Komentar dana | |||
Tendencioznim pitanjima i naručenim istraživanjima javnog mnjenja Vučić priprema teren za priznanje nezavisnosti Kosova |
četvrtak, 26. april 2018. | |
Da je Ipsos hteo da bude korektan, građanima Srbije postavio bi pitanje da li su za Kosovo ili Evropsku uniju i onda bi došao do istine o patriotizmu građana Srbije Anketa marketinške agencije Ipsos i njenog šefa Srđana Bogosavljevića o odnosu građana Srbije prema južnoj srpskoj pokrajini pokazuje da je aktuelna vlast krenula u pripremu javnog mnjenja za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. Pitanja su čudna i neobična gde, primera radi, 80% građana Srbije iz ostatka Srbije kaže da ne bi živelo na Kosovu i Metohiji. Ovo treba da bude argument da Srbima nije stalo do Kosova i Metohije. Takođe i pitanje da bi samo 16% građana Srbije odvajalo novac za Kosovo i Metohiju inicira tezu da Srbi nisu zainteresovani za južnu srpsku pokrajinu.
Ne treba biti puno pametan da ako bismo slično pitanje postavili građanima Srbije da li bi živeli u Bosilegradu, Preševu ili Tutinu dobili bismo sličan odgovor. Hoće li onda Srbija i tih prostora da se odrekne. U vreme krajnjeg siromaštva tražiti od građana Srbije da daju svoj novac da bi se sačuvao jedan deo teritorije Srbije je glupo. Valjda je država ta koja treba da investira, gradi i čuva prostor a ne građani Srbije od svojih bednih i mizernih plata. Da je Ipsos hteo da bude korektan građanima Srbije postavio bi pitanje da li su za Kosovo ili Evropsku uniju i onda bi došao do istine o patriotizmu građana Srbije. Iz aviona se vidi da je vlast naručilac ove ankete. Razlog je sondiranje terena za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. Ovo stoga, jer je pritisak zapadnih zemalja za prihvatanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma sa Kosovom sve veći. Više se Srbiji čak i ne nudi ulazak u EU za davanje južne srpske pokrajine već prepuštanje ove teritorije treba da bude kompenzacija za instaliranje Aleksandra Vučića na vladarski tron u Srbiji. Izjava francuskog predsednika Makrona jasno govori da je ulazak Srbije u EU na dugom štapu. Obaveze predsednika Srbije prema svojim zapadnim mentorima tokom njegovog dolaska na vlast su nedvosmislene. Cena je Kosovo i Metohija. Iz tog razloga Aleksandru Vučiću ne pada na pamet da uputi Amerikancima protestnu notu zbog proširenja njihove vojne baze u Bondistilu jer je po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija deo države Srbije.
Potpisivanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma između Beograda i Prištine je i za Brisel i za Vašington pitanje hitnosti. Ovo iz razloga, jer se broj Albanaca u periodu od 1999. godine do danas prepolovio. Nema investicija, nema novih radnih mesta i Albanci ubrzano napuštaju južnu srpsku pokrajinu. Investitori iz zapadnih zemalja ne žele da ulažu novac ako prostor nije pravno definisan. Zato niko sa Zapada nema nameru da kupi Trepču, Feronikl-Glogovac ili pak termoelektrane. Neregulisan odnos između Srbije i Kosova pravo svojine dovodi u sumnju. I umesto da Aleksandar Vučić insistira na zamrznutom konfliktu on se zbog svojih obaveza prema onima koji su ga doveli na vlast odriče Kosova i Metohije. Tragična sudbina pokojnog premijera Zorana Đinđića zloslutno opominje na neispunjena obećanja. Kosovska Mitrovica, 26. 4. 2018. Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ Videti još: |