Komentar dana | |||
Kvas i koka-kola |
utorak, 27. oktobar 2009. | |
Postoji li u Srbiji osoba koja istovremeno i istokoličinski pije kvas i koka- kolu? Može li Srbija biti istovremeno oslonjena na četiri stuba, a da se oni ne razmaknu, rastržući tako državu i narod? Sudeći po vlastima u Srbiji – moguće je! Sudeći po zdravom razumu – nije! Naše pravo da ne znamo ništa, povodom posete ruskog predsednika obasipalo nas je ovih dana slikom, osmesima, izjavama i izveštajima koji treba da nas uvere da su četiri stuba solidan temelj kuće na sred puta, a da u toj kući gazda uživajući degustira istovremeno oba pića i to bez ikakvih posledica, pa i onih logičnih – po digestivni trakt. U oba napitka uživaju po komandi i ostali ukućani – i oni koji ne mogu da smisle kvas, i oni kojima je koka-kola odvratna. A dosadašnji zastupnici koka-kole (prosvetljeni, jer su ostali bez para za to piće) ubeđuju da je i kvas dobar, ali da zbog zdravlja i svetle budućnosti treba i dalje neophodno piti čuveni eliksir, vodu dugovečnosti, mudrosti, vitke linije i sreće – koka-kola je to! Dugogodišnji konzumenti i promoteri koka-kole nisu više (javno) gadljivi na kvas, ali na srpsku mineralnu vodu jesu. Dok marketinšški magovi u Srbiji ne pronađu, ili – što je mnogo realnije a i lakše – izmisle osobu koja na zidu drži slike Medvedeva, Obame i Tadića, a u fižideru kvas i koka-kolu, preostaje da bez mučnine u glavi i stomaku proučimo četiri sastojka (bolje rečeno pet), koje je vlast u Srbiji smućkala u ovom najnovijem napoju za narod. Prvi sastojak: Evropska unija – Ovaj element je po vlastodršcima u Srbiji neophodan, iako je realno da njegovu obećanu a neproverenu slast konzumenti neće uskoro osetiti. Kada (i ukoliko) se to desi, Srbija kod Rusije gubi status povlašćene nacije u trgovini i tretira se kao ostale članice unije. Do tada ostaje bljutav ukus. Taj sastojak državni barmeni mešaju uz objašnjenje da Rusija nema ništa protiv ulaska Srbije u EU, što je trebalo da zvuči kao da taj akt Rusija podržava. A ono što nisu objasnili niti spomenuli za devet godina je činjenica da Srbija u okviru trgovinskog sporazuma sa Rusijom može da izveze mnogo više vrsta artikala nego što to može u EU i to bez ikakvih ucena, kvota, uslovljavanja druge vrste, jednostrane nastranosti zvane SSP i ostalih ponižavanja. Taj sporazum međutim koriste Slovenci, pa osnivajući firme u Srbiji izvoze njihove proizvode u Rusiju („Gorenje“). „Fijatova“ fabrika i Kragujevcu je trebalo da izvozi gro proizvodnje u Rusiju. Kako će se izvoz iz Srbije u Rusiju tretirati kada i ako Srbija postane članica EU, vidi se i iz sudbine posla veka – investicije „Fijata“ u „Zastavu“. Međutrgovinski sporazum ne obuhvata automobile, jer ih Rusi smatraju proizvodom države članice EU, što po ugovoru koji je sklopila ekspertska Vlada u Srbiji sa italijanskom fabrikom i jesu. Ovaj posao stoleća je tako pretrpeo fijatsko. Drugi sastojak: SAD – Neophodan slani sastojak srpskih ervroatlantskih integracija. Pošto Srbija nema izlaz na more, vlast u Srbiji ga geostrateškom dalekovidošću traži preko Atlantika. Znamo svi kako je ukusna morska voda. Treći sastojak: NATO – Ovaj sastojak mnogima u Srbiji ima gorak ukus, dok je za ministra vojnog nektar. Povezan je sa drugim i prvim sastojkom. Vlast u Srbiji pokušava da mu razblaži ukus obećanom, a neproverenom slašću prvog elementa, pri čemu začin belog šengena daje bitnu aromu. Četvrti sastojak: Rusija – Nedavno otkriven, lansiran i dodat, da bi tri prethodna sastojka ovog pića bila prijatnija i pitkija širokom potrošačkom sloju. Za potrošače koka-kole ima izrazito odvratan ukus. Za razliku od koka-kole – zdravo je piće. Peti sastojak: Bunika (mediji) – Neophodan sastojak da bi potrošači poverovali kako je ovaj bućkuriš ukusno i zdravo piće, a život u Srbiji jedino sa ovakvim koktel majstorima održiv i dostojan čoveka. Kada dejstvo prođe trežnjenje je veoma bolno. Nazdravljam kvasom. Živeli!!! |