Pravda i krivda

Dokazi da i pod novim, demokratskim vlastima Srbija neopravdano, ali zato čvrsto drži začelje u ispunjavanju zahteva međunarodne zajednice svakodnevno se gomilaju. Po jednom od tih zahteva, Srbija zauzima treće mesto otpozadi, ili ako se optimistički gleda, još uvek ne zauzima poslednje mesto u borbi protiv korupcije, u društvu od 132 države.

Koliko je taj položaj neopravdan, svakako pokazuje izveštaj državnog revizora o kontroli trošenja budžeta, odnosno trošenja državnih para kojima narod snabdeva državnike u Srbiji. Po tom izveštaju pojavile su se sitne nepravilnosti, u iznosu od nekoliko milijardi dinara koje su ministri, što bivši, što sadašnji, i njihovi potčinjeni, kroz široko raširene, ali lepljive prste trošili sa domaćinskim odnosom koji je Alajbeg imao prema slami. Zbog pogrešnih knjiženja, uz veliko, odlučno i oštro no, no, podnete su prekršajne prijave protiv odgovornih. Ono što odgovorni sa strepnjom očekuju je drakonska kazna od pedeset hiljada dinara. Ono što već nesumnjivo imaju je griža savesti. Srpska justicija, nakon oštrog reza u sudstvu, izvukla je svoj tupi mač i njime nemilosrdno vitla pred ministrima, ozbiljno preteći da raspori njihove tanke buđelare, dovodeći im na taj način u pitanje egzistenciju i život dostojan čoveka, koji ne može da čeka. Život ili čovek, pitanje je sad? Ta dilema još uvek nije razrešena, uprkos natčovečanskim naporima socijalno odgovorne vlasti.

U svakom bogatom i srećnom društvu – izuzetak od toga nije ni srpsko – postoje nezadovoljnici kojima bi ovaj primer poslužio kao dokaz da pravda ima nejednake kriterijume. Međutim, ništa ne bi bilo više pogrešno od toga. Treba se prisetiti samo jednog primera koji ubedljivo to demantuje. Naime, samo pre nekoliko meseci zbog ispijanja alkohola na sportskoj priredbi pod nemilosrdni udar novog zakona došle su osobe u svečanoj loži. Predsednik Srbije, kao i tadašnje okruženje mu, kažnjeni su istom, maksimalnom pedesetohiljadarskom kaznom, koja preti i onima iz vlade što su odobravali plaćanje računa za razne ugostiteljske usluge daljim i bližim komšijama, užoj i široj rodbini, partijskim kolegama, kolegama partijskih kolega, simpatizerima, simpatizerima simpatizera i ostalima koji su se zatekli u blizini bogate državne trpeze i koji su mogli da uživaju blagonaklonost moćnika, blagonaklonost koju moćnici nisu dokazivali sopstvenim novcem, ali su se zato prema državnom, odnosno narodnom, odnosili kao prema pomenutoj slami.

Poređenjem ova dva primera uviđamo da su u pitanju isti ljudi. Ljudi na vlasti, ista težina prekršaja i ista kvalifikacija učinjenog dela, da su prekršioci dobili ili ih čeka ista zastrašujuća kazna, koja će služiti kao primer. Ona očigledno ima preventivno i vaspitno dejstvo jer će sprečiti i njih i one koji dođu posle njih da tako nešto ponove. Zbog toga ih povezuje ista nit, nit nepristrasne slepe pravde koja je ekspresno utvrdila njihovu nesumnjivu krivdu i težinu iste. Iz ovih primera očigledno je da je zakon jednak za sve na vlasti jer će bez obzira na učinjeno delo uvek biti kažnjeni istom kaznom – ako budu uhvaćeni, ili ako marketinški razlozi to budu nalagali. Nadalje, ova jednakost u primeni zakona je najbolji dokaz uspešne borbe protiv korupcije i neopravdanosti pozicije na koju je smeštena Srbija potcenjivačkim odnosom međunarodne zajednice. Takođe, navedeni primeri još jednom pokazuju nezavisnost našeg sudstva, tužilaštva i policije, pogotovo tužilaštva i policije, pogotovo od nezavisnog revizora, jer su poštujući tu nezavisnost odlučili da ne urade ništa. Zakon je takođe jednak za sve koji nisu na vlasti ili nisu povezani sa vlašću jer ih kažnjava samo malo strože, ukoliko toj vlasti uskraćuju pravo na život dostojan vlasti, koji ne može da ih čeka, odnosno ukoliko zakasne sa uplatom svekolikih davanja državi.

Postoji realna mogućnost, koju vlast u Srbiji svakako treba da iskoristi, da jednim dobrim ručkom (ako treba neka ih bude i više) o državnom trošku, u sprezi sa ostalim nepravilno proknjiženim uslugama, pomognu sačiniteljima izveštaja i promene nezadovoljavajuće mesto zemlje čuda na svetskoj korupcionaškoj listi. U borbi protiv tog zla i njegovom uništavanju, kako su nas nedavno obavestili čelnik države i ministar policije, koja je čak i iznad kontinentinentalnih i okeanskih integracija naše zemlje, neće se žaliti sredstva, niti će bilo ko biti pošteđen. Najnovija događanja jasno pokazuju istinitost obećanog.