Могућност за постизање договора унутар европског контекста сугерише колико је важно да се настави са одржавањем мира на северу. Одржавање релативно стабилног статуса кво држи могућност таквог решења отвореном.

Наш став је чврст. Београд има другачији став – да је Косово и даље део Србије. Шездесет пет земаља је већ признало Косово. Косово је члан Светске банке и Међународног монетарног фонда. Дакле, тренд је очигледан.

Ове године међународна заједница и влада из Приштине планирају да уложе велика средства у север Косова. Истовремено, потрудиће се да српске институције представе као реметилачки фактор, док се од Београда очекује да буде што неутралнији.

Судбина Блаце и онога што је открио показаће да ли су САД и косовским Албанцима наклоњене водеће земље ЕУ одлучиле да Косово у 2010. години крене ка томе да буде земља толеранције и разумевања, за шта ју је у 2009. години већ прогласио Хашим Тачи.

Никакав правни аргумент за рат није постојао на Косову, случај постмодерног праведног рата заснивао се на контроверзној евиденцији. Наметљива нелегалност тога рата учинила је од расправе међународних правника о Косову интересантну студију о једном случају, студију о статусу те гране права.

Косово је Србија, нико није рекао да није. Осим оних који су плаћени да то раде, да навуку што гласнији бес и лажних и искрених патриота на себе, а одвуку пажњу са онога што се за то време дешава на самом „месту злочина“.

Нисам никада написала како су „лоши“ они Срби који су се „окренули Приштини“. Напротив, писала сам како су „лоши“ они који такве називају „лошим Србима“. Њих сам „олајавала“ и, на моју велику несрећу, лично их и упознала.

Када се све узме у обзир, одлука владе у Београду да покрене овај случај пред Међународним судом правде била је грешка, осим наравно, ако је све време имала циљ да „изгуби” и тако побегне од одговорности, сваљујући је на адвокате.

За своје западне менторе, пре свега оне у Европи, а из разлога њихове унутрашње безбедности, Тачи постаје опасан 2000. године после удруживања са криминалним кланом Османи, који из Загреба руководи криминалним операцијама широм Европе.

Историјски гледано, тужно је то што, 620 година пошто је кнез Лазар, према народном предању, проклео сваког ко се не бори на Косову, неких 90 "интелектуалаца" малтене проклиње сваког ко не гласа на Косову.