Једногласном одлуком СБ УН да подржи јасно дефинисане услове Србије везане за распоређивање Еулекса природа те мисије је потпуно промењена. Оваквом одлуком СБ УН потврђена је Резолуција 1244 којом се гарантује суверенитет Србије.

Тренд уситњавања покренули су ситни националисти, а потпомогле Сједињене Државе и оне европске силе које су закључиле да је згодно да експлоатишу и контролишу мале феуде него да се супротставе релативно великој и самосвојној федералној држави каква је била Југославија.

Премијер «независног» Косова, Хашим Тачи познат као «Змија» одавно је у наркобизнису; последњих година он је организовао физичку елиминацију својих бивших колега из ОВК – крупних наркокријумчара.

После изградње војне базе Бондстил очигледан интерес САД је био да створи „надзирану“ независност Косова, при чему се преко Анекса 11 Ахтисаријевог плана остварује „надзирање“ ове територије од стране НАТО пакта.

Однос према Србији постао је део религиозне фундаменталистичке доктрине о хуманитарној интервенцији: први пут се НАТО директно супротставио геноцидној политици, спречивши смрт и патње огромног броја косовских Албанаца.

Америчке и многе европске дипломате воле да кажу: „Морате да прихватите реалност да...” као увод у своје аргументе којима од других држава траже да ураде оно што они хоће и као оправдање за оно што њихове владе одлуче да раде – без обзира на међународно право.

(Из Архиве НСПМ-а, 19.10.2008)

Ахтисари заиста није био никакав „мировни посредник“, већ само преносилац порука са највишег нивоа званичне америчке администрације и незваничних центара глобалне моћи.

Пред српском јавношћу налази се књига Војислава Коштунице Одбрана Косова, збирка одабраних говора, обраћања и саопштења у периоду између 2005-2008.