„Закон о слободи вероисповести“ у Црној Гори донет у договору Ђукановића и Вучића и зато је изостала свака дипломатска акција Србије на овај Закон

Пре пар година председник Србије Александар Вучић је назвао Рамуша Харадинаја кољачем српске деце. Ни месец дана од те изјаве није прошло, своју „Српску листу“ убацио је у владу „кољача српске деце“.

У задње време владајућа врхушка у Србији на челу са председником СНС-а називала је Аљбина Куртија најгорим екстремистом и националистом да би данас били део његове владе зазимајући министарска места. Вучићева „Српска листа“ то правда тиме да је то у интересу српског народа заборављајући да када је прошли пут улазила у сепаратистичку владу то објашњавала жељом да спречи формирање војске Косова. Не само да нису спречили формирање војске Косова него су за време њиховог учешћа у влади Косова таксе на робу из Србије подигнуте за више од 100%. Иако су претили, „Српска листа“ никада није напустила сепратистичке институције из само једног разлога, јер би Александар Вучић изгубио европску подршку са једне стране, а са друге стране он сам је дао сагласност да се формира војска Косова коју до сада никада није демантовао. Материјални интерес остварен кроз министарске функције је итекако битан за Александра Вучића и његове криминалне јунгер бригаде.

Уместо да бојкотује сепратистичке изборе Александар Вучић легализује и легитимизује сецесионистичку парадржаву у Приштини заокружујући тако њену државност. Уместо да се бојкотом таквих избора учини први корак у повратку јужне српске покрајине у правно-политички систем Републике Србије Александар Вучић ствара још једну албанску државу на Балкану.

На српску несрећу за Александра Вучића Косово и Метохија не представља ништа. Он са гађењем говори о „Косовском миту“ не дотиче га Косовски циклус народних песама нити косовска српска епопеја као ни „Небеска Србија“. Све те симболе српског отпора он унижава и презире. Много су му ближи Дрвар,  Јајце и Мркоњић Град него што је Косово и Метохије које је темељ српске духовности и државности.

Из тог разлога је и донет закон о верским заједницама у Црног Гори као договор њега и Мила Ђукановића уперен против Митрополита Амфилохија Радовића са жељом да се он ослаби јер је Вучићу главна препрека у предаји Косова и Метохије. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа да је одлуком српског патријарха из 1752. године у Сремским Краловцима Митрополија зетско-приморска задужена да буде егзарх пећког трона. Ту свету обавезу садашњи Митрополит затско-приморски несебично и истрајно обавља. Председнику Србије Александру Вучићу главном човеку за „разграничење“ и предају КиМ то очито смета.

Због договора двојице диктатора, Ђукановића и Вучића, изостаје свака дипломатска акција Србије због угрожавања и српског народа и српских светиња у Црној Гори. И не само то, чак се не ускраћује гостопримство у више од 40 амбасада Републике Србије широм света у којима бесплатно бораве црногорске дипломате обављајући своје активности.

На крају, оно што се дешава у остатку Србије када се преко Телекома гасе независне телевизије преко калбловских оператера то исто се дешава и на Косову и Метохији. Ћерка фирма Телекома Србије која у јужној српској покрајини послује по законима самопроглашене републике Косово је купила све кабловске оператере на северу Косова као што су Импулс, ВГН и други где се одмах по куповини брише телевизија Н1, Нова С телвизија, као и РТВ Мир из Лепосавића које објективно извештавају Србе на Косову и Метохији о политичким дешавањима у Републици. Председник управног одбора ћерке фирме Телекома на Косову и Метохији је Зоран Милојевић звани Зеља, добро познат грађанима Србије због насилничког и агресивног понашања током локалних избора у Републици Србији. Комерцијалне телевизије као што су Кис и Данкос попут Пинка одавно су у служби диктаторског режима Александра Вучића. Државна телевизија ТВ Мост која је део РТС-а је нешто најгоре што је у медијском смислу могло да снађе Србе. За осам година Вучићеве власти никада ниједан опозициони политичар на овој телевизији није гостовао а улога те исте телевизије у политичкој, људској и физичкој ликвидацији покојног Оливера Ивановића у најмању руку је проблематична.

Косовска Митровица

03.02.2020. године