Коментар дана | |||
Први милиони |
среда, 17. август 2016. | |
Једна од најстаријих изрека развијеног западног тржишног система јесте да је први милион најтеже зарадити. Након тога капитал почиње да „дише“ и да живи сам од себе и није потребна велика енергија за његов даљи развој. Наравно постоји стална брига у вези са питањима: који правац улагања, у шта треба уложити, које акције купити итд. Међутим, ниједно од наведених питања не може се упоредити са напором уложеним у стварање првог милиона. Тај напор се често повезује и са радњама које и нису баш најпоштеније. Штавише, многи капиталисти тај тренутак гледају да сакрију. Предузетник, односно предузетништво представља окосницу капитализма. Овај систем од човека захтева да активно учествује на тржишту и да у оштрој конкуренцији склопи најбоље послове и да, наравно, оствари профит. За становнике земаља централно-планске привреде требало је времена да се прилагоде, односно да се навикну на овакав систем „трчи или умри“. За настанак једног квалитетног капиталисте (и његовог капитала) често није био довољан само рад, већ и мноштво радњи које се могу приписати макијавелизму и принципу да „циљ оправдава средство“. Манипулације, лукавства, бескрупулозност ... све су то атрибути често у вези са настанком и развојем капиталиста. Морал, поштење и слично, као особине које би требало да буду темељ човечанства, овде се ретко срећу, али ,,коме је до морала нека иде у цркву'' рече један човек. Први милион је услед свега набројаног тешко и оправдати, али ко још мари за то? На пример, нико не пита за порекло капитала породице Кенеди које је настало у време прохибиције и успешних пословних потеза Џозефа Кенедија, родоначелника породице. Србија, као једна од земаља у којој је на најгори начин освануо капитализам у неолибераном облику, која попут тешког болесника још увек кашље после непрележане транзиције, има своју причу о новонасталим капиталистима. Миодраг Костић, власник „МК групе“ наводи да је свој први милион зарадио производњом кукурузних пахуљица 1. Милан Поповић, бивши супруг популарне певачице Северине наводи да је возећи такси упознао сина сувласника фирме „Марк Рич“ и да је након шест месеци упорног учења од Власте Савића ( трговац челиком из Швајцарске) успео да се запосли у фирму „Марк Рич“ и да оствари бонус од милион долара 2. Ове и друге приче заиста делују дирљиво и наводе човека да помисли како је све могуће. Међутим, у овим причама се нигде не наводе ортачки односи са политичарима, прљави трговачки дилови типа шећерана за динар, невраћања кредита узетих од државних фондова и банака и других. Судски процеси пролазе, а пси и даље лају. Капиталисти се у капитализму не могу заобићи, али јако је битно колико они подржавају државу у којој су и настали. Они треба да буду брана за друге насртљиве капитале који у себи немају национални карактер. Из тог разлога мање је зло да држава помогне домаћег капиталисту, без обзира на порекло његовог првог милиона, него да образује јефтину радну снагу најамника за страног капиталисту који у потрази за профитом већ сутра одлази даље. С тога, домаћи капиталиста који је свој капитал (производњу, трговину) везао за своју земљу не сме да буде дискриминисан у односу на обилато испомаганог (субвенционисаног) странца. Тим пре што је и странац, не питај како, стекао свој први милион. 1 https://www.axa.rs/newsletter/broj-44/miodrag-kostic-kako-sam-zaradio-prvi-milion/2 http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/recept-za-uspeh-kako-su-domaci-bogatasi-zaradili-svoj-prvi-milion/jzd6lrk |