Majanski kalendar

Majanski sveštenici su predvideli da će svet, koji obuhvata međunarodnu zajednicu i onu drugu zajednicu u koju spada i Srbija, prestati da postoji 2012. godine. Njihovo zaveštanje ne govori da li će se to desiti zbog neke nove neizlečive bolesti, udara nebeskog tela, mirotovorne akcije sejača demokratije ili neke druge pošasti. Rasprava o tačnosti ovog proročanstva jedna je od svetskih tema, pa i tema ovdašnjih medija. Međutim, sasvim nerazumljivo i neočekivano mediji u Srbiji koje zanima ova potencijalna kataklizma zaobilaze krah koji će snaći zemlju čuda i pre ovog datuma.

Nauka je već odavno objasnila pojam kratkoročnog pamćenja, koje traje deset do petnaest sekundi. Međutim nije uspela, a po svoj prilici neće ni uspeti da objasni zašto kratkoročno pamćenje kao medicinski fenomen u Srba postaje kolektivna karakteristika. Mnogo je dokaza u prilog tome kroz istoriju. Takav je i jedan iz bliske prošlosti – humanitarna akcija NATO saveza, bombardovanje koje je trajalo sedamdeset osam dana i ostavilo dugoročne posledice. Po okončanju te intervencije, broj protivnika pristupanja Srbije ovom savezu se kretao oko osamdeset odsto. Skorašnja istraživanja govore da je sada taj procenat oko šezdeset pet. To je zabrinjavajući rezultat, kako za vlastodršce u Srbiji, tako i za protivnike vlasti. Za prve je opadanje procenta suviše sporo, za druge suviše brzo.

Nedavna rasprava povodom pristupanja Srbije NATO i demanti zvaničnika da će se to desiti zapravo je ista farsa koja je u režiji vlasti odigrana povodom usvajanja Statuta Vojvodine. I onda se činilo da je problem statuta skrajnut, ali je ipak proreformski i proevropski efikasno usvojen u Skupštini. Isto tako, nakon reakcija javnosti probni NATO balon je izjavama zvaničnika o referendumu i vojnoj neutralnosti prizemljen do sledeće prilike. Međutim, i vojna neutralnost i referendum će se zaobići krivinom na pravom putu koji nema alternativu. Namera vlasti u Srbiji je da ukoliko kolektivno kratkoročno pamćenje u Srba zbog (mal)tretmana pretnjama i obećanjima ne postane preovlađujuće i omogući uspeh referenduma o pristupanju NATO, u taj savez uvede Srbiju jednostavnom, demokratskom procedurom – odlukom Skupštine, aktom vlade ili ukazom predsednika.

Ta moralna, etička i državna propast Srbije mora da se desi do 2012. godine, što je povezuje sa predskazanjem majanskih zvezdočataca. Mora da se desi, jer su te iste godine redovni izbori za republički parlament, koji na vlast mogu da dovedu retrogradne snage, snage haosa i bezumlja i sledstveno tome povratak Srbije u devedesete. NATO trupe u Srbiji bi samim svojim prisustvom, a ako treba i nekom već oprobanom humanitarnom akcijom, sprečile takav razvoj događaja i omogućile da njihovi štićenici, dospeli na krilima milosrdnog anđela, ostanu na vlasti bez obzira na izborne rezultate. Takođe, eventualni protesti opozicije zbog izborne krađe bi bili uspešnije ugušeni, a regionalizacija efikasnije sprovedena. Postoji očigledan zajednički interes obe strane za takav razvoj događaja. Demokratski izbori kojima bi nepouzdni Srbi krenuli putem koji ima alternativu nisu opcija sadašnjih demokratskih vlasti. Vojna neutralnost će po njima najbolje biti dokazana učlanjenjem Srbije u NATO.

Za Srbiju u dronjcima, koja puzi putem bez alternative, vlast kao neophodnu opremu i modni detalj, sprema nove NATO čizme.