Проглашењем Александра Вулина за почасног грађанина, прекршили сте позитивне законске прописе Р. Србије, којим су регулисане ингеренције привременог органа и на тај начин личне и партијске интересе ставили испред државних и националних.

Да је био са својим народом у Ђаковици, сазнао би и да су у каменованом аутобусу биле мајке Ђаковице, али оне чија деца нису  могла бити сахрањена у свом граду, већ су им кости расуте свуда уоколо. Не би морао да се на телевизији зноји, и правда да у Лепосавићу где је он био тинејџер није било ратних дејстава.

У парламенту Србије не да постоји двотрећинска, већ постоји тротрећинска већина за његово усвајање, и брисање Косова и Метохије из Устава, само да Газда намигне. Остаје још да се све то верификује нашим рукама и оловкама. Потпуно сам сигуран да ће резултати евентуалног референдума бити такви да омогуће оно што Немачка и власт у Србији хоће.

Нажалост, Срби у овим временима потпуно заказују када се ради о дипломатском бојном пољу. Стално дају неке уступке и препуштају, мало по мало, Космет Албанцима. Очајнички крик упућен албанском премијеру од стране српског премијера: „Какве везе Албанија има са Косметом“, крајње је депласиран.

Таман се успостави каква-таква хармонија на релацијама: власт-власт, власт-ЕУ, власт-НАТО, власт-опозиција (које нема), и договоре се хармонично да мењају Устав и гумицом избришу и Косово и Метохију и да треба озваничити „фактичко стање“, а оно се појави  неки „герилац“да поремети хармонију.

Како је уопште могло доћи до пропуста да се пред народом за кога се поуздано зна да је киван на владајући тријумвират због бриселске издаје, а нарочито на главног тријумвира, преузме такав ризик да се председник републике изложи, можда неадекватној реакцији, али свакако оправданом револту грађана?

Након парламентарних избора на Косову, за кога власт може механички тврдити да никад неће признати да га је признала, са сигурношћу се може устврдити, да је оно још коју светлосну миљу даље од Београда.

Што се тиче евентуалне нове скупштинске резолуције о Косову, њу је најавио председник Николић, али то, засад, делује више као његова лична иницијатива и покушај да се врати фокус јавности, с обзиром на то да је последњих месеци прилично политички маргинализован од стране владе и новог премијера Александра Вучића.

Крајем прошле недеље косовски медији су известили о недавно објављеном годишњем извештају Стејт департмента о стању људских права на Косову у 2013. години. Према овом извештају, криминал, екстремизам и насиље на северу Косова су означени као најистакнутији проблем у области људских права.

Дакле, неко је по свему судећи, претио силом (или употребом силе) ако се не потпише Бриселски споразум. Да ли су то биле такозване власти из Приштине или неке западне силе (или заједно?) и на који начин је то изведено (дипломатским каналима или неформалним путем?) мање је битно са аспекта Бечке конвенције.