Ljubavni slučaj službenika LDP-a

Odgovor je, što bi rekli u jednom kvizu od pre četvrt veka – da, ali nije bitno. Mogu da se radujem, ovo je slobodna zemlja (barem na 85 odsto teritorije) pa mogu da se veselim čemu hoću, ali, realno gledano, nemam razloga za sreću. Nije me rastuživalo, još manje plašilo, savezništvo "Peščanika" i LDP. Što bih onda sada uživao u njihovom sukobu?! Međusobni okršaj koji su poveli, iako je daleko žešći nego što deluje na prvi pogled, ni meni ni Srbiji ne donosi nikakvu korist.

Ipak, mada nemam razloga da se radujem, mogu da navijam. Takva mi priroda, u svakom duelu navijam za nekoga. Čak i kad teniser iz Mozambika igra protiv nekoga iz Dominikanske Republike, izaberem među njima dvojicom svog miljenika. A u dvoboju Nenada Prokića (crveni ugao, tim – LDP) i Teofila Pančića (plavi ugao, tim – "Peščanik"), navijam za prvog "boksera". Iz jakih razloga...

Kako je sve počelo? Ukratko, tako što je Prokić optužio "krug intelektualaca oko Peščanika" da, nerealno očekujući da LDP bude bezgrešni anđeo ovdašnje politike, previše kritikuju tu stranku (čiji je on funkcioner). Dodao je i da su se tako – kritički – odnosili i prema Zoranu Đinđiću, u kojeg se sada kunu. Odgovorio mu je Teofil Pančić, tekstom "Peščanik i tačka gledišta", u kojem je podsetio Prokića da su on (Teofil) i "Peščanik", upravo suprotno, previše štedeli LDP. Na to se još jednom javio Prokić, tekstom "Sartr i Kami". U tom tekstu maltene je nemoguće prepoznati smisao, ali je vrlo lako uočiti dve stvari: 1) Prokić je sada mnogo ljut na "Peščanik" iako se trudi da to ne pokaže; 2) Prokić je neizmerno zahvalan "Peščaniku" na sveukupnoj podršci u korist LDP i krivo mu je što to mora da prizna.

Elem, Pančić kaže: "Vajkanje na rigidnu, moralističku strogost Peščanika (ili bola koga iz kruga, hajde da kažemo, srpske antinacionalističke inteligencije) prema LDP-u bilo bi razumljivo – kada bi te kritičnosti bilo. Naprotiv, problem je obrnute naravi: i u Peščaniku i drugde toga je bilo tek u tragovima, štaviše, mnogi autori i sagovornici Peščanika koji bi najradije `progovorili na lakat` suzdržavali su se da lanu o ovome ili onome što im ne ide u glavu, upravo zato što nisu hteli da potkopavaju šanse za javno, političko i parlamentarno etabliranje jedne stranke koja je, takva kakva je, veoma potrebna ovom društvu, tu je Prokić sasvim u pravu. Tako je to bilo, i svako ko bi kritikovao emisiju i sajt Peščanik zbog toga, ne bi mnogo pogrešio (autor ovog teksta ne izuzima se iz društva kritikovanih)"...

A Prokić kaže: "Već određeno vreme tinja tihi sukob između Peščanika i LDP, ali svi o tome ćute"... "LDP ne bi uspeo da postane parlamentarna stranka bez ljudi koji prave, govore ili slušaju Peščanik"... "A šta je u zajedničkim naporima Peščanika i LDP suština? Ima li je? Ja mislim da je ima"... "Mi smo potrebni jedni drugima. LDP nema na pretek intelektualnih krugova i mnogo nezavisnih intelektualaca u Srbiji koji bi ga podržavali i svaki gubitak može dovesti tu partiju u težak položaj. Bez LDP, međutim, Peščanik ostaje bez političke partije kojoj može pružiti neki oblik podrške i koja može zastupati gledišta i ideje koje se tamo rađaju"...

Kad se sve rečeno sabere i oduzme, logično je što navijam za Prokića. Jer je, koliko god jadno delovala ona poređenja sudbine LDP sa Đinđićevom sudbinom, ipak iskreniji. Od onih koji su LDP do sada pomagali, on očekuje da ubuduće pomažu još više. Ako vam je "cenzus i šumska jagoda" već godinama jedina izborna mera, to je sasvim legitiman zahtev. Kome ćete se pa obratiti za pomoć ako ne onima koji su vam već pomagali?! Od koga da očekujete da dodatno žmuri na vaše marifetluke, ako ne od onih koji su i do sada zatvarali oči?!

Za razliku od Prokića, Pančić je potpuno nejasan. Zbog čega je sada odlučio da obnaroduje svoju popustljivost i bolećivost prema LDP? Samo zbog toga što je Prokić zatražio više podrške?! Ali, zar nije čitav projekt LDP nešto što od samog početka zahteva da se o njegovim manama ćuti? Postoji li kritika koju je LDP prihvatila dobronamerno?

Da li je, u krajnjem slučaju, današnja LDP išta drugačija od prošlogodišnje?

Nije, normalno. LDP koju je godinama favorizovao "Peščanik" ista je kao ova LDP koja od "Peščanika" zahteva još. I zato je otužno kad Pančić, "Peščanik" i ostali službenici LDP koji su s ovom strankom bili u ljubavnom slučaju, počnu da kukaju na nju.

Znali su koga je Čeda posećivao u zatvoru. Znali su u koju je zemunsku ulicu išao na žurke. Znali su da mu je savest čista, a ruke prljave. Znali su da LDP ne prašta istinu. Znali su da svaki medij koji se usudi da objavi ikakav kritički osvrt na Čedu Jovanovića LDP odmah proglašava mafijaškim. Znali su da je Zoran Ostojić novinar koji može da usred Skupštine priča kako je LDP u stranačkim pregovorima svoju podršku vladi uslovljavao odlaskom Aleksandra Tijanića. Znali su za Dedinje. Znali su za džip. Znali su za demagoško ispiranje mozga "propalim" Koštunicom, "kohabitacinim" Tadićem i "fašističkim" Nikolićem.

Sve su znali. Ali ćutali su. I laktovi su im ostali nemi.

To vam je slično kao i sa trudnoćom. Ne možete biti samo malo neodgovorni, ili malo neprofesionalni. Ako se novinar suzdržava kako ne bi "potkopao šanse" neke stranke, onda on više nije novinar već tranziciona, da citiram Pančića. nuspojava. I posle ne može da se poziva na "posao". Kasno se setio, jer njegov posao više nije izveštavanje, nego propaganda. Onog momenta kad su pristali da ćute zarad dobra Liberalno-demokratske partije, izgubili su svaki profesionalni kredibilitet.

Više nijedan čitalac/slušalac/gledalac nema razloga da im veruje. Niti novinar da ih sažaljeva iz kolegijalnih razloga – oni su sada kolege nekim drugima ljudima.

Uostalom, Prokić i LDP izaći će iz ovog duela kao pobednici, pošto je ona njegova tvrdnja da LDP nema mnogo intelektualaca koji je podržavaju, a "Peščanik" drugu partiju koju bi podržao, delimično tačna. Prvi deo je potpuna laž, "intelektualaca" (i "medija") koji žmure na Čedine "nestašluke" ovde ima u neograničenim količinama. Ali, drugi je apsolutna istina: LDP je zaista jedina stranka kojoj "Peščanik" može da drži stranu. Zato će "oštra pera" iz "Peščanika" morati da se smire i vrate svojoj pravoj delatnosti. Malopre pomenutoj propagandi.

Ja ne moram. Nikad se nisam suzdržavao kako ne bih potkopavao šanse LDP. Zato sada mogu do mile volje da navijam za Prokića dok uči disciplini partijske službenike.