Zašto SNS botovi forsiraju Radulovića?

Svi koji prate novosti preko internet portala svedoci su najezde stranačkih komentatora koji dobrim delom obesmišljavaju kako same tekstove, tako i komentare. Komentari su sastavni deo tekstova na elektronskim medijima jer pored ovih tekstova većina čitalaca pročita i komentare. Za razliku od TV-a i klasične štampe, čitaoci mogu učestvovati u oblikovanju vesti i tekstova na elektronskim medijima svojim učešćem u komentarisanju. Njihov značaj nije mali, jer pored toga što svojim kritičkim komentarima mogu podupreti stavove iznete u tekstu takođe mogu sasvim promeniti početnu ideju teksta na portalu iznošenjem određenih informacija ili prosto spamovanjem. Jedan dobar i zanimljiv komentar može preokrenuti smisao članka i uticati na druge komentatore. Značaj komentara u oblikovanju javnog mnjenja se više nikako ne može zanemariti.

To su veoma brzo shvatile sve političke partije i napravile timove stranačkih komentatora. Što je neka partija jača, to su i brojniji njihovi komentatori. To su uglavnom stranački vojnici koji volonterski na internet portalima deluju u interesu svoje partije.

Posledica toga je da su stranački vojnici, u čemu prednjače članovi SNS-a, svojim komentarima preplavili elektronske medije. Autori takvih jednoličnih i veoma brojnih komentara pisanih po istoj matrici, a koordinisani iz određene stranačke centrale, prosto su dobili žargonski naziv „botovi“, od engleske reči „bot“ koja označava jednostavan program (ro-bot, mašina) koji veoma učestalo ponavlja jednu istu stvar. Ovaj pogrdan naziv s pravom su poneli mnogobrojni stranački komentatori ne samo zbog svojih jednoličnih, ispraznih i navijačkih komentara nego upravo stoga što se u ovom svojevrsnom ratu komentarima koriste softveri za menjanje i umnožavanje IP adresa, te potom svojim komentarima zatrpavaju određeni tekst na internet portalima. Uočljivo je ponavljanje istovetnog komentara na nizu internet portala.

Ne treba posmatrati stranačko komentarisanje na elektronskim medijima kao nešto nemoralno ili manje prihvatljivo od recimo lepljenja plakata u toku predizborne kampanje. Sasvim je izvesno da će internet politička propaganda dobrim delom zameniti dosadašnji politički aktivizam «na terenu», novi trendovi su zahvatili i političke partije. Ono što karakteriše SNS-botove je njihova čelična disciplina i, nažalost po čitaoce komentara, njihova nekreativnost.

Elem, ono što se da zapaziti u poslednjih nekoliko dana na internet portalima je sledeće: Na svim vestima o sada već bivšem ministru Saši Raduloviću, na prvi pogled, nema SNS botova. Ili su se sakrili? Apsolutno je nelogično da SNS ne interesuje ministar koga su oni postavili i koji je izašao iz vlade bez aminovanja i mišljenja PPV-a.

To navodi na razmišljanje. Sledeći komentari su uočljivi:

Ovakvih i sličnih komentara ima na svim vestima gde se pominje Radulović i uglavnom dominiraju po brojnosti. Po stilu i odsustvu kreativnosti nema dvojbe da su svi potekli iz SNS-botovske škole.

Slede pitanja: Zašto SNS daje podršku svojom komentatorskom armijom (koja po nezvaničnim informacijama broji oko 500 članova svakodnevno aktivnih komentatora) ministru koji je praktično napustio ministarstvo pre raspisivanja izbora?

Zar se ne plaše da će im Radulović preoteti glasače?

Pre nekoliko dana je bio čak i manji sukob na relaciji Vučić-Radulović po Vučićevom vraćanju zakona na razmatranje.

Zašto dakle SNS daje tihu podršku Raduloviću?

Radulović najavljuje osnivanje nove stranke ili priključenje nekoj manjoj uoči svoje ostavke i zasedanja SNS skupštine koja potom odlučuje da se ide na parlamentarne izbore.

Izgledi da ode u DS ili LDP su minimalni, dakle izvesnija mu je opcija prelazak u neku manju već postojeću ili osnivanje sopstvene stranke.

Možda je Radulović genijalni reformator sa sve podrškom Libeka, no nemoguće je za mesec i po dana osmisliti i sprovesti kampanju bez značajne stranačke infrastrukture i potom preći izborni cenzus. Da ne govorimo o potrebnoj količini novaca za predizbornu kampanju. Realno, reklo bi se, Radulović ima veoma male šanse da uđe u parlament.

Tu dolazimo do razloga naprasnog iščezavanja SNS-botova. Gde su nestali SNS-botovi?

Oni su tu i rade svoj posao, pomažu Raduloviću da pridobije pre svega rezignirane glasače DS-a i/ili LDP-a, a po mogućstvu i druge.

Kako Radulović najverovatnije neće preći cenzus, ti glasovi će praktično postati bačeni, zapravo zbog Dontovog sistema preći će u džak one stranke koja ima najviše glasova.

Jasno je da je SNS odlučio da potpuno zagospodari Srbijom. Ništa se ne prepušta slučaju. Iako Radulović nije poslužio svrsi kao ministar, poslužiće kao odličan mamac za glasove drugih poličkih partija. 

Vučić je doveo Radulovića u situaciju da radi samo u korist SNS-a. Čestitke za odličan plan po kome će naprednjaci dobijati glasove iako se ne zaokružuje njihov redni broj.

Ili što bi rekao Veber, koga Vučić pominje kao svoj uzor u intervjuu datom Frakfurter algemajne cajtungu: Moć pruža mogućnost da se kontroliše ponašanje ljudi, čak i protiv njihove volje.