Albanski narkoterorizam: „Kolumbijski sindrom“ na Balkanu i šire

Stvarnost demantuje sve pokušaje Vašingtona i Brisela da predstave Kosovo, kako kaže Barak Obama, kao „multietničku, nezavisnu i demokratsku“ tvorevinu. Obamu prate evropske birokrate, koji neprekidno govore o „postignutim uspesima i progresu demokratizacije na Kosovu“. Sve je uzalud: albanske kriminalne strukture kreću se punom parom ka albanizaciji Balkana uz perspektivu daljeg parčanja dražava u regionu i ujedinjenja albanskih zemalja. Ideja je daleko opsežnija: ona podrazumeva transformaciju Balkanskog poluostrva u citadelu albanske narko-mafije, koja će kontrolisati puteve isporuke narkotika u Evropu i širenje svih oblika kriminalnih aktivnosti albanskih grupacija na kontinentu.

U poslednje vreme moćna politička, vojna, diplomatska i finansijska podrška „prištinskim vlastima“ od strane SAD i EU omogućila je albanskim kriminalnim klanovima da ponovo izazovu pravni poredak. U Engleskoj uzima maha još jedan skandal, povezan sa delatnošću albanskih emigranata. Albanska kriminalna grupa profesionalnih ubica otvoreno je ponudila svoje usluge britanskoj prestonici na sledeći način: „bilo koji cilj - 5 000 funti, ma kakvim oružjem – hladnim ili vatrenim“. „London dejli njuz“ nazvao je Albance koji su se nastanili u Londonu (a pretežna većina njih su bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova – OVK) „najsposobnijim plaćenim ubicama u britanskoj prestonici“. Jedan od čelnika albanske kriminalne grupacije izjavio je u intervjuu: „Mi znamo da rukujemo oružjem, mi kontrolišemo prostitutke u Sohou i time investiramo u London. Nikoga se ne bojimo, i zakon ne može da nas zaustavi“. [1]

Mnogobrojne „albanske izbeglice sa Kosova“ našle su pribežište i mogućnost primene svojih „sposobnosti“ u mnogim zemljama Evrope. U suštini, oni nemaju nikakve veze sa izbeglištvom, već sa razgaranatom mrežom globalne kriminalne organizacije, čiji je magistralni pravac proizvodnja i isporuka heroina i kokaina u evropske i druge zemlje sveta.

Prema različitim procenama, albanska mafija kontroliše oko 75 procenata heroina koji stiže na zapadnoevropsko tržište i oko polovine ukupne količine heroina koji se prodaje u SAD.

Albanski narkokartel „Kamila“ spada u prvih pet najjačih narkokartela sveta. Za isporuke heroina u Evropu odgovara oko 30 albanskih narko-klanova, svaki od njih kontroliše „svoju“ deonicu narkotrafikinga.

Za narkotrafiking se koristi gotovo cela teritorija Kosova, koje je postalo glavna tranzitna magistrala za isporuku narkotika u Evropu. Jedna od ključnih karika te magistrale je „drenički potez“ koji obuhvata Prizren, Klinu i Istok, i povezuje Kosovo sa Crnom Gorom i Makedonijom. Osnovni izvori prihoda dreničke grupe, osim heroina, čine šverc oružjem, kradenim automobilima, cigaretama i alkoholom, kao i trgovina belim robljem. Albanski kriminalni klanovi povezani su sa makedonskim, bugarskim i češkim mafijaškim strukturama i nisu daleko od preuzmanja kontrole u nizu evropskih prestonica – pre svega u Londonu, Berlinu i Pragu.

Albanski klanovi na Kosmetu svakog meseca realizuju približno 4 do 6 tona heroina, a godišnji promet samo heroina iznosi oko 2 milijarde dolara. Peru novac za više od 200 privatnih banaka i menjačnica koje pripadaju albanskim narko-klanovima, a takođe za mrežu salona lepote, parfimerija, prodavnica i kafića u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama.

Iza albanskih narko-klanova stoje dve američke vojne baze na Kosmetu (Bondstil i Mali Bondstil), kao i ukupna podrška SAD i Evropske unije, od medijske do vojne, te se oni osećaju potpuno bezbedno. Pomenimo da su nakon razmeštanja snaga NATO, svi albanski kriminalci koje je potraživala država Albanija na Kosovu našli sigurno utočište. Albanske mafijaše je lako prepoznati: voze uglavnom crne mercedese ili džipove bez tablica sa zatamnjenim staklima. KFOR ne obraća pažnju na automobile bez tablica, ali lokalno stanovništvo zna da su to kradena vozila, prošvercovana na Kosovo. Osumnjičeni za zločine neće biti predati čak ni Albaniji jer KFOR nema potpisan sporazum o ekstradiciji sa Albanijom.

Nakon Kosova naredni udar biće usmeren na jug Srbije – Preševo, Bujanovac, Medveđu – kako bi se stavili pod kontrolu strateški pravci koji povezuju Kosmet, Makedoniju, Srbiju i Bugarsku sa izlazom na Grčku i Centralnu Evropu.

Apetiti albanskih narko-kriminalnih struktura su veliki. Kontrolišući kvazi-državu Kosovo, oni već pristupaju realizaciji projekta podele Makedonije uz prelazak njenog većeg dela pod kontrolu albanskih klanova. Tako zapadni deo Makedonije i deo Kosova kontroliše Tačijev klan. M.Tači, predsednik makedonske Demokratske partije Albanaca neposredno je povezan sa mafijom koja kontroliše promet heroina, kokaina i automobila. Pariska grupa za borbu protiv narkotika je još pre bombardovanja Jugoslavije 1999. godine objavila podatke prema kojima albanska narko-mafija Makedonije i Kosova prodaje heroin i snabdeva oružjem svoje sunarodnike na Kosmetu. Narko-baze, prema njenim podacima, nalaze se u Skoplju, Skadru i Prištini, narkotici stižu u Švajcarsku, Nemačku, Italiju i Grčku. U Makedoniji, pored Kumanova, nalazi se i jedna od najvećih fabrika za proizvodnju heroina.

U suštini, ceo region – Albanija, Kosovo i Zapadna Makedonija, predstavlja veliko skladište narkotika. Reč je o tonama heroina, prihod od prodaje meri se milijardama dolara. Do sada nema nikakvih podataka o hapšenju albanskih narkobarona.

Albanski separatistički pokret u Jugoslaviji od samog početka se zasnivao na delatnostima narko-mafijaških struktura. Međutim, do početka osamdesetih godina, problem albanskog šverca narkotika javljao se tek ponekad. Tad su Albanci bili tek kuriri, najamnici turske narkomafije i bugarskih kriminalnih struktura. Sa porastom albanskog separatizma na Kosmetu počele su da se formiraju samostalne albanske mafijaške grupacije, uključene u realizaciju projekta „Velika Albanija“.

Do korenite promene položaja albanskih narko-klanova došlo je krajem devedesetih, kada je Stejt department SAD pristupio realizaciji svojih geo-strateških ciljeva. Kao jedan od instrumenata izabrane su albanske kriminalne grupacije. Albancima je bila pružana svestrana pomoć, sve do bombardovanja Jugoslavije tokom 78 dana. Osim toga, demokratska administracija Bila Klintona snosi odgovornost i za stvaranje na severu Albanije logora za diverzantsko-terorističku pripremu Albanaca na Kosmetu i Makedoniji. Uz pomoć SAD albansko narko-kriminalno podzemlje na početku 21. veka transformiše se u „državu u državi“, čiji su glavni politički argumenti heroin i oružje.

Lideri kosovskih Albanca – Tači, Haradinaj, Čeku – nisu samo čelnici albanskih nezakonitih oružanih formacija, već su i „bosovi“ albanske narkomafije, koja je finansirala alabansku terorističku vojsku OVK (danas tranformisanu u Kosovske bezbednosne snage). Narkokapital, stečen u raznim regionima sveta, vraća se na Kosovo - u vidu investicija u separatizam „Republike Kosova“ (zovu je još i „Heroinska republika“).

U Albaniji je najuticajniji klan Beriša, koji obuhvata i deo Metohije. Ništa manju opasnost predstavljaju: narko-klan porodice Kula, koji kontroliše narkotrafiking iz Turske, isporuke oružja i ilegalnih migranata; klan Abazije (narkotici i prostitucija u saradnji sa italijanskim kriminalom); klan Brokaj (njegovu okosnicu čine bivši saradnici specijalnih službi i policije, njihova je sfera narkotrafiking, oružje, prostitucija).

Oko 80% mađarskog tržišta heroina je u rukama albanske mafije. Osnovni prihod od narkobiznisa ide za potrebe Kosova, pri tome veći deo novca se troši u Italiji, gde se kupuje oružje. U Italiji, za kratko vreme, albanska narkomafija je uspela da potisne Tursku. Od običnih kurira Albanci su postali organizatori narko-mreže i partneri sicilijanske Koza nostre, napolitanske Kamore i kalabrijske N’dragente. Italija predstavlja jednu od glavnih baza albanskih kriminalnih struktura, kroz čije ruke prolazi oko 50 kilograma heroina dnevno. Milano je biznis-centar, a Kalabrija centar trgovine narkoticima i oružjem.

Na granici Italije i Švajcarske narkotrafiking je takođe pod kontrolom Albanaca. Važna baza u Evropi je i Švajcarska. Centri „crne berze“ trgovine oružjem nalaze se u Bernu i Bazelu. Za vreme poslednje posete srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića Švajcarskoj bile su preduzete mere bezbednosti četvrtog stepena, izazvane otvorenom pretnjom fizičke likvidacije od strane albanskih kriminalnih struktura. Kao glavni osumnjičeni pominje se klan Osmani, čiji je vođa Čazim (Feliks). Klan ima finansijsku podršku najvećeg albanskog biznismena Bedžeta Pacolija.

U Švajcarskoj i Norveškoj kosovski Albanci kontrolišu 80 procenata narkotrafikinga, oni su i glavni distributeri na grčkom tržištu kokaina, heroina i marihuane. Grčki transfer Albanci koriste za prebacivanje u Evropu ilegalaca iz Turske, Pakistana, Šri-Lanke, Kine i sl. koji se koriste i za prevoz narkotika. Isti takav koridor predstavlja i Jadransko more, koje spaja obale Italije i Albanije.

Prema podacima slovačke policije, skoro 100% heroina u Slovačku stiže iz Avganistana „balkanskom rutom“ preko Kosova, Makedonije i Albanije. U poslednje vreme albanske grupacije preuzimaju rumunske luke.

FBA, Interpol, Europol jednodušno svedoče o tome kako je albanska mafija postala najozbiljnija kriminalna organizacija u Evropi. Ona brani svoje interese do poslednjeg, a za SAD i države Evropske unije pretvorila se u pretnju po same osnove njihove nacionalne bezbednosti.