akt ili „paralelna institucija“ – institucije kosovskih Albanaca koji su jednostrano proglasili nezavisnost, ili institucije kosovskih Srba koji se protive otcepljenju – primer su paradoksa nastalih prilikom pokušaja da se status Kosova reši jednostranom odlukom.

Uprkos datoj potvrdi da je misija Euleksa konsultovana povodom nove strategije, ona je sve vreme pokušavala da se od nje distancira; to je besmislen gest imajući u vidu njenu ključnu ulogu i pojačano prisustvo, naročito s obzirom na tri najspornija pitanja sa kojima se suočava Sever – policiju, carinu i sudstvo. Zaista, nova strategija namerno ignoriše plan od šest tačaka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, koji pruža statusno neutralna i praktična rešenja upravo za ove izazove.

Kada je u pitanju rešenje carinskog pitanja, Ban Ki Mun recimo predviđa da se takse prikupljene na graničnim prelazima 1 i 31 koriste „za razvoj lokalnih zajednica“, dok nova strategija instistira da „prikupljene carine idu centralnoj vlasti“. Upozorivši da mir ostaje „nestabilan“, specijalni izaslanik generalnog seksretara za Kosovo Lamberto Zanijer je naglasio da „smo tokom godina naučili da rešavanje situacije na severnom Kosovu zahteva neprekidno zalaganje, stalne kontakte sa lokalnim zajednicama i kontinuirano konsultovanje i koordinaciju sa svim relevantnim činiocima.“

Nova strategija za Sever ignoriše ovaj savet i zapravo pokušava da sasvim zaobiđe UN, uprkos činjenici da je samo angažovanje Euleksa proisteklo iz rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. A ni tenzije nisu ograničene samo na Sever. U januaru je srpski ministar za Kosovo i Metohiju, Goran Bogdanović., sprečen od strane kosovske policije da poseti srpsku enklavu Štpce na jugu Kosova, i umesto toga ispraćen do administrativne linije razgraničenja. Ovaj incident naveo je srpskog premijera Mirka Cvetkovića da pozove ambasadore Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i SAD i oceni da je ovakvo kršenje ljudskih prava i slobode kretanja neprihvatljivo. U međuvremenu, zamenik ministra za Kosovo i Metohiju, Branislav Ristić, priveden je od strane kosovske policije kada se sastao sa srpskim povratnicima u Klini.

Mada se Srbija do sada prema Euleksu odnosila uglavnom pragmatično, njegov neuspeh da ostane statusno neutralan ozbiljno je ugrozio misiju. Najnovija strategija za Sever već je postala izvor ozbiljne nestabilnosti. Pošto joj se s jedne strane žustro protive Beograd i kosovski Srbi, a kosovski Albanci su čvrsti u stavu da se ona mora odlučno sprovesti, ova strategija će nastaviti da ugrožava sposobnost Euleksa da postupa u skladu sa svojom misijom.

Napori da se nametne konačni status, u međuvremenu će dovesti do daljeg porasta tenzija – kako unutar, tako i između kosovskih Albanaca i Srba – što će dalje otežati zadatak Euleksu i međunarodnoj zajednici, naročito kako NATO bude nastavljao da povlači svoje trupe. Uprkos svojoj smanjenoj ulozi, možda bi UNMIK  mogao da odigra ključnu ulogu u sprovođenju konstruktivnih i statusno neutralnih rešenja na Severu.