Neplaćanje karte u javnom prevozu – jasno je šta zakoni (ne)dozvoljavaju

Nije sporno da kartu u bilo kojem javnom prevozu putnik treba da plati. Međutim, već nekoliko godina unazad u pojedinim opštinama i gradovima važe posebna pravila ukoliko se putnik od strane kontrolora zatekne bez karte u vozilu gradskog prevoza. Takva pravila ne postoje u zakonima, već su uvedena odlukama lokalnih vlasti.

Nekoliko najvećih jedinica lokalne samouprave (Beograd, Novi Sad, Kragujevac) izmenilo je odluke o javnom prevozu kojima se čak propisuje da je neplaćanje karte prekršaj. Istim odlukama se ovlašćuju kontrolori da legitimišu putnike, uzimaju od njih podatke o identitetu pa čak i da uručuju prekršajne naloge. Imajući u vidu da veliki broj putnika ne želi da dâ kontrolorima ličnu kartu na uvid, kontrolorima je pri legitimisanju putnika asistirala komunalna milicija. Neretko se dešavalo i da se putnik bez karte zadržava u autobusu ili van njega sve do dolaska komunalne milicije ili policije. Kako bi se problem sa legitimisanjem putnika ubuduće otklonio, nedavno se moglo čuti da će sa kontrolorima ići i radnici obezbeđenja koji će samo „preventivno da deluju“.

 Donosioci ovakvih lokalnih odluka su izgleda zaboravili na zakone. Ne smatramo da je opravdano da se lokalnom odlukom propiše da je vožnja bez karte prekršaj jer je tu reč prvenstveno o ugovornom odnosu između pružaoca usluge (gsp) i putnika. Takođe, ni zakon vožnju bez karte ne sankcioniše kao prekršaj. Zbog toga smatramo da se putniku bez karte u prevozu može izdati samo nalog za plaćanje doplatne karte u određenom (većem) iznosu (kao što je slučaj sa neplaćanjem parkinga u gradovima). Većim iznosom u odnosu na redovnu cenu karte, ta doplatna karta bi bila i neka vrsta kazne ali i mera prevencije, odvraćanja od vožnje bez karte („švercovanja“) za sve buduće putnike u javnom prevozu.

Takođe i legitimisanje putnika od strane kontrolora je pravno sporno jer to pravo imaju samo službena lica ovlašćena za legitimisanje (čl. 21 Zakona o ličnoj karti), kao što su policajci, komunalni milicajci i druga ovlašćena lica. Važno je naglasiti da putnika kontrolor ne sme da zadržava ni u autobusu niti van njega jer takvom radnjom čini krivično delo protivpravno lišenje slobode (za koje je propisana kazna zatvora do tri godine - čl. 132 Krivičnog zakonika). Uz sve ovo, ni uručivanje prekršajnog naloga od strane kontrolora nije u skladu sa Zakonom o prekršajima jer oni nisu ovlašćena lica.  Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da će svako lice kome je izrečena novčana kazna zbog neplaćanja karte biti upisano u registar prekršajno kažnjenih lica.

Čudno je da ovakvo kršenje ljudskih prava uopšte postoji, a još neobičnije je to što nema pravnovaljane reakcije vlasti. I dalje se građani bez karte u javnom prevozu nezakonito kažnjavaju i trpe pravne posledice kažnjavanja ali, ako je na sreću, za sada samo u nekolicini lokalnih samouprava.

(Autor je doktor pravnih nauka i asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu)