Protesti pred Vladom su kucanje na sporedna vrata – moć stanuje na Andrićevom vencu

U Srbiji žive srećni ljudi. Slave se novi kilometri puteva, kameni temeljci, raznorazne su svetkovine, tek, oko predsednika svuda veselje. Prvi je, kažu, šef države koji je otvorio roštiljijadu u Leskovcu.

 Ne zaboravlja predsednik da i sa novog mesta poduči  o trijumfu protestantskog duha kao putu u uspeh. Da li u zemljama koje pri tome pominje radnici ne dobijaju plate ili se ne ispunjavaju obaveze prema državi?

 To sa podukom o promeni svesti nekako liči, ako je verovati hroničarima, na period posle revolucije - da gradimo novog čoveka za novo vreme i nije se dobro završilo.

 Ako se već hvali da je zvao u goste predsednika Amerike mogao je da zaviri u   njenu Deklaraciju nezavisnosti. Tamo lepo piše da su svi ljudi stvoreni jednaki i da im je Tvorac dao kao neotuđivo pravo da teže upravo sreći.

 Protest ispred zgrade Vlade je kucanje na sporedna vrata. Na čelu tima, koji po Ustavu određuje i vodi politiku države - što bi rekli selektor ekipe,  postavljen je ekspert bez partije, kojem je zato lakše nameniti prolaznu ulogu.

 Na to je, nehotice, javno ukazao  i nezvanični portparol predsednika u glasilu vojske za koju je kao ministar zadužen. Na primedbe iz opozicije o stručnosti, pogotovo što nije služio vojsku, odgovorio je: ministar treba da bude političar.

 Polemika koja se povremeno digne iz mrtvih o Ustavu besmislena je ako je napisano u senci  odnosa moći na terenu. Novi Ustav bi, možda, mogao da zauzda šefa države ako mu oduzme vlast u stranci.

 Protestima se od Vlade traži ono što piše u Ustavu. Između ostalog, da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno,  zabranjen je položaj sličan ropstvu i prinudnom radu,  svako ima  pravo na jednaku zakonsku zaštitu…

 Mada mesto predsednika države nije operativno kao premijersko uvek se nađe neki krak koridora dok se ne stigne do Njujorka, Brisela. Da se zadrži medijska dominacija  između VIP susreta i objasni sve, od plata do gradskih izbora.

 Predsednik je, komentarišući nezadovoljstvo radnika, rekao kako Vlada ni u jednoj zemlji ne može da bude kriva ako se plate ne isplaćuju u privatnoj firmi. Po kom osnovu onda država interveniše protiv nasilja u porodici posebnim zakonom kad je to najprivatnija oblast.

 Zakon se poštuje, ako je loš promeni se jer država, raspoređena u grane vlasti, propisuje, sudi i hapsi. Dakle šta želi to i može, ako funkcioniše kao država.

 Šta se želi i može, na to se originalni odgovor ne dobija ispod prozora Vlade. Adresa stvarne moći je na Andrićevom vencu gde je, kako zvanični naziv glasi,  Generalni sekretarijat predsednika Republike. Da li neko uopšte sumnja u to.

(Autor je novinar iz Beograda)